:)

Svi se ponekad zapitamo zašto su neki ljudi bezdušni, bezosećajni. Pokušala sam da nađem odgovor na to, i još uvek nisam uspela, buni me to, čemu vodi povređivanje, šta dobijaju time kada nekoga povrede, osim povređeno srce i ponos?

Jednog dana, kada sam stigla u školu, moje oči su se zagledale u jednog prelepog dečka koji mene nije ni primećivao, ignorisao me je, prolazio je pored mene kao pored nekog spomenika, nije me primećivao, posmatrala sam ga nekoliko dana i shvatila sam da sam se zaljubila, prvi put u životu sam se iskreno zaljubila, odlučila sam da mu se javim, poslala sam mu jednu poruku i ništa više, odgovorio je ,obradovala sam se kao nikada , dopisivali smo se tako, i jedva sam čekala sledeći dan, kada sam sledećeg dana pošla i stigla u školu, prolazila sam pored tog istog dečka, sada me je gledao, i rekla sam sebi: 'Hah,taj se neće javiti nikada' , i baš tada kada sam to izgovorila javio se, samo što se nisam istopila, rekla sam sva uzbuđena 'ćao' i nabacila kez.I tako nekoliko dana , a onda se desilo nešto što nisam ni sanjala da će se desiti, nije mi se javljao, ni uživo ni na porukama, ignorisao me je, odlučila sam da ga pitam u čemu je problem, rekao je da sam sve upropastila, i jesam, priznajem, rekla sam nekim 'drugaricama' kojima baš i nisam trebala za sve, i one su sve to njemu prenosile, i šalile se na moj i njegov račun, i njegovi drugovi su saznali za nas, i onda su krenuli da ga zezaju ,i onda me je on zamrzeo, tada sam zaplakala kao nikada, plakla sam kao kišna godina , jedva sam se smirila, njega nije bilo briga, odbacio me je kao poslednju krpu .Ne voli me, nije me ni voleo, sve je to bila laž  i maska .Plakala sam svakog dana, čitala sam naše poruke i prisećala se momenata, plakla sam neprestano, onda sam se trgla i rekla sebi da više neću plakati i da ču biti jaka, ispostavilo se da me je navodno voleo i da mu je bilo do mene i sve, ali sada me kao više ne voli, to je samo laž, ne voli me, nikada ni nije , sigurna sam u to, pokušavam da ga zaboravim , da ne plačem, ali opet, nešto me opet natera na sve , sećam ga se u svakoj sekundi, u svakom minutu mislim na njega, ali ne ostaje mi ništa osim da čekam dan kada će mu opet biti stalo do mene.Borim se , nekako, proći će , valjda hoće.:)