Part 12

14.1K 696 55
                                    


Nešto me pojurila inspiracija danas . . .


Noć mi se možda završila bajno, ali zato dan mi je bio paklen, Sergej i Mina stalno nešto zanovetaju, te ono, te ovo. Petar me je pozvao po ne znam koji put danas, rešila sam da iskuliram, ali kada se sutradan situacija nije nimalo promenila bilo mi je jasno da nije samo posao u pitanju. Uzela sam telefon, sklopila oči na trenutak i nazvala Sergeja.

- Kristina, sačekaj minut - čujem kako u pozadini govori nešto na ruskom, po tonu zaključujem da mu se odgovor koji je čuo nije dopao.

- Tvoj sam - prebacio se na srpski.

- Šta to izvodiš?- rekla sam tiše.

- Ne znam na šta tačno misliš?- pravi se blesav.

- Znaš ti odlično na šta mislim, mislila sam da su ti se sve moje ideje dopale - rekla sam uvredjeno.

- I jesu - glasno je izdahnuo.

- Onda? Stvaraš mi problem bez problema - umorna sam. Nastupila je kratka tišina.

- Sergej?

- Tu sam. Hajde da se nadjemo oko 20h, porazgovaraćemo uz večeru - to je ličilo na molbu.

- Dobro, gde želiš da se nadjemo?

- Poslaću vozača po tebe.

- Važi, vidimo se.

- Kristina. . . vidimo se - poklopio je i ja.

- Divno, umorno sam protrljala čelo, znam da ovo neće biti poslovni razgovor, znam.

Nazvala sam Dunju.

- Hej, gde si? - odmah sam pitala.

- U kancelariji.

- Treba mi hitno savetovanje.

- Milica je ovde, čekamo te.

- Odlično.

Sakupila sam stvari, javila se Petru i izašla. Treba mi savet, u krizi sam, a pakt koji imam sa Dunjom i Milicom treba da mi bude od pomoći. Glavno pravilo našeg pakta je da dva glasa uvek pobedjuju jedan. Dakle, glasaćemo, kad ja očigledno nisam u stanju da se odlučim, a ne želim da tonem još dublje.

- Gospode, nisam toliko očajna - ljutnula sam se kada sam videla kanticu Cipiripi krema na stolu i tri kašike.

- Ali deluješ toliko očajno - Dunja je uperila prst ka fotelji do Milice.

- Da čujemo, luče - Milica mi je stegnula ruku i uputila ohrabrujući pogled.

Uzela sam kašiku, otvorila kanticu sa kremom i počela da prepričavam poslednjih nedelju dana svog života.

- I tek tako dao ti je rok od mesec dana ?- Milica se začudila.

- Da - odgovorila sam hraneći se kremom.

- On je kralj- Dunja je uvek gajila veliko poštovanje prema njemu, bolje rečeno, strahopoštovanje.

- Ali moraš da priznaš da se i Sergej bori za tebe.

- Svesna sam toga Milice, samo. . . Osećam se kao šunka u tostu.

- Da, sa jedne strane seksi plavušan, koji ima više novca nego seksipila, a sa druge ogroman, tamni i zavodljiv inspektor. Moraš da ga vidiš u uniformi - Dunja se zeza na moj račun.

- Da, to je jedan seksipilan tost - Milica joj se pridružuje u zezanju, mene naravno.

- Ma super, kao da sama to sve ne znam - podrugnula sam se.

Pogrešan  🔚Où les histoires vivent. Découvrez maintenant