Stvorenja velikih

Kapija bogova

... I svoriše ljude. Fizički različite da bi ih oni, bogovi razlikovali, ali stvoriše oni i hijerarhiju njihovu, gde glavni beše vođa i uzor ostalima, a ostali mu ili potčinjeni ili slobodni, kako vladaru volja, samo bogova da se ne dodiruju, jer onaj ko se bogovima suprotstavi, sa njima mora rat voditi...

...

Niko ne zna kada se rodio, niti ko su mu roditelji, ali on je bio poseban, vođa Donjeg egiptskog naroda u slobodu i imu mu je Bennu...

"Šta mislite? Koliko ćemo ovako dugo moći da se branimo?"
"Koliko god da treba. Boginja Neitih mi je rekla da se moramo boriti."
Reče Bennu jednom od svojih vojskovođa.
"Idem sad. Čekaju me sveštenici."
Pošao je, napolju je bilo veoma toplo, narod je radio svoje poslove, i svuda se čula neka buka.
"Pozdrav Veliki vođo!"
Pozdravi ga grupa sveštenika
"Pozdrav. Odvedite me do kapije."
Kapija pretstavlja put kojim običan smrtnik može da uspostavi razgovornu vezu sa bogom ili boginjom, to je ograničeno običnom smrtniku, ali Bennu je imao savez sa bogovima.
"Premestili smo je u deltu, dug je put, predlažem Vam da..."
"Nema veze, samo krenimo."
"Kako Vi želite..."
Put je dug, od Dahshura do Memfisa na kamili, ali Bennu je odlučan, bogovi su imali zadatak za njega...
Zapisuje svaki trenutak puta na odmoru.
"Tek smo izašli iz Dahshura, do delte će nam trebati bar naredna oko 4 dana, ako ne i više. Seštenici tiho razgovaraju između sebe, mislim da sumnjaju hoći li izdržati put, ali nisu svesni da me bogovi čuvaju..."

Dani su prolazili, jedan za drugim, polako su se Bennu i sveštenici probližavali delti, tačnije Memfisu, gradu južnije od delte, tu se nalazila kapija...

"Gospodaru pazite!"
Veliko sečivo prošlo je između njih, nalazili su se duboko u utvrđenim zidinama Memfisa.
"To je odbrambeni mehanizam grada, morate imati strpljenja vladaru"
"Ovaj odbrambeni mehanizam nisam video godinama, potpuno sam zaboravio da postoji, ali je dobar, služi, ne može svako da uđe u grad."
"Slažem se..."
Rekao je jedan od sveštenika.
Izlazili su iz tunela koji vodi u grad, jerko svetlo ih je obasjalo.
"Konačno..."
Svi su sišli sa svojih kamila, sveštenici su pošli napred, i posle 30 minuta hoda stigli su u jednu od tvrđava, ušli su unutar jedne.
"Ovuda gospodaru."
Jedan od sveštenika upalio je baklju. Ušli su u dobok i mračan deo tvrđave, uskoro su se našli ispred kapije...
"Dobro je, tu smo."
Kapija je bila ogromna, napravljena od suvog zlata i srebra, njena unutrašnjost he prazna, ali kada se Bennu tu pojavio, u središtu kapije javljao se vrtlog, vrtlog haosa, sličan onom koji je postojao tokom perioda pre sveta, perioda Nuna.
"Bennu..."
Bennu je klekao, sveštenici takođe iza njega.
"Ja, bog Ioh, bog Meseca, i ja, bog Atum, bog Sunca za tebe imamo zadatak."
"Slušam Vas božanstva..."
"Ako ga uspešno uradiš, mesto među nama ti je zagarantovano.
Treba da ubiješ Apep."
"J-Ja?"
Upitao je Bennu potpuno nesigurno i bez samopouzdanja.
"Da, i to za tačno mesec dana od danas moraš učiniti."
"Ali kako?"
"Otići ćeš tada na zapad, u podzemni svet ja Ioh, daću ti amailiju Meseca, sa njom ti ta zmija zla neće moći mnogo nauditi, ali se moraš paziti jer, ako te dotakne otrovnim repom, ništa ti neće pomoći."
"Ali zašto bih je ja ubio? Zašto ne Vi?"
"Pokušava da uništi Sunce, mi bogovi se stalno borimo sa takvim demonima, ta zmije je veoma opasna, ja Atum, bog Sunca uvek se susrećem sa njom, treba je se rešiti, ali mi to ne možemo jer smo jednaki sa njom, neko ko je drugačiji, ko je smrtnik ili na bilo koji način drugačiji, moći će da je ubije."
"Ali moj narod, narod Donjeg Egipta svaki dan strepi od novih napada sa juga, od strane onih koji žele da se ujedinimo! Mi to nećemo, držimo položaje, ali se plašim ako ja odem za mesec dana da će nastati rušenje moje teritorije!"
"Nemoj imati brige, mi bogovi ćemo čuvati tvoju državu."
"Ako mi date neko obećanje za to, moći ću da odem u podzemni svet i ubiću tu zmiju!"
"Obećanje ti je tvoja zemlja. A za borbu ćeš dobiti harpun boginje Izide, sa njim, verujemo da ćeš se uspešno boriti i poraziti zver."
Kapija se zatvorila, vrtlog unutra je prestao da postoji.
Bennu je ostao veoma začuđen, i dalje je klečao na podu gledajući kroz zatvorenu kapiju bogova.
"Mislim da bi trebalo da pođemo vladaru, oružje koje su bogovi za Vas spremili je u susednoj prostoriji."
"A, da..."
Ustao je, previše zbunjen...
"J-Ja? Ja ću moći da porazim zver i sačuvam Sunce? Mislim da je ovo mnogo za mene."
Pomislio je u sebi hodajući polako.
"Ovo je ta prostorija gospodaru..."
Sveštenik je rukom uperio kuda Bennu treba da ide.
Prostorija je takođe bila mračna, a vlažne zidove prekrivala je delom vegetacija korova.
Kako se približavao, tako su se iz zemlje uzdizale stepenice, i vodile ga do vrha gde se nalazio Izidin harpun.
"To je to? Sa ovim ću ubiti demona koji želi da uništi Sunce?"
Gledao je, a zenice su mu se širile.
Bio je to dug harpun, sa posebnom drškom i sa 3 reza njemu.
Vrh je bio oštar, njegova svetlost obasjavala je delimično tu prostoriju.
Bennu je pružio ruku da uzme to moćno oružje.
U isto vreme osećao je i strah i ponos, ali zastao je na sekund...
"Ako uzmem ovo, moram otići tamo, ali se moram i vratiti."
Odjednom, kao da mu je sva ta nesigurnost nestala, shvatio je da hoće, može i mora.
Čvrsto je zgrabio harpun koji u rukama njegovim zasvetli jače.
"Pobediću zver! U čast bogova!"

...

Bennu se osetio jakim, i svestan je da oružje koje je dobio možde da pobije više neprijateljskih vojski nego bilo šta drugo, svestan je jačine kako oružja, tako i sebe...