Trčala sam najbrže što sam mogla. Prebacivala sam sebi u glavi što se nisam upisala na tenis. Nisam u nikakvoj kondiciji. U kutu dvorane je ležala moja mala Em. Potrčala sam do nje,ali nisam nikako mogla stići. Ona se sve više udaljavala. Nisam više imala snage. Pala sam na pod i počela plakati. Pod poda mnom je počeo propadati. Padala sam sve dublje. Udarila sam o nešto tvrdo i probudila se. Pogledala sam oko sebe i osjetila olakšanje što se nalazim u svojoj sobi. Jastuk je bio mokar od mojih suza,a posteljina na podu. Uvijek isti san.
Okrenula sam se i ugledala Iana. Da prikrijem svoj strah odbrusto sam mu rekla:
„Što sad? Hoćeš i mene pretući?“
„Oprosti što se brinem.“
„Brineš? Pa ni ne poznaješ me.“
„Pa...“
Nastavila sam hodati prema nepoznatom cilju. Hodao je uz mene. Šutili smo te je on nakon deset minuta progovorio.
„Hodamo već deset minuta,gdje ti je hotel?“
„Jesam te možda zvala da mi praviš društvo?“
„Čuj, oprosti. Činila si se uznemireno u klubu i znam da sam ja uzrok tome i jednostavno te nisam mogao pustiti da sama lutaš ulicama Londona.“
„Uznemirena? Ma ne,samo si skoro ubio čovjeka.“
„Dobro gdje ti je hotel? Pokušao sam ti pomoći,ali ja ne moram ovo slušati.“
„Idi onda.“
Okrenuo se i krenuo. Tada sam shvatila da sam zapravo izgubljena i da ne znam što radim. Ali opet,on poznaje London,možda zna gdje je moje hotel.
„Ian!“
„Što je? Još neka uvreda ti je pala na pamet?“
Otišla sam do njega i tiho rekla: „Ja...Zapravo ne znam gdje mi je hotel.“
Počeo se smijati. To je bio prvi put da vidim njegov osmjeh. Osjetila sam neko olakšanje. Kao da mi se upalila zelena lampica koja govori: hej pa on ipak ima osjećaje.
„Daj,nije smješno.“
„Da,zapravo je.“
I ja sam se počela smijati.
„Jel znaš makar kako se zove tvoj hotel?“
„Da.“
Zapravo je bio na skroz drugom kraju grada. Šetali smo još pola sata.
„Pa evo ga.“
Stojali smo pred ulazom.
„Hvala ti. I oprosti stvarno.“
„Da počnemo ispočetka? Ja sam Ian.“
„Ja sam Joy.“
Oboje smo se nasmijali te sam ušla u hotel.
(Ako možete pustite "pjesmu" sastrane i nastavite čitati,nešto za ugođaj)
Cijelu noć nisam oka sklopila. Neke čudne misli su mi se motale po glavi. Kada sam napkon zaspala probudili su me Brittanini koraci. Naravno na putu do kreveta je uspila srušiti sve što joj se našlo na putu.
„Prokleta lampa.“
Kiša je polako lupkala na prozoru budeći me. Taj ujednačenost,simetričnost u kiši je tako smirujuća. Gledala sam u prozor i stavila slušalice. Na playlisti je na redu bila pjesma od Eda-Drunk.
Sjetila sam se Britt koja je sinoć bila očito pijana. Okrenula sam se da bih vidjela je li još u krevetu.
Krevet je,začudo, bio prazan. Krenula sam u kupaonicu. Nije ni ondje bila. Otuširala sam se i pogledala svoj odraz u ogledalu. Na zamagljenom ogledalu su bila ispisana nejasna slova: Spremna si! ∞
„Britt,ako me pokušavaš prestrašiti,ne uspjeva ti.“
Spremila sam se i sjela na krevet. Zagledala sam se u daljinu, na prekrasan London. Kiša je polako prestajala i sunce se probijalo kapljicama stvarajući odsjaje. Zadubljena u svoje misli sjedila sam barem minutu. Oči su nam se srele. Bljesnile su tamnim svjetlom. Imao je ruke u džepovima i zloban osmjeh na licu. Stojao je tako blizu prozoru iako smo bile na 3. katu. Odzvanjalo mi je u ušima: Spremna si,vidim ti u očima!
Trepnula sam i mračna prikaza je nestala. Sjedila sam i dalje na krevetu ne shvačajući što se upravo dogodilo. Umišljam sigurno.
Iz sna me probudila zvonjava mobitela. Dok sam ga našla prestalo je zvoniti. 3 propuštena poziva „Mama“. Što da joj kažem kad me opet nazove? Da su mi se snovi vratili? Da me opet pošalje psihijatrima. Da mi opet kažu da je to normalno. Da se tako oslobađam svojih strahova i želja? Iskreno želja mi nije da pokušavam spasiti sestru dok se ona udaljava od mene. Da trčim od nepoznatog u nepoznato,bez cilja,bez ikoga? Svaki puta isto. Istresla sam kozmetičku torbu na krevet i počela tražiti plavu bočicu. Nije moguće da sam ju zaboravila ponjeti. Pomalo me hvatao strah i tijelo mi je počelo drhtati. Sjela sam na krevet i ugledala na podu ono što mi je trebalo. Istresla sam iz svoje plave bočice 2 sive tablete i progutala ih sa čašom vode. Osjećala sam da mi se temperatura regulira. U toj zbrci nisam ni primjetila Britt koja je i dalje spavala na svom krevetu u sinoćnjoj odjeći.
_____________________________________________________________________________
Evo i 3. dio. Nadam se da vam se priča dosada sviđa i molim vas komentirajte,puno mi znači. Pohvale,kritike,kako da se poboljšam,bilo što...I hvala svima koji čitaju <3 :)
