Prolog

17.6K 659 13
                                    

Život je šansa koju treba iskoristiti, moj moto poslednjih par godina. Ne mogu reći da je život bio loš prema meni jer nije, imam sedamnaestogodišnjeg sina koji je moj ceo svet i moj ponos i dika. Njegovo začeće nije nešto čime se ponosim i sigurno nije nešto čega želim da se sećam ali njegov život... Odluka da ga zadržim je najbolja odluka u mom životu.

Međutim, život ti pljusne šamar kada se najmanje nadaš. Moj sin nije moj, tako bar kažu. Moja prva pomisao povodom toga je da niko ne zna koliko mi on znači ali činjenica da svom biološkom detetu nisam pružila ništa u životu me lomi i ubija. Zamenili su nam decu po rođenju, baš kao u televizijskim serijama i to decu različitih polova, ja sam rodila kćerku a druga žena je rodila sina, ja nisam htela da znam šta nosim a nije ni ona.

Nakon neprospavane noći i mnogo razmišljanja zaključila sam da postoji samo jedan ispravan put a to je istina. Odložila sam sve današnje obaveze i krenula ka sobi mog sina Dantea, nikad nisam lagala svog sina i neću početi ni sad.

Šta da radim, volim sve vrste tv serija. Nadam se da ćete uživati.
Andrea Kingston

Dubina moje duše 🔚Where stories live. Discover now