Slatka patnja

Žurka!

·Došla je Ksenija kod mene pa se spremamo.Otuširala sam se i oblačim haljinu.Ksenija se uveliko šminka.
Ja:Sad sam ja na redu!
·Ksenija mi šminka,insistirala je. Za par minuta je završila pa sam obula štikle i krenule smo.Sa Matijom ću se naći tamo.Sele smo u moj auto i krenule.
···
·Stižemo ispred ogromne kuće!!I već su ispred svi pijani,što mi se ne svidja jer ja izbegavam alkohol pošto me brzo uhvati.Ulazimo na vrata i prolazimo do dnevne sobe gde svi igraju uz muziku.Našle smo mesto i počele da đuskamo.Osetila sam nečiju ruku na ramenu,pa sam se okrenula.
M:Stigla si!
Ja:Da!
M:Ćao!
·Javlja se Kseniji.
M:Hoćete li nešto da popijete?
Ja:Ja ne bih,hvala.
M:Što?
Ja:Ne podnosim baš najbolje alkohol.
K:Ajde bre!Donesi ti nama nešto.
M:Okej,brzo se vraćam.
Ja:Ubiću te!Ne pijem čoveče!
K:Ma daj Tea šta će ti biti od jedne čaše?!
Ja:Pff dobro.
·Dolazi Matija i daje nam čaše sa pićem.Nastavljamo da igramo,ubrzo Ksenija odlazi sa nekom drugaricom da igraju i ostavlja Matiju i mene.
Nakon par minuta mislim da me hvata,rekla sam lepo da je bolje da ne pijem.Namignula sam Matiji i ispila zadnju kap iz čaše.



·I dalje igramo,zatim ga odvlači ona devojka iz kafića od pre.Ostajem sam što mi ne smeta, i dalje igram. Prišao mi je neko s leđa,osećam dah na vratu i sklanja mi kosu.Okrećem se i ugledam Davida.
D:Prelepa si!Mnogo dobro igraš.
Ja:Davide nemoj.
D:Šta?Ništa ne radim.
·Pokušavam da se izvučem i izadjem na svež vazduh,prijaće mi.Ali me hvata oko struka.
D:Ostani i igraj sa mnom.
·Prilazi nam neko ni ne vidim ko je u mraku.
Xxx:Nemoj Davide,pijana je.
D:Pa šta,što je ti braniš?!
Xxx:Zato,dosta je više sa maltretiranjem drugih!
D:Od kad si ti to dobrica,pre ti nije smetalo?!
Xxx:Pa sad mi smeta,ništa ti nije skrivila,pusti je.
D:Ajde odbi!
Xxx:Neću!
·Stajala sam izmedju njih,a onda me je taj dečko pomerio pored i udario Davida.Zatim mu je David uzvratio, nisam znala šta da radim.U pravi momenat se pojavio Matija i razdvojio ih.Prišla sam tom dečku da vidim da li je dobro.
Ja:Jesi dobro?Hajde ispred.
·Klimnuo je glavom i držao se za bradu.Izašli smo ispred,gde je bilo malo svetlije,zbog uličnog svetla,pa sam ga prepoznala.To je bio Marko.
Ja:Marko!
M:Molim?
Ja:Nisam te prepoznala u mraku..ali sad..Zašto si to uradio?
M:Zato što je kreten.
Ja:Hvala ti,nego..sad ste mislim u svađi,a vi ste dobri drugovi.
M:Ma pusti..onaj dan u parku,otvorila si mi oči i ne želim takvu osobu za prijatelja!Šta on misli ko je?
Ja:Gde živiš?Jesi došao sa Davidom?
M:Par ulica dalje..da.Aaaa!
·Zakukao je od bola,povredjena mu je vilica.
Ja:Hajde da očistimo ranu i da te odvozim.
M:Ma neka..
Ja:Ajde!
M:E šta sam dočekao da me devojka vozi kući,umesto ja nju!
Ja:Ne lupaj,ti si meni pomogao! Upadaj!
M:Pff
·Za par minuta stižemo ispred njegove kuće.Izlazimo iz kola i Marko kreće stazom ka vratima od kuće.
M:Ajde što stojiš?
Ja:Mislila sam da ovde..
M:Ajde bre unutra,nećemo se mrznuti ispred,vidiš da postaje hladno. Unutra ćeš mi pomoći oko rane.
·Nasmejala sam se i krenula.
Ja:Okej.
·Ušli smo unutra,sačekala sam ga u dnevnoj sobi.Kuća je ogromna i prelepa!
M:Našao sam.
·Seo je na krevet do mene i spustio kutiju za prvu pomoć.Uzela sam prvo da mu očistim ranu.
M:Uff peče!
Ja:Izvini.
·Zalepila sam veći flaster.
Ja:Gotovo.
M:Hvala ti.
Ja:Hvala tebi.
·Bili smo vrlo blizu i samo se gledali,a onda rešim da prekinem ovu neugodnu situaciju.
Ja:Mm..idem ja.
M:Hvala ti još jednom.
Ja:Ništa,hvala tebi!
M:Vidimo se!