Revenge gone wrong ✔

Part 1

To je to. Uskoro će moja osveta biti potpuna. Treba samo da ga zaskočim i ubijem. Lako.

Krila sam se iza žbunja i gledala moju metu. Prolazio je kroz baštu, sa 4 stražara.

Ne izgledaju kao da imaju mnogo iskustva. Lako ću ih savladati.

Polako sam im prilazila bliže i osmotrila okolinu u slučaju da ima još stražara. Srećom, bila su samo ta 4.

Stavila sam masku i kapu i počela da trčim ka njihovom pravcu. Zbog brzine kojom sam se kretala, nisu me ni primetili.

(A/N: Izgleda kao gore na slici. Sa sve plavim i braon okom. Ali bez luka i strela. A boja kose je svetlo braon. 👆)

Iskoristila sam borilačke veštine, koje sam učila godinama, i brzo i nečujno savladala dva stražara. Brzo sam uzela bodež i ranila trećeg stražara.

"Ugh!" Viknuo je.

To je nateralo četvrtog stražara i njega da se okrenu. Ali su prekasno reagovali, jer sam već stigla do njih i uspela da ranim i četvrtog.

"Ahh!" Viknuo je i pao na zemlju.

Onda sam se okrena prema njemu.

"Ovde se sve završava dragi moj prinče. Sada ćeš platiti za smrt mojih roditelja." Rekla sam i zamenila bodež sa mačem.

Potrčala sam ka njemu u nameri da ga ubijem, ali sam se prevarila. Brzo je reagovao i iskoristio svoje borilačke veštine.

Uhvatio me je za ruku i malo je uvrnuo. Zahvaljujući tome sam ispustila mač. Brzo sam ga udarila nogom u stomak i izmakla se.

Sada moram da se oslonim na borilačke veštine. Dobro. Može i tako. Nikakav problem.

Opet sam potrčala ka njemu i počeli smo da se borimo. Udarala sam ga i nogama i rukama, ali se on samo branio.

Zašto ne uzvraća? Šta smera?

Iskoristio je moj trenutak nepažnje i zarobio me. Levu ruku je stavio oko mog vrata, a desnom je držao moju desnu ruku iza leđa. Svojom levom rukom sam pokušavala da se oslobodim, ali bezuspešno.

"Ovde je kraj mala. Bolje ti je da odustaneš." Rekao je.

"Ne! Neću odustati, sve dok te ne vidim mrtvog! Ubio si mi roditelje! A bili su ti najverniji od svih! Kako si imao srca to da uradiš?! Monstrume!" Vikala sam, dok su se suze polako stvarale u mojim očima.

Izgleda da sam ga naljutila, pa je jače stegao moj vrat i ruku.

"Pazi kako pričaš mala. Ne smeš tako da pričaš sa krunisanim princem ovog kraljevstva." Rekao je pored mog uha.

"E pa ja ću da pričam kako ja hoću. Ne zaslužuješ moje poštovanje, posle svega što si uradio." Rekla sam i, opet, pokušala da se izvučem iz njegovih ruku.

I to se završilo sa još jednim neuspehom.

Zašto se osećam ovoliko slabo? Zašto ne mogu da ga pobedim? Jesu li one silne godine, provedene samo treniranjem, bile beznačajne? Mama, tata, izgleda da neću moći da vas osvetim. Izgleda da nisam dovoljno jaka.

Pošto se nisam pomerala, on je malo opustio ruke, što mi je dalo priliku da se brzo izvučem iz njegovih ruku.

Udaljila sam se od njega par koraka. Uzela sam bodež od pre i uperila ga ka njemu.

"Opet ćeš da probaš da me napadneš sa istom tehnikom? Izgleda da ne umeš da učiš iz svojih grešaka." Rekao je.

Pogledala sa ga i nasmejala se.