Nacrtaj Mi Ljubav

Beach

Ležim na plaži slušajuci muziku i gledam u beskrajno plavetnilo ispred sebe. Nedostajalo mi je ovo,miris mora, vruć pesak, zvuk zapljuskivanja talasa u stene. Poslednji put sam uživala u svemu tome pre godinu dana.
Sama sam na celoj plaži,nije ni čudo 5 ujutro je.
Nasmejem se na pomisao mame kako vrišti što sam nestala iz sobe, ali šta ćeš, moja ljubav prema fotografisanju baca senku na bilo koji strah. Sećam se da dobro nisam završila kao palačinka na pločniku kad sam se popela da krov najviše zgrade u gradu da bih fotografisala grafite.
Pa kako kažu ljudi zbog ljubavi rade razne stvari, pa ovo je moja ljubav...

Osetim nečije prisustvo te ugledam dečka kako sa blokom za crtanje i olovkom seda na pesak i počinje da crta ovaj predivan izlazak sunca. Shvatam da i on to radi iz ljubavi te se okrecem i uzimam fotoaparat i fotografišem ga tajno. Ovo je bilo za lični užitak više nego za ljubav prema fotografisanju.
Sedela sam i posmatrala kako svojim snaznim rukama nežno drži olovku i pažljivim pokretima beli papir pretvara u predivni crtež svitanja.
Smognem snagu te ustanem i polako mu priđem sa namerom da ga zamolim da mi dopusti da fotografišem njegov crtež.
-Sorry, can I ask you something?-stidljivo progovaram na svom tečnom engleskom koji sam retko koristila.
-Are you from England?-dobijam pitanje umesto odgovora kada se okrene prema prema meni i uputi mi plavi pogled skenirajuci me.
-No I'm from Serbia,you probablly never heard of it.-rekoh osetivši kako polako crvenim zbog nacina na koji me gleda.
-Zapravo pogodilo se da vrlo dobro znam za tu zemlju-nasmeši mi se pokazavsi bisernobele zube.
-Znaci posrećilo mi se.Prelepo crtaš-pogledom sam presla preko lista iz bloka na kojem je bio sad vec usavršen crtež svitanja.
-Smem li da fotografišem tvoj rad-tiše sam pitala na sta je on klimnuo glavom i predao mi blok. Pažljivo sam ga zabola u pesak i okružila sa par skoljki te fokusirala aparat i napravila jednu od svojih najlepših fotografija.

-Smem li-pogledom je ciljao na fotoaparat koji sam mu polako predala.
Pazljivo je pregledao fotografiju, pa je zabezeknut pogled prebacio na mene, pa opet na displey fotoaparata,i opet na mene.

-Ti učiš za fotografa ili?-streljao me je pogledom sa podignutom obrvom.

-Ne,planiram da učim za psihologa.-rekla sam prosto dok je njemu vilica pala do poda.

-Ček,Ček,Ček hoćeš da mi kažes da ćeš ovaj talenat protraćiti, baciti ga kao da je ništa.-osetila sam ogorčen ton u njegovom glasu.

-Pa, moram, moji roditelji ne misle da mogu da zivim od ovog "talenta".-rekla sam sležući ramenima dok sam sedala na pesak.

-Dozvolićeš njima da te spreče da imaš karijeru u onome sto voliš da radiš-razočarano je upitao.

-Roditelji znaju sta je najbolje za nas- rekla sam sležući ramenima na sta ke on ispustio uzdah.

-Smem li da prođem kroz tvoju galeriju, stvarno me zanima kakve su ostale slike?-molećivo je upitao

-Samo ako dozvolis da pogledam tvoje crteže-momemtalno mi je predao blok a ja njemu aparat.

Svako je u tisini posmatrao umetnost onog drugog.

Njegov blok bio je uglavnom popunjen veoma realističnim crtezima prirodnih pojava. Ali za oko mi je zapao crtež koji sigurmo nije nacrtao gledajuci u nesto. Crtež je prikazivao devojku,naizgled sacinjenu od dima sa anđeoskim krilima i đavolskim rogovima. Izgledala je kao da će da progovori.
Još jedan crtež mi je privukao pažnju, nije bio dovršen, više kao skica, prikazivao je devojku kako na pustoj plaži fotografiše.
Shvatila sam da sam to ja te sam uputila pogled u njega i shvatila da i on gleda u mene.
Okrenula sam blok prema njemu sa podignutom obrvom a on je učinio isto sa mojim aparatom koji je prikazivao njegovu sliku.
Nasmejali smo se u isto vreme.

Pogledala sam na sat i shvatila da je vec pola sedam.
-Moram da idem-užurbano sam pokupila svoju opremu i okrenula se da odem.
-Adam-viknuo je za mnom
-Sanja-odgovrila sam mahnuvši mu.

Neodgovorna sam znam ali evo još jedne priče