Bila su oko 3h. Probudila sam se da popijem vode. Primjetila sam da Aleksandar još nije došao kući. To me je zabrinulo stoga sam ga odlućila pričekati. Baš kada sam zatvorila hladnjak ćula sam kako se iza mene otvaraju vrata. Bio je to Aleksandar mrtav pijan.
-Još ne spavaš?
Upitao me je jedva hodajući prema meni. Cijelo vrijeme ga je zanosilo u stranu. Nikako nije postizao ravnotežu.
-Odlućila sam saćekati tebe.
Odgovorila sam mj dok sam mu pomagala da dođe do kreveta. Kada je napokon legao na krevet ,povukao me je na sebe i poćeo me je ljubit.
-Ne,Aleksandar rekla sam da nisam spremna. Pogotovo dok si u ovakvom stanju.
Pokušavala sam se nekako izvući iz njegovog zagrljaja. Ali bezuspješno.
-Ja baš mislim da si spremna. Sada il nikad.
Promrmljao je onako mrtav pijan. Malo me je odgurnuo od sebe a onda mi je strgao spavaćicu. Nisam mogla doći do sebe bila sam previše isprepadana. Vrištala sam i pokušavala sam ga odgurnuti od sebe. Ali već je bilo prekasno. Osječala sam se kao da ću tu većer umrijeri. Ali neznam zbog čega. Dali zbog srama ili razočarenja. Imala sam osječaj kao da mi je tu većer oduzeo svu ženstvenost. Osječala sam se potpuno iskorišteno. Samo se je pokupio i otišao. Ja sam ostala ležati nepomično u krevetu. Tako sam i dočekala jutro. Bilo me je svega strah. Legla sam u kadu. Ispirala sam svaki njegov dodar s sebe. Plakala sam. Osječala sam se strašno.
-Zašto?!?!??.
Derala sam se rušeći sve oko sebe . Čula sam kako neko ulazi u kolibu. Odmah sam se obukla.
-Lola mogu li ući?
Bio je to Aleksandar kucajući na vrata naše sobe.
-Molim te idi!!!
Izderala sam se iz sobe. Iskreno sam se bojala.
-Molim te otvori. Moramo razgovarati. Sinoć sam skroz pretjerao. Jako mi je žao.
Čula sam da se jasno kaje.
-Neželim te nikad više vidjeti.
Derala sam se.
-Lola razbit ću vrata.
I uletio je.
-Lola.
Odmah me je zagrlio. Odgurnula sam ga od sebe.
-Gle vratimo se,ti podnesi prijavu za ....za...
Tu se je zaustavio.
-Silovanje....
Ja sam ga nadopunila.
-Da ja ću se predati policiji. Prihvatit ću kaznu kolika god bila.
-Ma i da te doživotno osude nebi ti bilo dosta.
Rekla sam i počela sam pakirati kofere.
-Krečemo....
Rekao je kada smo krenuli natrag na imanje.....NAŠ MEDENI MJESEC JE ZAVRŠIO.....😐
CZYTASZ
I give my soul to Devil✔
RomansČekala je jako dugo kako bi mogla preprićati svoju priću nekome i sada je dobila priliku. Još kao malda je završila u lošoj situaciju . Ali on ju je izvukao iz problema . Ali za to je morala žrtvovati svoj život i sve do ćega joj je stalo. Hoćeli se...
