Lutka

2.

   Nisam mislila zaspati na kauču u dnevnoj, ali izgleda da jesam. Iz laganog popodnevnog sna me probudio zvuk zvona na mom mobitelu. I baš kada sam krenula po njega on se utišao. "K vragu sve kad si čovjek ni na odmoru ne može priuštiti malo popodnevnog sna. " mrmljala sam sebi u bradu dok sam tražila mobitel u torbi u koju stane pola grada, ali mobitel, ključe i upaljač nikad ne mogu naći. Frustrirano istresem sadržaj torbe na pod u hodniku i tek tada nađem svoje malo crno čudo tehnologije. 3 propuštena poziva, otključam zaslon i vidim da me brat zvao ranije, ali zadnji poziv, ovaj od prije par minuta je bio s nepoznatog broja. Zvao me i moj najbolji prijatelj, njega ću nazvati poslje, kad malo dođem sebi. Prvo moram nazvat Tonija (eh da zaboravila sam reci to mi je brat). Uobičajeno za njega čekam da se javi kad skoro odzvoni do kraja.
- "Hej sis, zvao sam te." moj pametnjaković i njegove izjave
- "Vidim Toni zato te i zovem, trebaš nešto?"
- " Promukla si, ma nije valjda da si spavala? I ne, ne treba mi ništa samo sam te htio podsjetiti da navratiš većeras do mene u kafić. Sad moram ići, posao zove. Volim te i vidimo se." brzo izbrblja sve svoje što je naumio i ne čekajući da ga pozdravim poklopi mi slušalicu. " Majmun jedan" promrmljam uzimajuči kutiju cigareta s poda, kava se već ohladila i prehladila, ali bolje i takva nego nikakva. Vratim se na kauč i razmišljam zašto je baš zapeo da većeras dođem k njemu na posao. I onako zna da ću ga dočekat kući budna kad se vrati s posla. Ali što sad, kako mi je tako mi je. Pokušat ću izvuć najbolje iz toga, zovem svog prijatelja Antu da se dogovorim s njim za kavu. Tek što je uspostavljen poziv
- Lutko moja! - vrišteči glas mi probija bubnjiče u ušima.
- Da dragi ja sam, sorry spavala sam popodne i zovem te da se dogovorimo za kavu. Ipak te skoro mjesec dana nisam vidila. Nedostaješ mi. - brzo sve izrecitiram jer dozvolim li mu da dođe do rijeći nadrapati ću. Bezobrazno od mene što sam mu se javila tek danas kad sam ulazila u kuću i to samo sms porukom sadržaja "kuci sam. Vidimo se uskoro." 
- kad i gdje?
-može li većeras u 21:30 u Stormu?
-naravno, čekam te.
- znaš da te volim?
-znam, i ja tebe malena. Sad se spremibi vidimo se u Sormu. Pozdrav
Bacim pogled na sat i već je 15 do 8, a ja cijeli dan ništa nisam stavila u usta. Otvorim hladnjak i zaprepasti me činjenica da u njemu nema gotovo ništa. " aaah Toni, ubit ću te čim te se dokopam" vrisnem. Znam da pričam sama sa sobom ali znate što pa bolje i to, bar znam da pričam s nekim pametnim. Bolje da se što prije spremim možda stignem kupiti nešto za pojest na putu do kafića.
Ulazim u svoju sobu i skoro dobijem srčani udar kad vidim kako mi krevet izgleda.  Tona odjeće je nabacana na moj krevet. Ali dobro nemam sad vremena za to, o ovome ćemo još raspravljati. Brzo otvorim ormar i nađem svoje omiljene poderane traperice i bijelu majicu na bretele. Oblačim se što brže mogu jer ne volim kasniti, a imam namjeru i nešto pojesti jer kad sam gladna postanem jako nervozna.
Na putu do Storma kupim sebi u fast foodu piletinu, jedem i hodam na raskrižju pokraj kafića ugledam Antu, zaletim se prema njemu onoliko brzo koliko mi to dozvoljavaju visoke potpetice. Zagrlim ga i poljubim u obraz. "Srećica moja, tako si mi falio" govorim mu dok se izvlačim iz njegovog zagrljaja. "I ti si meni ludo mala, samo da znaš nije ti trebalo ovo, kupuješ me s ulizivanjem i slatkorječivošću jer znaš da si napravila glupost s onom sms porukom." Spustim pogled jer me sram, on me zna najbolje, od pelena smo zajedno. "Bljak šta to jedeš, pa bar bi ti trebala znati da je to smeče od hrane, svaki dan kuhaš vrhunske specijalitete za fine guzice, a ti svoju hraniš tim sranjem?!"  ni ne pokušavam naći neko isprazno objašnjenje već mu iskreno kažem što je na stvari "čuj zlato i moja bi guzica papala fine specijalitete da mi je moj ušljivi brat ostavio nešto u hladnjaku osim piva i salame." slatko mi se nasmijao i umiljato me pogledao "dobro, hajde idemo sad na nešto popiti, nećemo valjda na cesti se raspravljati." uhvati me pod ruku i uvede u kafić. Vanjski stolovi su svi zauzeti, pa moramo uči unutra. Ljetna je većer i bilo bi mi draže da mogu sjediti u bašti i uživati u pogledu na moj predivan grad. Ali dobro je i ovako, ako nemam pogled bar imam dobro društvo. S vrata nas je ugledao moj brat koji je do prije par sekundi šarmirao neku plavušu koja mu je sjedila za šankom. Tipično za njega, imao je tu neku svoju prićicu koja je palila kod cura. Plavuša se nasmijala na neku njegovu šalu i govorila mu nešto, ali on se nije obazirao na nju više brzo je izašao iz šanka i došao do nas " vidi, vidi pa ipak si došla. Ma tko bi rekao da će moja sis postat tako poslušna cura" zezao me. "Samo sam spojila ugodno s korisnim. Nego hajde da kad si već tu da te iskoristim, donesi Anti i meni nešto za popiti pa se vrati onoj plavuši za šank, curi će se ukočit vrat koliko se iskrivila na barskoj stolici gledajući za tobom." uz osmjeh mu odvratim i dalje gledajući u plavušu. Bila mi je poznata od nekud, ali nisam se mogla sjetiti gdje sam je već vidjela. "Plavuša može čekati. Što društvo želi popit?" pita
"Pa s obzirom da sam sad koliko toliko sita, onda bi mogla nešto kratko i slatko. Imaš li što za ponuditi?" pogledom mu pokušam dati do znanja da me nije oduševio sadržaj hladnjaka. "Znao sam da sam ti trebao ostavit poruku da trebaš otići u trgovinu ako misliš jest, sorry sis, znaš da ja ni ne kuham za sebe i da jedem samo kod babe kuhani obrok." pokuša se ispričati "a sad kad smo to sredili tebi kratko i slatko, a ti Ante?" brzo mijenja temu " ja ću nešto kratko, ali žestoko. Donesi mi dupli jack daniel's" kaže Ante.