Požuda

Nezahvalna klinka

Osvrnem se oko sebe te ugledam malu balavicu kako beži na sporedni izlaz, potrčim te je ni malo nežno uhvatim za ručni zglob sprečavajući je da načini sledeći korak.

"Pošla si nekud'?"

Upitam je sa dozom sarkazma u glasu, aludirajući na njenu nemoć u ovom trenutku. Ošinula me je pogledom dok je kroz zube iscedila:

"Šta jebeno hoćeš od mene?"

Oštro upita dok joj u očima vidim strah. Strah za sopstveni život. Slika koju svakodnevno viđam u očima svojih žrtvi.

"Da pođeš sa mnom."

"A zašto bih to uradila?"

"Ako ne želiš da dokrajčim tvog prijatelja."

Rukom pokažem na čoveka iz obezbeđenja kako sav u modricama, bespomoćno leži na hladnim mermernim pločicama u lokvi krvi.

"Kao da mi nešto znači..."

"Dobro, onda ću ga ubiti. Jedan imbecil manje, taman da uspostavim balans na ovoj planeti"

Posegnem za pištoljem ali me njena sićušna ruka spreči u toj nameri.

"Ne, čekaj! Poćiću s tobom!"

Na licu mi se pojavi neobavezni osmeh dok se zlobno naslađujem mojoj pobedi a njenom porazu.

"Tako je već bolje."

Kažem te je uhvatim za ruku i krenemo ka izlazu ali se ona istrgne iz mog stiska.

"Idiote,čekaj! Moram da se presvučem! Ne mogu ovakva na ulicu!"

Bacim pogled na njen kratki šorts koji jasno stavlja njene gole butine u prvi plan, duge noge kao u srne i kratku majicu koja otkriva njen zanosni i savršeno oblikovan stomak. Izgleda veoma seksibilno i provokativno ovako obučena.

"Zašto? Meni odgovara."

Pervezno se nasmejem te ona samo prevrne očima po ko zna koji put.

"Želiš li još jedan šamar?"

"Slušaj me ti mala bezobrazna kučko! Mnogo se ti slobodno ponašaš za svoj položaj!"

Kažem te je uhvatim za ručni zglob i izvedem napolje. Otvorim vrata od džipa i pokažem joj da sedne na suvozačevo mesto što ona uradi posle silnog protestovanja.

"Gde me vodiš? Ako misliš da ću spavati sa tobom, varaš se!"

"Mnogo ceniš sebe, ne spavam ja sa ko zna kakvim devojkama, naručito ne sa balavim klinkama poput tebe, trebaš mnogo da se potrudiš da bi završila u mom krevetu."

"Malopre nije izgledalo tako, nasrnuo si na mene kao kakav bizon!"

Ne mogu više da je slušam! Uši mi krvare! Ta mala kučka, uopšte ne zna kako da se ponaša! Iz sve snage udarim u volan na šta se ona štrecne i skupi na kraj sedišta.

"Šta ti znaš o meni! Ti me čak ni ne poznaješ!"

Premetim da joj je lice poprimilo bledu nijansu, veoma brzo se vrati u prvobitni položaj a potom me ošine pogledom, spremna da se upusti u raspravu za kakvu trenutno nisam raspoložen.

"Ne poznaješ ni ti mene te iz tog razloga ti je bolje da se ne zajebavaš sa mnom!"

E sad je prevršila meru, ona meni preti? Meni? Aleku Mitrovskom? Ni jedna žena nema pravo da mi protivureči a posebno ne neka nezahvalna klinka! Nisam mogao da obuzdam bes i odalamio sam joj takav šamar da je donja usna počela da joj krvari.