Anđeo koji nikad nije letio.

Što je anđeo bez krila?

"Crne duše nisu stvorene takve...one su spaljene..."

"Pravila su jasna " Petar je rekao dok nas je sve do jednog pogledao.
"Da vrlo su jasna,ali isto tako i jasno glase da Damiana mora držat jezik za zubima" Gabrijel je rekao i ljuto pogledao Damiana.
"A zašto je ona toliko bitna" Simon je rekao isfrustrirano dok je Petar tiho promatrao situaciji koja se odigravala.
"Zato jer smo obećali da više nečemo ubijat!" izderao se odmah snažno.
"Slažem se " Damian je tada rekao i tenzije između njih dvoje kao da su malo slegle.
Tada mi je pala misao na pamet,možda malo glupa ali kao moguće rješenje situacije.
"A da postanem jedna od vas" rekla sam tad i svi su pogledali u mene.
"Haha ja nemogu ovo" Emil je rekao nakon što se podlo nasmijao te napustio prostoriju te je Simon pratio njegove stope.
"Ovako ćemo...ostat ćeš ovdje...više nije bitno dali zbog čišćenja već zato jer nemožemo riskirat da nekom kažeš.Onaj ko nemože bit blizu nje nek je se kloni" rekao je te sam ja klimnula glavom te su on i Teo napustili prostoriju.
Neko vrjeme nitko od nas se nije micao i tad su me oba i Gabrijel i Damian samo pod okom pogledali a potom se svaki izgubio svojim pravcem.Stefan je isto krenuo nekud.
"Stani molim te" rekla sam potom te je on zastao i okrenuo se.
"Možeš li mi pojasnit sve ovo" rekla sam kiselim smješkom na licu te je on klimnuo i sjeli smo za stol.
"Prvo da se isprićam u ime svoje braće...neki teže kontroliraju glad i ponašanje neki lakše...iako istina jest imaš opojan miris" rekao je tada dok je zatvorio oči."No...da nastavim sad sa prićom...odakle počet,iako bi mnogo lakše bilo da postaneš jedna od nas to nije toliko jednostavno.Obični ljudi,smrtnici kao ti to nisu u mogučnosti.Znam da je neshvatljivo jer sve bajke pričaju drugčije no ona prava je mnogo više komplicirana.Svaki vampir na ovom svjetu bio je jednom anđeo...ali su mu njegova krila bila odsječena.A anđeo bez krila postaje ogorčen,pun jada,mržnje i tuge...želja za krvlju postaje nešto neopisivo kao način upijanja emocija.Stoga oprosti mojoj braći svaki od njih nosi svoj križ"rekao je i ja sam klimnula glavom pozorno gledajući ga.
Tužno je to bilo za slušat kad malo bolje razmislim o tome.
"Hvala što si mi razjasnio" rekla sam te se nasmijala i on je klimnuo glavom.
"A sad molim te nemoj mi zamjerit ali moram dalje svojim poslom" rekao je tada i napustio predvorje.Ustala sam se od stola te se uputila svojoj sobi.Kad sam ušla u sobu i zatvorila vrata najednom me netko pribio uz zid.Podigla sam pogled prestrašeno i ugledala Simona.
"Ja te pratim " rekao je podlo.
"Dosta mi vas je prestanite nasrtat tako na mene!" rekla sam ljuto i odgurnula ga te je nestao.Ljuto sam legla na krevet i ubrzo zaspala.
Nije prošlo mnogo i probudili su me grčevi u želucu koji su jasno naglašavali gladan sam.Pa sam se uputila tiho hodnikom prema kuhinji.Pažljivo sam primjetila da nikog nema te uzela nešto na brzinu za pojest.Nakon što sam pojela odlučila sam se vratit u svoju sobu.
Dok sam se polako šuljala prema svojoj sobi vrata Gabrijelove sobe su se otvorila te je izašo van ja sam se brzo sakrila iza zida da me ne vidi.Potom sam opet čula kako su vrata zatvorila te sam pogledala prema tamo i nije bilo nikog.Pa sam se nagnula natrag uz isti zid da uhvatim zrak te se tad Gabrijel stvorio predamnom.Zadrhtala sam i pokušala se odmaknut.
"Oprosti nisam htjela smetat" brzo sam se ispričala te se pokušala provuć no zaustavile su me tada njegove ruke s obje strane.
"Ne smetaš rekao je tada dok je promatrao svaki centimetar mog lica,a ja iako sam već sto puta buljila u njegovo nikad nije bilo dovoljno i ponovno sam skenirala svaki djelić...nisam bila sigurna kako više to gledat stoji li predamnom vampir ili anđeo.
" Što teće to tvojim venama,da me tolko izluđije te svaki put kad sklopim oči vidim tebe.Radiš li to svjesno?Ubijaš me! "Rekao je potom dok je prislonio svoj obraz uz moj i duboku inhalirao moj miris.U tom trenu neznam kome je bilo teže njemu ili meni.Htjela sam okusit te usne, osjetit njegov dah na svojoj koži...osjetit njegov dodir...no dali se on može kontrolirat?Moje misli su me zbunile...u isti tren htjela  sam njegove ruke po čitavom tjelu a u drugom sam se bojala za svoj život.

" Ne boj se...neću ti naudit...znaš mogu osjetit tvoj strah ali i tako svaku drugu emociju"rekao je tada te prstom nježno kliznuo od mog obraza prema vratu  do mog ramena.Gdje se rukom spustio do mojeg struka te ga obgrlio i povukao me bliže ka sebi dok je svakim dodirom napetost sve više rasla.
"Želim nešto pokušat" rekao je tada te svoju drugu ruku položio ispod moje brade i podigo je dok se približio toliko blizu da sam u potpunosti zaboravila disat.

Evo nadam se da vam se prića sviđa dosada...molim vas ako je tako ostavite vote i svoje iskreno misljenje ,mnogo mi to znaći...Hvala i pusaaa