" Impossible revenge"/Louis Tomlinson fanfiction/

Introduction

Writter P.O.V

London, 1597.

Bat konja koji su dolazili odjeknuo je šumom kao grmljavina, terajući malene životinje u beg i skrovišta.

Zoi Payne je uzela svog mladjeg brata u naručje i krenula ka drvenom prozoru. Mislila je da se njen otac vratio iz lova malo ranije, ali se nisu čuli zvuci dobrodošlice iz okolnih kolibica. Čekala je brade prislonjene na prozorski okvir, podižući se na prste i naprezajući oći da spazi prve znake njihovog povratka. 

Maleni Liam je počeo da se vrpolji i ona ga instinktivno zagolica, dok joj je pogled bio prikovan za neravnu stazu izmedju kolibica i okućnica. 

Iz daljine je mogla spaziti crvene uniforme engleskih vojnika. Bilo joj je samo šest godina, ali već je čula priče o pljačkama i ugnjetavanju. I šestogodišnjakinja je bila dovoljno odrasla da bi bila zlostavljana.

 Njene zelene oči su pomno pratile svaki njihov pokret. Što su se više približavali njenoj kući, pomislila je da su došli sa njenim ocem.  Medjutim, kada je videla da ga nema, njeno telo se ukočilo na trenutak.  Ali imala je taj zadnji tračak nade da će se sa njima pojaviti i plavokosi čovek.

" Zoi, da si se odmah stvorila ovde" - njena majka, Helena Payne, sjurila je niz stepenice, lica bledog i uzrujanog. Njena kosa zlatnog osjaja, nalik Zoinoj.

" Ali mama, otac je stigao" - srećno je ciknula i skočila koliko god da je mogla. Helena ju je posmatrala tužno, znajući da kraljevska vojska ne dolazi bezpotrebno. Usmerila je svoj smedji pogled na prozor kroz koji je pre nekoliko trenutaka njena ćerka gledala, i spazila je visokog, crnog muškarca i koliko je shvatila, njegovog sina koji je možda isto star koliko i njena devojčica. 

Bio joj je poznat taj mišićav čovek. Iz daljine se moglo shvatiti da nije vojnik. Bio je veoma skupo obučen. Nosio je odelo od najfinije tkanine, imao je crveni plašt na kojim se nalazio pozlaćeni grb kraljevske porodice. Njene oči se raširiše i usta osušice kada je shvatila da on i jeste kralj.

" Gospode Bože, Zoi, stiže kralj, odnesi Liama kod Isabelle" - kaže zabrinuto trčeći po kolibi. Nikada nisu bili previše bogati, ali su uvek imali dovoljno za život. 

"Idi sada"- gurnula je svoju ćerku ka stepenicama. 

Pošto je Liam počeo da se vrpolji, Zoi je krenula uz stepenice. Sigla je do odredišta kada je čula kucanje na vratima. Zastala je i okrenula se, ugledavši majku pred šestoricom ljudi i malenim dečakom. Jedan od njih se izdvajao. Bio je mnogo bogatije obučen i po njemu se videlo da nije vojnik. 

Jedan od vojnika je istupio i naklonio se. Njena majka se takodje naklonila bred bogatašom.

" Zoi?"- pozvala ju je Isabelle odozgo.

" Uzmi bebu" - Zoi gurnu Liama u ruke dvadesetogodišnje Isabelle. Vratila se na svoje mesto šćućurivši se na vrhu stepeništa i ponovo počela da posmatra.

" Helena Payne?" - rekao je engleski vojnik.

" Ja sam lejdi Payne" - Helena je stajala uspravno, ne spuštajući pogled. Samo je želela da zaštiti svoju decu i dom. Pošto borba protiv njih nije bila moguća, branila se jedinim oružjem koje je imala- svojim dostojanstvom.

" Gde Vam je muž, lejdi Payne?" - čak i izdaleka, Zoi je mogla da vidi da je to " Lejdi" rekao uvredljivo i podrugljivo.

" U lovu je sa svojim ljudima."

Vojnik je dao znak trojici ljudi da pretraže kuću. 

" Kao što vidite, ovde su samo žene i deca. Ako ste želeli da razgovarate sa mojim mužem i njegovim ljudima, došli ste u pogrešnom trenutku.

Jedan od vojnika ju je gurnuo na šta je ona pala.

" Moj otac će Vas ubiti zbog ovoga" - Zoi se kao metak sjurila niz stepenice i bacila na vojnika. On ju je sa lakoćom gurnuo sa sebe i okrenuo se prema kralju. 

" Nisu ovde, gospodaru" - kaže mu dobijajući poruku od svojih ljudi.

" Oh, onda da samo kažem"- reče kralj gledajući u Helenu. " Vaš muž je osumnjičen za ubistvo jednog od mojih vojnika i zato mu je izrečena smrtna kazna."

Helena kada je čula to, samo se spustila na zemlju plačući. Iako je znala da to njen muž nikada ne bi uradio, nije mogla protiv kralja. Zoi ih je samo nemo posmatrala. Iako je shvatala šta se dešava oko nje, ni jednu jedinu suzu nije pustila.

Maleni dečak, kraljev sin je podignuo svoju smedju obrvu. Čudio se kako je ta plavooka devojčica nije ni pisnula. Znao je, da kada bi god došao sa svojim ocem donevši tragičnu vest, svi u kući bi vrištali, plakali i kleli sve ljude oko sebe. Njena smirenost ga je veoma zaintrigirala i pokušao je da dozna kako je tako hladna.

Ona je svoj pogled prebacila na mladog momka ispred sebe. Njegove  nebesko plave oči su je gledale sa čudjenjem dok je njegova smedja kosa igrala na promaji.

" Dovidjenja lejdi Payne" - rekao je kralj izlazeći iz njihove kolibe.  Za nim su izašli i svi njegovi vojnici osim princa. Mada ona to još uvek nije znala. 

" Žao mi je gospodjice" - javio se piskutav glas malenog dečaka. Ona je bila raznažena njegovim postupkom. Nazvao ju je gospodjice. Njeni obrazi su poprimili crvenkastu boju.

" Ne zovite me gospodjice. Zoi. Ja sam Zoi Payne"- njeno ime mu se motalo po glavi nekoliko sekundi dok nije bio siguran da joj je zapamtio ime.

" Louis William, da si se odmah stvorio ovde." - čuli su glas njegovog oca, kralja.

" Dovidjenja gos... ovaj Zoi" - zagrlio je na šta se ona zaledila. Nesigurno mu je uzvratila zagrljaj obavijajući svoje ruke oko njegovog vrata.

" Louis! " -upozoravajući glas ga je naterao da se odmakne od prelepe plavuše.

" Louis..."- ponovila je tiho plašeći se da će zaboraviti njegovo ime. U mozgu joj se napravio poseban deo na čijem je ulazu pisalo velikim slovima "Louis" 

" Mama " -Zoi klekne pored nje i stavi joj svoju malenu ruku na rame. I ranije je vidjala majku kako plače, ali ne ovako, ne ovim nemim suzama.

Dok je slušala kako engleski vojnici i kralj odlaze, Zoi je jednom rukom grlila majku, a drugom Isabelle i Liama. Nije mogla sasvim da shvati šta se desilo, ali to što je shvatala je bilo dovoljno da u njoj probudi mržnju i izmami zakletvu da će se osvetiti. 

Iako je bila zaljubljena u Louisa Williama Tomlinsona, princa.

Evo i mene sa novom pričom. NAdam se da sam vas zainteresovala da nastavite da je čitate i nadam se da će biti uspešnija od "Amnesia". Izvinjavam se Zorani jer nisam na vreme objavila. Ovu celu priču posvećujem ZoranaPeric jer je uvek tu za mene i puno ti hvala na tome. NAdam se da sam ispunila tvoja očekivanja.Volim te ...

xpiggeon69