Slatka patnja

Očaj

Ja:Šta si rekao?
D:Sviđaš mi se,hoću da budemo zajedno.
Ja:Kasnimo..u školu.
D:Nemaš ništa da kažeš na to?
·Ćutala sam i gledala ga.
D:Baš ništa?
Ja:A šta da ti kažem?Ne mogu sad da pričam o tome..Treba mi malo vremena.
D:Kao što si rekla,kasnimo.
·Izašli smo iz kuće,seli u auto i krenuli u školu.Nakon dva minuta stižemo i pokucam na vrata od učionice.
Ja:Dobar dan,izvinjavam se što kasnim.
D:Uspavali smo se.
·Očepim ga i prošapućem:"Pričaj za sebe".
Prof:Dobro ste se setili da dođete. Ajde uđite.
·Ulazim unutra i sedam u zadnju klupu,jer je Ksenija sela sa nekim dečkom,za mnom ide David i seda do mene.
···
·Završili su nam se časovi pa sam krenula kući.Zaustavlja se crn auto pored mene,pa samo nastavim dalje.
D:Hoćeš da te odvozim do kuće?
Ja:Ne.
D:Ajde,nećeš valjda da pešačiš toliko.
Ja:Hoću.
·Zagrmi jako,na šta se uplašim jer nisam očekivala,a onda prokapljuje kiša.A ja samo nastavim dalje.
D:Počinje kiša..ajde bre da te odvozim!
Ja:Neću.
·Hvata me za ruku i povlači nazad,pa se okrenem.
D:Kisneš!Ajde..
·Pokušam da je izvučem ali ne mogu.
Ja:Davide pusti me.
·Uf..ne opet!Suze se polako skupljaju i ne mogu da ih zadržim već zaplačem.
Ja:Samo me pusti..
D:Neću.Hoću da te odvozim i da razgovaramo.
Ja:Nemamo o čemu.Šta je bilo,bilo je i mi moramo to da zaboravimo.
D:Ne mogu.
Ja:Moraš.
D:A šta ako neću?
Ja:To je onda tvoj problem.Nije moj.
·Nastavim dalje da hodam,a on me povuče za ruku,pri tome udaram u njega.Čvrsto me uhvati oko struka i poljubi.
D:Ajde da te odvezem,sva si mokra.
·Koja sam ja budala!Na to potvrdno klimnem glavom i krenem ka autu.
Zašto sam krenula?Nisam ni primetila da smo stigli do moje kuće.Izlazim iz auta i brzo krećem u kuću,ni ne primećujem da David sve vreme ide za mnom.
Krenem da zatvorim vrata i on se odjednom stvorio ispred mene.
Ja:Rekla sam ti da nemamo o čemu da pričamo.
D:Ne pravi se luda..
·Udahnem duboko i ni sama ne znam kako sam uspela bilo šta da kažem.
Ja:Ajmo u sobu.
·Otišli smo u sobu i seli na krevet da pričamo.
D:Meni je stvarno žao,sve se tako brzo desilo i dosta smo popili...baš mi je žao.Ja sam hteo sve polako..ali sticajem okolnosti desilo se..
Ja:Ne znam da li si iskren sada,ali ja ne mogu ovo,sve je ovo da kažem novo za mene,mislim..ja želim za sada samo da se družimo,ne želim ništa više.
D:A zašto ne bi probali?
Ja:Ne znam,možda kasnije nekad,ko zna..ali za sada ne.
·Približio mi se.
Ja:Nemoj..
D:A zašto?
·Stavio je ruku na moj obraz i vuče me ka sebi.
Ja:Molim te.
D:Okej.Idem ja onda,pa se vidimo u školi.
Ja:Ćao..
·Skuvala sam ness i sela da ga popijem.Stigla mi je poruka od Ksenije.Kako da joj odgovorim na ovu poruku?Ne smem da joj kažem.