Evo sedim u sobi i slušam muziku,dok mi ritam pesme 'One less Lonely girl' polako vijori oko moje glave. Zaljebljune sam u jednog dečka,ali kao što pesma kaže ja sam još jedna usamljena devojka. Čujem zvuk telefona,uzimam ga,kad ono poruka. Nepoznat broj,aporuka glasi ? u sedam budi u parku. Ovaj osećaj je neopisiv,brzo sam se spremila i izltela iz kuće,a mami sam rekla da idem kod Maje da učim. Stigla sam tamo tačno na vreme,ali nikog nije bilo, samo se videlo lišće koje leti okolo i vetar koji mi polako kosu nosi. Odjednom mi je neko zatvorio oči i rekao:'Pogodi ko je'. Ja sam brzo skloila njegove ruke sa mojih očiju i pred sobom sam ugledala baš njega,Dimitrija dečka koji mi se sviđao.Pitala sam ga:'Ali odakle ti ovde,zar nemaš devojku'? On se samo nasmejao i polako uz ritam vetra mi prilazio sve bliže i bliže meni kad ono... BUM! Čuje se alarm koji svira kao lud,ali što? Ovaj san je izgledao kao stvaran. Za tili čas sam se spremila za školu i pozdravila se sa mamom i krenula. Kada sam stigla u školu videla sam njega,Dimitrija kakomi ubacuje neku kovertu u moj ormarić i odlazi polako. U pozadini čujem 'popularne mačke' iz moje škole koje govore:'Kakav gad'.ZEMLJO PROGUTAJ IH :3
18.4.2014 00:31
