Marijin dnevnik

13.6.2016.

Dragi dnevniče,

Predstavit ću se.Ja sam Marija Blanko i poreklom sam iz Španije ali sam se odselila sa roditeljima kao mala u New York u kojem svi vide grad budućnosti, samo ja bol. Imam 22 godine i četvrta sam godina fakulteta.Studiram psihologiju i nadam se da ću uspeti da završim još ovu jednu godinu. Eto nešto malo o meni a sada ću ti pisati o današnjem danu.

Danas je sunčano i jako je toplo što je čudno jer je tek jun. Sedim u svojoj sobi i pišem ti. Gledam kroz prozor ljude kako prolaze ovim velikim New Yorkom. Svi nekuda žure i svako ima svoju brigu. Meni misli lutaju ka njemu. Dečku kojeg sam sinoć upoznala. Juče je bila subota i kao po tradiciji,Mel i ja smo otišle u neki klub. Dok se ona zabavljala na plesnom podijumu ja sam sedela za šankom i ispijala svoje piće. Prišao mi je. Imao je kovrdžavu kosu koja nije bila dugačka, zelene oči i zgodno telo. Iza uske crne majice tačno su mu se ocrtavali mišići, a svuda po rukama imao je tetovaže. Nosio je crne farmerke i starke. Odavao je utisak lošeg dečka.

,,Šta tako lepa devojka radi sama u klubu? " pitao me je približavajući svoje usne mom uhu.

,,Nisam sama i molim te udalji se"rekla sam dosta hladno što je i mene iznenadilo. Nisam se uplašila ni malo.

,,Opa sada smo i drski"rekao je sa šmekerskim osmehom. Tek što sam ga bila upoznala a već me je nervirao.

,,Znaš šta, neću gubiti vreme na tebe, zbogom"rekla sam ustajući sa barske stolice i krenula u potragu za Mel.

Kada sam je konačno našla u pijanom stanju pozvala sam taksi i odvela je kod sebe u stan. Tako mrtva pijana nije znala gde se nalazi.

Eto cela ta noć mi se stalno vrti po glavi. Ko je taj misteriozni dečko? Hoću li ga ikada više sresti? Jeste da je jako zgodan ali ti loši momci nisu moj stil. Ja želim nekog ko će me bezuslovno voleti i biti dobar za mene. Znam, previše maštam.

Sutra idem na predavanja iako bih najradije ležala u krevetu,spavala i gledala filmove ceo dan i naravno jela slatkiše.To bi bio moj dan iz snova ali snovi se ne ostvaruju uvek. Tako je i u mom slučaju.

Opet mi u glavu dolazi misteriozni dečko. Kako se uopšte on zove? Ne znam zašto me muče sva ova pitanja ali me jednostavno nešto privlači tom dečku. Ima nešto posebno u njemu. Da me neko sada vidi mislio bi da nisam normalna jer ceo dan razmišljam o misterioznom dečku kojeg sam videla samo jednom u životu. Možda bi samo trebala da prestanem misliti o tome, ali to je prosto nemoguće. Ne razumem šta se samnom događa.

Samo jednom sam se osećala ovako a to je bilo kada sam se zaljubila. Na početku to je bila jedna predivna stvar ali na kraju me je to i slomilo. Zvao ne Louis. Bio je veliki ženskaroš i pravi loš momak. Mene su zaslepile njegove reči i bila sam ubeđena da ga mogu promeniti. Njemu je bio cilj da mi se uvuče u gaćice i onda me ostavi,a meni da nađem srodnu dušu i njemu učinim. Dok sam ja živela u lažnoj ljubavi on je pravio plan da me iskoristi. I na kraju,to veče kada je rešio da me iskoristi ja sam saznala šta je sve radio drugim devojkama i to me je slomilo. Raskinuli smo. Kasnije sam od njegovog prijatelja Nialla saznala šta se trebalo desiti one večeri i to me je potpuno slomilo. Bila sam nekoliko meseci u depresiji i to je bio moj najgori period života. Od tada je prošlo četiri godine ali i dalje boli. Od tada nisam bila u vezi i jako sam pažljiva što se tiče momaka.

I eto dnevniče otkrila sam ti deo svog života a otkriću ti još pisanjem ovog dnevnika. To bi bilo to za danas. Laku noć.