Ustala sam se te uputila niz hodnik.Prošla sam svoju sobu i nastavila dalje.Veliki sat u hodniku pokazivao je pola pet ujitro...Odlučila sam utjehu potražit kod Damiana.Polako sam otvorilia vrata i zakoračila u njegovu sobu.Trudila sam se bit što tiša dok sam se polako približavala njegovom krevetu kako ga nebih probudila.Kad sam došla do kreveta legla sam do njega.Spavao je pa me nije primjetio.Okrunala sam svoja leđa njegovima te se skvrčila da mi nebude hladno kako muh nebi krala pokrivač.I tada najednom pokrivač me prekrio te uskoro i Damianova ruka našla se uz mene dok me zagrlio i približio mi se.Opustila sam se u njegovom naručju i vrlo brzo zaspala dok je on nježno gladio moju kosu.
Ujutro kad sam se probudila krevet je bio prazan.Brzo sam se ustala te izašla iz sobe.Dok sam prolazila hodnikom srela sam Stefan.
"Jutro jesi li vidio Damiana?" upitala sam te je on klimnuo glavom.
"Jesam...pomaže Petru i Simonu da se spakiraju."
"Spakiraju?"upitala sam ga te zbunjeno pogledala.
"Da ideju na poslovni pun na nekoliko dana ...kako si ti?" rekao je i nasmijao se.
"Ma dobro sam"rekla sam te se nasmješila.Nakon toga nastavila sam hodnikom no onda sam kroz prozor ugledala Gabrijelov auto.
Vratila se...pomislila sam i nastavila hodnikom no tada su se vrata Gabrijelove sobe otvorila te je ona u istoj onoj košulji koju sam mu ja pomogla skinut istrčala smijući se iz njegove sobe.Nekoliko trenutaka je i on samo u hlačama izašo za njom sa osmjehom na licu.Zastao je na trenutak kraj mene no ja sam pogledala u stranu te je on nastavio svojim putem.
Pokušavala sam ignorirat što sam upravo vidjela te odlučila potražit Damiana.Sišla sam u kuhinju te prošla kraj njih kao kraj duhova.Sjedio je za stolom a ona u njegovom krilu dok su se smijuljili.Točila sam kavu i šutjela.
"Znaš trebao bi platit nekom da ti sredi auto...jučer sam ga malo uprljala kavom i šminkom...čišćenje mu nebi škodilo."Patricija je rekla i otpila gutljaj kave.
"Zašto bih plačao čiščenje kad imamo nju" rekao je te ga je ona zbunjeno pogledala.
"Miu?"rekla je tad zbunjeno i on je potvrdio.
"Ona je čistačica? Ali ja sam mislila da je ona sa Damianom...kao ja sa tobom" rekla je zbunjeno.
"Nee hahah" nasmijao se i pogledao me zlobno ..."nju notko ne voli a uostalom nikad nebi mogla bit kao ti koliko god se trudila."Gabrijel je rekao te sam ja pognula glavu kako bih sakrila suze i tad sam čula kako je Patriciji pobjeglo smjeha .
Bila je to kap koja je prelila čašu.Odložila sam šalicu te brzim korakom napustila kuhinju.Na izlazu je stajao Stefan koji je sve čuo i vidio.
"Mislio sam da si bolji od ovog" rekao je te krenuo zamnom no ja sam otrčala i zaključala se u kupanu te kleknula na pod i zaplakala.Zašto me mora toliko povrjeđivat?zašto njegove rječio toliko bole?Zašto je takav? Imala sam 1000 pitanja u glavi a nijedan odgovor.
"Mia otvori" Stefan je govorio sa druge strane vrata.
"Ne molim te trebam vremena."
"Ne,ne nije bio uredu...neželim da si ponovno nešto napraviš."Govorio je no ignorirala sam njegov glas.
"Mia otvori" začula sam potom Damianov glas te isti tren otvorila vrata i otrčala u njegov zagrljaj.Čvrsto sam ga zagrlila i ispustila jecaj.U tom trenu sam shvatila koliko nemogu više bez njega.Popunjava rupu u mojim prsima.
"Hej ššš..."rekao je tad dok me pogladio po kosi.
"Šta kažeš na to da ja i ti odemo negdje...malo dalje odavde...malo da izađeš" govorio je te sam ga pogledala i klimnula glavom.Nasmijao se te uzeo za ruku i uputili smo se prema njegovom autu.
"Slušaj od ovog trena ono šta se dešava u onoj kući ostavi ondje a sad ideš malo uživat.Gdje bi voljela ići ?"upitao je te sam klimnula glavom i uzela tren da razmislim.
"Već dugo nisam pogledala dobar film" rekla sam i nasmješila se.
"Znači kino" rekao je te sam klimnula glavom.
Uskoro bili smo pred kinom.Stali smo na ulazu te počeli birat film.Prst sam pokazala na horor o vampirima.
"Zbilja vampiri?" rekao je sarkastično..."Nebi li rađe gledala...naprimjer Romeo i Julija ?"
"Nee uduvjek sam više voljela horore" rekla sam i nasmijala se.
"Oh onda sigurno uživaš živjet sa nama" rekao je te sam ga kroz smjeh udarila po ramenu.Nakon filma odlučili smo prošetat gradom.Bila je već noć te je ulična rasvjeta činila proljetno veće prekrasnim.Šetali smo i šutjeli neko vrjeme.
"Ok ovaj film je bio užasan" probila sam tišninu.
"Moram se složit sa tom izjavom" rekao je te smo prasnuli u smjeh.
"Mislim vampiri su bili tako jadni" rekla sam i nasmijao se.
"Pa naravno da su jadni kad imaš ovakvog ko ja pokraj sebe."Reko je te sam mu se nasmijala.
"Ne smij se ,trebala bi se bojat ,pojest ću te!" rekao je te krenuo prema meni a ja sam počela trčat.
"O ne šta ću sad?!" rekla sam kroz sarkazam te me uskoro sustigo.Obgrlio me sleđa te povukao u svoje naručje te odglumio scenu iz filma gdje vampir ugrize djevojku no on je lagano ugrizi moje uho i oboje smo se počeli smijat.Okrenula sam se i pogledala duboko u te čokoladne oči...taj tren kao da nikad nije bilo ni rupe u mojim prsima.
"Tako mi je drago da si tu" rekla sam i nasmijala se te naslonila svoje čelo o njegovo.
YOU ARE READING
Anđeo koji nikad nije letio.
VampireIako nije imala pojma,te u nijednom trenu nije bila svjesna u što se upušta u trenutku kada je prošla taj prag,zakoračila u tu kuću o tom koliko će se od tog malog trena život promjenit...isto toliko ni oni nisu bili svjesni koliko će jedna djevojk...