Zajedno Iz Ormara

1

Vožnja javnim prijevozom je zabavna ako imaš maštu i slušalice. Zamišljeni pogled kroz prozor i već si u drugom svijetu.

Ja sam sada zamišljala da sam na najvećoj pozornici na svijetu. Bila je visoka kao zgrada, a široka dok ti pogled seže. Sve je odzvanjalo, pa i moje disanje. Odnekle je počela dopirati glazba i ja sam počela plesati. Uvijala sam se i skakala bolje nego itko dosad, a na kraju sam bila nahvaljena pljeskom.

Trgnulo me je naglo kočenje autobusa pri čemu sam udarila glavom u sjedalo ispred sebe. Jednako naglo sam nabacila torbu na rame i iskočila iz autobusa.

Pa nevjerojatno. Mogla sam proći kraj svoje stanice. Iako to i nije loša ideja s obzirom ba to da se nasuprot te stanice nalazi - tko drugi, nego - škola.

Sa svim svojim divnim, krasnim učenicima koje moram gledati naredne četiri godine.

Tri i pol, točnije.

Dalje se ne planiram školovati, nemam živaca za to. I ovako idem na nagovor roditelja.

Prvi sat imam Gospodarstvo, a to je na trećem katu. Ispred mene je bila gomila. Cure, dečki, profesori, nema čega nije bilo. Ali meni je pozornost privukla osoba par stepenica ispred mene.

Bila je to Teresa.

Najzgodnija cura u školi. Takvo tijelo su svi mogli zaželjeti, a lice joj je slatko kao med.

I tako me je privlačila.

Mislim, ne bih rekla da sam se zaljubila - daleko od toga. Ali osjećala sam određenu privlačnost prema njoj. Muški non-stop pričaju o njenoj guzi i to je potpuno opravdano.

Ponekad poželim da sam izašla iz ormara, to jest rekla svima da sam gay. Ali to nikako ne može dobro završiti.

Tako da ću se držati mračne sigurnosti ormara.

Proguravši se do učionice, shvatila sam da sam ušla baš iza profesorice. Pogledala sam Emmu i Nicka, najbolje prijatelje, koji su poglede uzvraćali.

"Gospođice Tinn, objašnjenje?", profesorica sjedne u klupu te me pogleda prodorno.

"Objašnjenje za što?", pogledam je upitno.

"Ne budali mi, zašto kasniš?", glas joj poprimi bezobrazan ton.

Namrštim se. "Jeste li vi vidjeli gužvu vani? Doslovno učenik na učeniku! Što bih ja trebala, mlatiti svoj put do učionice?"

"Snizi ton! Sad ideš kod ravnateljice!", izvadi papir bijesno i počne pisati poruku ravnatelju, "I još ćeš dobiti opasku u dnevnik i jedan za ponašanje!"

Dok je ona mrmljala kako će mi jednog dana odvaliti šamar za bezobrazluk, ja sam razmišljala o reakciji mojih roditelja na opasku i jedinicu.

Definitivno ništa dobro.