Taj dan kada sam osetio miris cveca

1.SEPTEMBAR 9:30

''Evo ga, pocelo je'', rece Stefan Kristoferu dok su isli u skolu,''nadam se da ce bar ova godina biti laksa, mrzi me da se trudim I ove godine''. Pricali su dok su ulazili u ucionicu. Cim je usao u ucionicu, ugledao je svoje staro mesto u poslednjoj klupi pored prozora I mahinalno krenuo ka njemu. Dok se kretao ka svom mestu u oko mu je zapala devojka koja je sedela ispred njega, gde je treba Kristofer da sedne. Nije je ranije vidjao,'Nova ucenica, I sedne bas ispred mene, super.'pomislio je Stefan. Polako je seo I razmisljao kako da je pita da se skloni sa mesta, okrenula se na stranu I tada joj je Stefan ugledao lice.'Slatka je', pomislio je Stefan, ali odmah odbacio tu misao kada joj je video udaljene I zamisljenje, kristalno plave oci kako gledaju kroz prozor. Pogledao je u Kristofera koji mu je uzvratio pogled I nasmesio se pokazivajuci obrvama na devojcicu da prica sa njom. 'Malo sutra', pomislio je Stefan u sebi. Delovala mu je poznato od nekud ali nije znao odakle, 'Miris cveca, to se ona oseti?'

Nakon par minuta usao je I profesor, ucenicu su ustali u znak pozdava, zatim ponovo seli.

''Ti mora da si nova, ustani I predstavi se'', rece profesor pogledajuci kroz uske naocare parvo u nju.

Ustala je devojcica crne kose I kristalno plavih ociju. ''Moje ime je Katarina, na leto sam se preselila ovde. Ne zelim da budem ni sa kim prijateljica, volela bih da drzite distance, drago mi je sto sam vas upoznala. Nadam se da cemo imati dobru skolsku godinu.''

Svi su bili u soku, poceli su da saputaju, ali su ucutali kada je ustala Ines, devojcica iz prve klupe skroz do zida. ''Zasto lazes?'', upita je Ines, njena crna kratka kosa je bila zavezana u dve kikice, dok joj se ostatak kose video sa strane. Izgledala je besno, ali ne I sokirano. ''Mislis da ces tako udaljiti ljude od sebe, e pa ja cu se bas druziti sa tobom!'',rece I nasmesi se.

''Slusaj...'', krene Ktarina, ali pre nego sto je mogla nastaviti Ines je prekide.

''Ines'', rece sa osmehom na licu,''tako se zovem''.

''Nije me zanimalo.'', nastavi Katarina,''Slusaj devojcice ja nemam nista protiv vas ali ako ne moram da se druzim sa vama necu, a to vazi I obrnuto, to je sve sto imam da kazem.'', rece Katarina I sedne.

''Dobro ajde smirite se.'', rece profesor I krene sa casom.

10:15

Posle casa, Ines je dosla do Katarine, sva nasmejana. Stefan I Kristofer su se pogledali nesigurno jer su znali kakva je Ines. Nije imala puno prijatelja, a one koje je imala uglavnom su je iskoristavali posto joj je porodica bogata.

''Zovem se Ines, malo sam teska osoba, ali htela bih da budemo prijateljice'', rece ona I pruzi ruku.

Katarina je pogleda, izvila je obrvu proucavajuci je, kao da nije sigurna da li je ona vredna, ali se onda nasmesila I grub izraz joj je napustio slatko lice, ''Postujem te Ines, nisam mislila da ce iko moci reci nesto na taj moj govor.'', rece I pruzi ruku. ''Katarina, drago mi je''.

16:00

Zvonilo je za kraj dana, Stefan je vec uveliko razmisljao kako da prica sa Katarinom, ali mu ni jedan plan nije padao na pamet. Kristofer je prisao Stefanu I obgrilo ga I rekao, ''Pitaj je da idete zajedno kuci, to ti je jedni siguran plan'', rekao je I nasmejao se, zatim istrcao iz ucionice.

'Glupi Kirs' ,pomislio je Stefan I prisao Katarini. Tek posto joj je prisao uvideo je njenu lepotu. Njena dugacka crna pletenica visila joj je sa strane, a siske su joj bile sklonjene iza usiju. Nosila je uopbicajnu uniformu skole, kariranu skunju I kosulju ali na njoj je delovala savrseno. ''Ka...Katarina, da li bi htela da idemo zajedno kuci?'', rece Stefan sav nervozan.'Kakav je ovaj osecaj sto me steze u grudima?', pomislio je Stefan.

''Ne bih'', rece Katarina I zaobidje ga, kao da ga nikada nije ni bio tamo.

''Cekaj! Zasto?'', rece Stefan nesvesno.

''Jer ne zelim da...'', krene Katarina, ali se zaustavi I okrene pogledavsi ga parvo u oci, zatim opet krene ka izlazu.''Ma nista zapavo, hajde, kreni'', rece I izadje iz ucionice.

Stafan je stajao ukopan u mestu ne znajuci sta se upravo dogodilo. Katarina se vratila I pokucala na vrata. ''Krenii!'', rece I Stefan potrci.Srce mu je kucalo kao ludo, a mozak mu je dotle bio van svesti.

''Znam da znas moje ime, ali kako se ti zoves?'', upita ga Katarina otplecujuci svoju dugacku pletenicu.

''Stefan, zovem se Stefan'', rece drhteci.'Dodjavola, smiri se to je samo obicna devojka.'

''Stefan,'', ponovi Katarina,''lepo ime.'' Rece ona I siroko se osmehne, dok Stefanovo srce pocne da ubrzava.

Dok su isli skrenuli su u neku ulicu I prosli pored trgoprometa, Stefan je tek tada shvatio da je njegova kuca na suprotnom kraju grada. Nije mu bilo bitno sve dok je bio sa njom. Nije razumeo kakav je to osecaj sto ga je stezao bio dok su bili u ucionici, a sada dok su se setali bio je sav nervozan. Nikada nije preterano pricao sa ljudima, niti su ljudi njemu prilazili sa zeljom da pricaju sa njim. To je prvensvetno bilo zbog njegove bele kose, koja je bila uzrok potresnog dogadjaja koji mu se desio dok je jos bio mladji. Medjutim roditelji nisu hteli da kazu koji je to dogadjaj bio, a on se nije secao. Ali zbog toga nasuprot njegovoj svetloj kosi imao je oci crne kao ugalj.

Setali su se duze vreme u tisini, ne znajuci sta da je pita, rekao je sta mu je prvo palo na pamet.''Zbog cega si se preselila u novi grad?'', rece on I odmah pomisli,'Bravo, sad ce misliti da si cudak,sta se tebe to tice uopste?'

''Moj tata je smesten ovde u bolinici, pa sam ja dosla da zivim sa bakom.'', rece ona,''Mada svejedno mi je. Stigli smo, ovde ja zivim, hvala ti sto si me otpratio''. Rece ona I nasmesi se.

''Nema na cemu.'',rece Stefan mahinalno.

Katarina se nasmeja, a Stefan pomisli koliko je samo jos lepsa dok se smeje. ''Htela bih I sledeci put da idemo zajedno kuci, ako ti ne bi smetalo'', rece ona ulazeci u dvoriste svoje kuce.

''Naravno!'', rece Stefan nasmejan,''Vidimo se sutra!''

''Vidimo se!'' rece Katarina ulazeci u svoju kucu.

Naderne dve nedelje Ktarina se nije pojavila u skoli.