1.............Yasemin, Yasemin....hajde! Spakovala si sve u ranac, nemoj da se mama ljuti kada stignemo kući ako si nešto opet zaboravila. Visoki muškarac je oblačio devojčici kaputić skupljajući njene stvari. Žurio je jer još ga je čekao jedan sastanak...devojčica se okrenu i mahnu malenom dečaku. Omer se nasmeja jer već par puta nije propuštala priliku da pozdravi dečkića koji se stidljivo smeškao. Ispričala mu je za Umuta, bila je oduševljena novim drugarom...svojim tamnim očima i podužom kosom neobično za dete podsećao je na pesničku nežnu dušu. U njemu je bilo nečeg gospodskog i tužnog. Podiže Yasemin u naručje i žurnim korakom krenu ka kolima...ostaviće je kući pa na sastanak. Napolju je padala kiša i gužva u saobraćaju dodatno mu je komplikovala vreme. Malena ga upita: Koliko još ima do mog rođendana? Hoću da pozovem i Umuta na proslavu. Moram ti reći jednu tajnu...on nema mamu a ni tatu. Njega čuva stara teta Selima. Omer je pogleda u retrovizor i grlo mu se steže, bio je jako osetljiv na decu, pogađale su ga ovakve priče. Ulete u dvorište velike kuće i svirnu...na vratima se pojavi plavuša i brzo priđe autu, izvadi devojčicu sa zadnjeg sedišta i posla poljubac Omeru. Poljubi ćerku i odmah krenu sa pitanjima kako je bilo u vrtiću. Uživala je slušajući svoju mezimicu koja je svojim mekim glasićem pričala o svemu sa puno detalja afektirajući i opanašajući ostalu decu. Omer je u poslednjem trenutku stigao u restoran...poslovni partneri već su naručili piće i vodili opušten razgovor. Pozdravi se sa svima, razmeni par ljubaznih fraza i poče prezentaciju. Bio je sposoban mlad čovek...držao je porodičnu kompaniju od kada mu je otac umro. Duge četiri godine su iza njega...mnogo dobrih promena je uneo u poslovanje, proširio posao na okolne zemlje...bio je jedan od prvih u svetu biznisa u Istanbulu. Tamnokos, svetlosmeđih očiju i pravilnih crta lica spadao je lepe muškarce, u sebi je imao dozu grubosti što bi se pre moglo nazvati muževnošću. Visok i snažne građe odudarao je od mnogih...on nikada nije mogao biti ne primećen. Obožavao je svoju porodicu, bio je vezan za sve i o svima vodio računa...............Italija, Rim....žurila je u garažu po auto. Visoka, vitka duge tamne kose i izuzetne lepote, privlačila je pažnju prolaznika. U tamnom kompletu i sa fasciklama u ruci delovala je zabrinuto. Kasnila je u kancelariju...sve manje je imala snage jer radila je dva posla koja su joj oduzimala svo vreme. Imala je cilj i morala je ga je postići jer od toga je zavisio njen život. Još par dana i ide na odmor...tri nedelje mira uz voljenu osobu. Sela je u džip i nagazila ulicama da što pre stigne, probijala se spretno kroz gužvu i preslišavala se za sastanak. Bila je jedna od najboljih u marketingu, zvali su je žena zmaj...elitni prodavac. U slobodno vreme bavila se i dizajnom, kasnije je i to postao posao. Mogla je biti ponosna na svoj uspeh...sve je svojim trudom i radom zaslužila. Pozva iz auta sekretaricu i reče da joj pripremi reklamni materijal i zamoli je da zove njenu pomoćnicu. Lisa je radila kod nje poslednje dve godine, bile su kao porodica. Posla je u nabavku i zamoli je da počne sa pakovanjem jer očigledno neće stići sve završiti do poletanja aviona...putovala je u svoj rodni grad, Istanbul posle par dugih godina.2.........Napokon, prelazila je most preko Bosfora...U poslednjem trenutku je otkazala avion i dan kasnije krenula autom iz Italije. Iza nje su bili kilometri naporne vožnje...nije žalila. Odmarala se dok je vozila...priuštila je sebi opuštanje gledajući predele dok je jezdila autoputevima. Ušla je u poznatu ulicu i stala ispred lepo sređene kuće. Dvorište je bilo puno cveća i klupe sveže ofarbane. Iz kuće izlete starija gospođa, polete joj u zagrljaj, rasplakaše se...bile su željne razgovora i viđenja. Selima je uvede u kuću. Spremila je pravu gozbu za svoju mezimicu...pričala je sve čega se setila a onda se nasmejala jer shvati da je Zehra od brzine ništa ne razume. Zehra prođe kroz kuću i upita: teto, gde je Umut? Selima viknu iz kuhinje da će otići po njega kasnije...odlično što je došla kolima, bar ovo vreme dok je tu prištedeće svoje umorne noge...sve teže je vodila i dovodila malenog iz vrtića. Pričala je sestričini kako je Umut izuzetno dete, jako telentovan za crtanje i muziku...vrlo ozbiljan i pravi mali čovek. Zehra je uživala slušajući tetu jedva čekajući da ga vidi. Oko 6h popodne stala je ispred ogromne kuće u bogatom kraju, izašla je sa tetom iz auta. Pozvonile su...vrata im otvori devojka i povede ih sa strane kuće...u ogromnom dvorištu je bilo slavlje, slavio se rođendan Umutove drugarice iz vrtića. Priđe im negovana plavuša i predstavi se uz ljubazan osmeh: Dobro došle, ja sam Nuran, Yaseminina mama...hoćete li da nam se pridružite? Zehra odmahnu glavom i pruži ruku odgovarajući: ja sam Zehra...hvala vam na gostoprimstvu, upravo sam doputovala, uzele bih Umuta ako može. Osećam umor...možda drugom prilikom. Pođoše do dece, Polako je silazila niz kamene stepenice u visokim štiklama...gledala je u gomili mališana da li će videti dečkića. Okrenu se da vidi gde je teta i skameni se...na vrhu stepenica je stajao on! Držao je telefon i razgovarao...podiže pogled i poblede kada je ugleda u svom dvorištu. Prekide vezu i osta ukopan u mestu...oseti kako ga preseče bol. Mislila je da će pasti u nesvest, posle toliko godina odmah je naletela na njega i to u njegovoj kući...upoznati se sa njegovom ženom i doći na rođendan njegove ćerke! Bilo je previše za odmah...ovo nije mogla ni sanjati da će je opet život tako ošinuti. Jedva dođe sebi i pogleda u pravcu Nuran...mlada žena je vodila Umuta za ruku. Brzo joj je prišla i podigla dete u naručje ljubeći ga srećna što ga vidi. On je krenuo niz stepenice, na pola puta se sretoše...jedva joj se osmehnu, pruži ruku izgovarajući svoje ime. Ona ga i ne pogleda, jedva uzvrati pozdrav jer je držala u naručju dečaka. Omer ga uze od nje i pokaza rukom da krene ispred njega, tiho reče: Pomoći ću vam...kako ste došli, da vas odvezem? Zehra ga sačeka na vrhu stepenica i odgovori: Hvala vam, kolima sam, tu je i teta...pogleda prema Umutu i kroz glavu joj prođe misao...drži svog sina a to ni ne zna.3........Prošlost se prikrade onda kada najmanje očekuješ. Ono što ostane ne završeno i nedorečeno pratite kao senka. Uvek kada je osećanje to koje sudi ostavi ne izbrisiv trag jer to je jedino što nas snažno vezuje bez obzira na vreme. I taman kada nas um prevari da je nestalo i prošlo javi se srce koje se poslednje pita. Bili su zajedno bez obaveze...prepušteni trenutku, ponešeni hemijom koja je nosila sve pred sobom. Nije pitala, tražila je, postali su ljubavnici dovoljni sebi...utolili glad i rastali se bez reči. Niko nije preuzeo krivicu, niko tražio objašnjenje...niko pitao zašto? Stajao je ispred kuće još uvek zbunjen i u šoku, priđe Nuran i uhvati ga za ruku: Šta se desilo, stojiš zamišljen? On se trže, obgrli joj ramena i osmehnu se: Dušo, hajde da se vratimo slavlju...sve je u redu. Ušla je u kuću i spustila Umuta...prišla je gomili kofera i počela vaditi poklone za njega i tetu, iz misli joj nije izlazio on. Ljuta što je osećala bol, u srce joj se uvukla ljubomora...bio je srećan, zaboravio je. U očima su se skupljale suze, potresla je samoća i beznađe koji godinama unazad je prate. Patnja zbog strasti i odsustva razuma...nije ga mogla kriviti jer ona je izabrala. U rukama je držala pogrešan špil karata, odustala je od njih odmah i neopozivo. Mnogo toga je bilo protiv, a snage malo i ako je srce već volelo. Selima je gledala, nešto je potreslo njenu devojčicu...sačekala je da ostanu same i progovori: Zehra, tetkino...reci mi zašto si takva, sa sinom si...vidiš da je sve u redu. Ona se lecnu i pogleda da li je u njihovoj blizini mališa..."tetka, tiho...ne bih želela da čuje, treba mi još malo vremena. Hoću da mu stvori normalan život da bi mogli biti normalna porodica, boli me što mu ne mogu reći, boli me jer misli da nema majku. Užasno je kada si odvojen od svog rođenog deteta zbog sredine i nemaštine. Tetka je pogleda i reče: ima on i oca, grešiš što ne zna...greh je kriti dete bez obzira na sve. To sam ti govorila na samom početku, nisi mu dala priliku...ne bi ovako bilo ili bi makar znala na čemu si. Jednom ćeš morati reći istinu, bojim se da ne bude kasno. Zehra je pogleda sa suzama u očima i tiho odgovori: Već je kasno, ne želim mu kvariti sreću. Omer Kervandžoglu je Umutov otac. Selima poblede i u sebi pomisli šta je sudbina.4..........Ležao je i gledao u tamu, nije mogao zaspati...njene oči mu nisu dale mira. Sećanja se vratiše u trenu. Zabava kod prijatelja i njihov prvi susret, bila je mlada i divlja. Ceo svet joj je bio pod nogama, puna života...njen smeh je zvonio jače od svih. Mislio je i bio u zabludi da je pod dejstovom alkohola kao i svi mladi uradila mnoge stvari. Ne, ona je bila svoja, oslobođena predrasuda. Biti sa njom je bila privilegija...sasvim drugačija od drugih žena. Kada su bili zajedno pripadala je njemu, odlazeći do novog susreta vraćala se sebi. Jednog dana je nestala, bez reči. Pokušao je naći, rekli su da je otišla iz Istanbula...verovao je da se zbog toga nije želela ni vezivati, imala je svoj plan i put. I sada se pitao da li ga je ikada volela, da li je poznavala puteve srca...sigurno nije jer da jeste drugačije pitala bi, rekla ili pokazala. Svejedno, ostala je lepa i sada još privlačnija jer vreme je joj je donelo mekoću lica i nežnost u pogledu. Umut? U kakvoj su vezi? Dete je reklo da nema roditelje...verovatno mu je rođaka preko starije tete. Videlo se da je vezana za dečaka i da ga voli, njen zagrljaj i ozareno lice dok ga je držala u naručju izazva mu jezu niz leđa. Okrenu se na stranu i pogleda na sat, prošlo je tri sata posle ponoći...ustade i pođe prozoru, otvori ga i udahnu svež vazduh. Lomio se da li da je potraži ili pusti...nije imao pravo na nju, nisu imali vezu...pitati zašto, sada, nema značaja, svako je imao svoj život. Buditi prošlost i otvarati stare rane donelo bi još više gorčine...nije želeo da lepa sećanja uništi sadašnjost. Pažnju mu privuče predmet na travnjaku koji je blistao na mesečini, polako da ne probudi Nuran i Yasemin izađe napolje...u travi je ležao Umutov žuti kamiončić. Od uzbuđenja je zaboravio da ga ponese. Omer ga uze i osmehnu se...seti se dečakovih očiju i preseče se.Pred očima mu blesnuše njene oči.5........Zehra, hoćeš li i ti doći sa bakom po mene?- Umut je držao za ruku i sjajnim okicama gledao u nju sa puno očekivanja. Spustila se do njega i klimnula glavom, zagrli ga i udahnu njegov miris. Celu noć je mazila njegovu kosu i ljubila obraščiće...jedva je suze zaustavljala, bila ga je željna. Sve teže joj je padala pomisao o povratku...naiđe vaspitačica i Zehra se pozdravi sa njom. Uvela je mališana u zgradu i ona mahnu još jednom sinu. Okrete se da pođe i zastade...srete njegov pogled. Držao je za ruku devojčicu. Malena je pričala o svom rođendanu a on je gledao u nju nemoćan da skloni pogled. Yasemin utrča u hodnik ostavljajući ga na stepenicama. Omer joj klimnu glavom i priđe...oseti njen parfem i jeza ga prođe. Tihim glasom reče: Umut je zaboravio igračku juče kod nas, hoćeš li poći samnom do kola? Osmehnula se da sakrije nervozu praveći se da je njihov susret ne dotiče odgovori: da, naravno....u pitanju je žuti kamion. Krenula je za njim jedva se suzdržavajući da ne pobegne...otvorio je vrata od auta i dohvati igračku. Mislio je da će mu srce iskočiti iz grudi zbog njene blizine, imao je želju mnogo toga reći ali ništa nije bilo dovoljno pametno i važno. Ona je bila mirna i opuštena...kao da joj je bilo svejedno. Zahvalila se i krenula ka svojim kolima, trenutak je bio dovoljan da odluči...ovoga puta je nije mogao pustiti, ne bez objašnjenja. Pođe za njom i povuče je za rame, za momenat izgubi ravnotežu i nasloni se nehotice na njega. Iskoristi priliku, uhvati je oko struka i otvori vrata od auta. Ugura je na sedište i nakon par sekundi krenuše. Zehra ga je gledala zapanjeno ne verujući da je u sred bela dana na ulici, pokupio i stavio u auto. Dohvati se za kvaku na vratima i reče: Molila bih te, zaustavi auto...ne bih na ulici i pred svetom da pravim skandal. Omer je ćutao i vozio jureći prema periferiji...pogleda je ispod oka i posle par sekundi odgovori: imamo ne raščišćenih računa, ovoga puta hoću odgovore. Zaustavi se pored obale i reče da će ovde pričati. Izašla je polako i pošla za njim, mozak joj je grozničavo radio... Ćutali su jedno vreme ne znajući odakle da počnu, šta jedno drugom da kažu, ona je prva prekinula tišinu, glas joj je bio mek i tih: Mislim da smo davno našu priču završili, ne znam šta tu ima još za reći? Bilo nam je lepo dok je trajalo...nismo ništa jedno drugom loše rekli ni učinili a najmanje obećali. Sem toga, bili smo stranci, nismo se dovoljno poznavali, naša odnos je bio čist i bez emocija. Prošlo je, vidim da si srećan...oženjen si i imaš divnu ćerkicu. Srećna sam zbog tebe i od srca ti čestitam. Gledala ga je ravno u oči osmehujući se. Posmatrao je dok je govorila, bila je uverljiva...a on je samo želeo još jednom da je oseti, želeo da se uveri kako je sve prošlo. Iznenada je dohvati i pritisnu poljubac na njene usne...delić sekunde je bio dovoljan da shvate koliko su dugo vremena bili u zabludi. Zehri blesnu iskra svesti i odgurnu ga, on je imao porodicu, za nju je to bila svetinja. bes joj zažari obraze i osu paljbu po njemu: kako me smeš ljubiti? Ti si bednik! imati divnu ženu i dete a flertovati sa drugom, ovo nisam očekivala od tebe, poštovala sam te! Omer je još jednom dohvati priljubi uz sebe i uze njene usne...stezao je u naručju ljubeći je. Oseti otpor, odvoji se od nje i šapnu: Nuran mi je sestra a Yasemin njena ćerka...i veruj mi smem te ljubiti!6.........Njegova izjava je pomeri, zadrhta kao list na vetru...otrgnu se i potrča prema ulici. Podiže ruku i zaustavi prvi taxi...morala je otići što pre. Nije mogla dozvoliti još jedno razočarenje, još jedan bol...previše je. Uletela je u auto, u jednom dahu izgovori adresu vrtića. Gledao je za njom smešeći se krajem usana, nije bila ravnodušna...osetio je kako je treperila dok je ljubio. Ovo je bio početak, nešto je krila...saznaće i šta. Usplahirena i smetena ušla je u kuću, srećom teta je bila kod komšinice. Nije imala snage objašnjavati želela je samo malo vremena da sredi misli. Sela je na krevet pokušavajući razumno razmišljati, jednom je popustila i sve se otrglo kontroli, druga greška bi je skupo koštala. Pogleda u fotografiju sina na stočiću, oseti grč u stomaku i buknu u licu. Bila je predivna jesenja noć...veliko društvo, ples i nasmejana lica. Dovoljan je bio jedan pogled na njega da shvati da je on muškarac njenih snova. Pogledao je bez emocija, odmerio je pogledom i nastavio da priča sa momkom iz društva. Vreme je prolazilo, zabava je bila u jeku...on je sedeo i posmatrao oko sebe, svaka devojka je bacala vrele poglede u njegovom pravcu. Na svaki je ostao imun. Krenula je kući sa dve prijateljice...jedna od njih je otišla sa dečkom, njih dve su ostale da traže prevoz. Nije čula kada je prišao i rekao: Devojke, možete samnom...krenuo sam kući. Sve se dogodilo brzo, bila je u njegovom zagrljaju...ljubio je kao niko tad. Nije joj ostavio prostora da misli, želeo je i dobio...iz nje je izvukao neku novu Zehru. Noćima je bila samo njegov svet i on njen. Privlačio je toliko da je sve bolelo, u njegovim rukama se topila, umirala i ponovo rađala. Bilo je važno samo biti sa njim...niko i ništa je nije moglo sprečiti da ga uzme. Voleo je to, uživao je u njenom zagrljaju, dovodila je i sebe i njega do ludila...strast je ključala venama, oboje su hteli osetiti vrh i u bljesku dosegnuti kraj. Umut je dete ljubavi. Iz misli je prenu zvono na vratima, otvori ih...kurir sa ogromnim buketom ruža reče njeno ime. Uze ih i potraži poruku, pisalo je...ovo je početak, Omer.7........Otišla je ranije po dečaka, nije ga želela sresti...parkirala se i uzela torbu sa sedišta, podiže glavu i ugleda njega kako stoji naslonjen na auto smešeći se. Mahnu joj stavljajući joj do znanja da zna svaku njenu misao. Zastala je razmišljajući šta uraditi, roditelji su već počeli pristizati...zabaci kosu i pođe prema stepenicima, ugleda je vaspitačica i pozva Umuta...preznoji se ugledavši sina kako vodi za ruku Yasemin. Prilazili su nasmejani što idu kući...zagrli sina i pomazi devojčicu po kosi. Oseti kako omer stoji iza njih a onda je usledio šok, sin joj reče: Zehra, hoćeš li mene i Yasemin da vodiš na sladoled...obećao sam joj da kada ti dođeš vodićeš nas sigurno. Mislila je da će se onesvestiti, nije imala srca odbiti...umeša se Omer i krenuše zajedno do poslastičarnice sa decom. Dvoje mališana su pričali dok su njih dvoje išli iza njih i ćutali. Nije mogla ne primetiti da je sjajno izgledao u odelu...pogleda ga krajičkom oka, smešio se svo vreme jer ga je ovo silno zabavljalo. Kupili su sladoled i seli na klupu u park...on pruži ruku i stavi na naslon iza Zehrinih leđa, dodirivao je a ona je sedela kao na iglama. Odjednom Umut vrisnu, ispade mu sladoled, skočiše oboje i dohvatiše dete, osa ga je ujela za vrat. Bio je uplakan i prestravljen, Omer nakvasi maramicu sa vodom i podiže okovratnik dečakove košulje da ohladi ubod. Umalo ne ispusti maramicu kada ugleda beleg ispod vrata...na istom mestu ga je imala ona. Jedva se suzdrža...pogleda je, nije primetila ništa jer je bila zaokupljena dečakovim plakanjem. Njega preseče bol, Umut je njen sin. Beleg mogu imati samo deca direktno od roditelja, nikada od daljih rođaka. Imala je još nekog kada je otišla od njega...udala se? Glava ga zabole...Posmatrao je i pokušao pročitati iz njenih pokreta i izražaja lica šta je ona dečaku? Bila je nežna i jako zabrinuta, krenuli su kući...Omer je ćutao, kuvao je u sebi. Pozdravili su se i razišli...On uđe u auto i okrenu telefon...izdiktira podatke i reče da mu trebaju hitno. Lagano krenu prema kući.8..........Narednih par dana Nuran je dovodila i odvodila ćerku iz vrtića, Zehra se svaki put nadala da će ga videti. Razmenila bi par ljubaznih rečenica sa njegovom sestrom, bila je prijatna i neposredna mlada žena, dopala joj se. Nije mogla saznati gde je i šta se dogodilo, onaj poljubac joj nije izlazio iz glave...a onda je tog popodneva pozvala tetu prijateljica iz ureda u opštini. Selima je slušala i bledela u licu...polako spusti slušalicu i reče: Zehra, neki mladi gospodin je došao kod direktora i tražio podatke o našem Umutu, lično mu je Hava dala...pokušaće da sazna ko je on. To je bilo pre par dana ali ona se sad setila jer je pogledala ime i prezime...zaprepastila se jer se radi o našem detetu. Zehri se smrči, saznao je da je maleni njen sin. Znala je da je Omer...niko drugi ne bi imao razloga pitati za njeno dete. Jedino je bilo dobro što je u rubrici otac, stajalo nepoznat. Poznavala ga je toliko da je mogla predpostaviti da je sumnjao u drugog muškarca jer je posle toga i nestala. Konačno će je ostaviti na miru, par dana je bilo prilično vremena za njega. Okupala je sina i smestila u krevet...posle spremanja kuhinje i ona će leći, bila je prilično umorna. Prala je sudove, pažnju je privukoše svetla auta ispred kapije...iza njenog džipa bio je parkiran njegov...bio je ispred. Brzo obrisa ruke i reče teti da će izaći malo u dvorište da sedi na klupi. Izletela je napolje plašeći se da ne dođe na vrata...nije želela da maleni čuje bilo šta. Izašla je na ulicu i stala ispred njegovih kola...izašao je i prišao, oči su mu odavale pritajen bes, tiho je upita: Umut je moj sin? Trgla se na njegovo direktno pitanje kao da joj je opalio šamar...pogleda ga i glasno odgovori: ne, nije tvoj sin. Oči mu se skupiše, steže vilice i procedi: ko mu je otac? ti si samohrana majka...i što mi je jako zanimljivo on je rekao da nema roditelje! Ona se uplaši, uhvati je panika, ustuknu i osorno mu odgovori: Izvini, ko si ti da me ispituješ? Odgovorila sam na pitanje koje se ticalo tebe, u drugo ne zabadaj nos! Nisam dužna ništa da ti odgovaram! Krenu u kuću ali Omer je cimnu za ruku i povuče...unese joj se u lice i procedi: meni ćeš sve ispričati! Saznanje da je drugi imao izazva u njemu ljubomoru...pred očima mu je igrala slika kako drugi muškarac uživa u njoj. Steže je za ruku kada pomisli kako ona uživa u poljupcima dok pripada drugome. Pokuša da se izvuče ali on je držao kao kleštima...pogleda ga molećivo i prošaputa: molim te, moram se javiti teti. Vratiću se. Čekao je naslonjen na auto, u njemu je kuvalo...neće je pustiti dok mu ne kaže sve, zbog nje je dve godine bio lud...tražio je po celoj zemlji, pokucao na stotine vrata a ona je bila u Italiji. Kod koga i sa kim? izašla je, pokaza joj da uđe...vozio je u stan.9.........Ušla je u stan koji je gledao na panoramu Istanbulu, on skide sako i prebaci preko stolice i reče: slušam te! Zehra podiže bradu i odgovori: ne znam zašto kopaš po prošlosti, nismo bili u vezi...ništa nisam tražila. Spavali smo par puta i to je to! Omer je ošinu pogledom i odgovori: voleo sam te...otišla si i svojim odlaskom napravila od mog života pakao! Dve godine sam te tražio...Njegove reči je još više razbesneše, on je imao pakao??? Pogleda ga raširenih očiju i krenu da sikće: O kom ti paklu pričaš? Što ne pitaš svog oca, verujem da bi ti sve lepo ispričao! Došao je kod moje tete da mi objasni da sam ja koleteralna šteta, devojka bez imena, niko i ništa za velike Kervandžogluove! Molio me da odem i tebe pustim...pred tobom je bila sjajna karijera, ugovoren brak sa devojkom koja ti pristaje...ja sam smetnja jer te vučem nazad, svi ti se smeju iza leđa. Urušavam ti ugled! I ponudio mi ono što se ne odbija...Italiju. Poslao me u Rim srećan da sam dovoljno daleko od tebe! Eto to je istina...Omer je gledao jedva shvatajući o čemu priča, otac mu nikada nije rekao da je bio kod nje i kako je saznao za nju, nikada neće imati priliku da ga pita. Ona se povuče i progovori: moram se vratiti kući. Odmahnuo je glavom i ponovi: Umut? Zehra uzdahnu i poče priču: momak je iz Italije, prevario me, ostala sam trudna..Došla sam u Istanbul samo da se porodim, niko nije znao sem tete. Posle porođaja vratila sam se u Italiju, ostao je da teta brine o njemu. Nisam mu rekla da sam majka jer sam se bojala momkove rodbine, strepela sam da mi ga ne uzmu. Reći ću mu kada dođe vreme, imam još nešto završiti...do tada neka bude ovako. On se lagano podiže i priđe joj na korak...gledao je ravno u oči...italijan? Morao je znati...obgrli je oko struka i podiže, dohvati je oko bedara i priljubi uz sebe...nije imala kud, savi se oko njega. Približi glavu i dohvati joj usne...poljubac je bio dug sve dok nije osetio njihovu vlažnost a onda je prešao u strast...ona ga steže oko vrata i priljubi grudi uz njegove. Volela je njegovu snagu, volela je njegove ruke oko sebe. Zabaci glavu i izvi se u njegovom naručju, osetivši njegove usne na svom vratu i dekolteu...okrenu se i spusti se na krevet. Zavuče ruke ispod haljine i privuče je u krilo...raskopča je i oslobodi odeće tražeći da spusti usne na njene grudi. Više nije mogla kontrolisti strast, mnogo godina je gorela u želji za njim, ni jedan ne bi mogao biti kao on...ni sa jednim ne bi bilo kao sa njim. Izdiže se iz njegovog naručja i spusti lice prema njemu, slapovi njene kose padoše po njegovim ramenima...dotaknu mu usne i poljubi ga, lagano se spuštala, osećao je sve više, srce mu je tuklo kao ludo. Omeru se smrači, nije mogao čekati, pritisnu je i uze celu. Istog trenutka oseti udare strasti koje su vodile samo do jednog...njen uzdah ga izbaci iz ravnoteže. Instiktivno se pomeri da ga izbegne, bilo je kasno...steže je i zakova za sebe, čula je njegov šapat...Umut je naš sin?...bila je u bunilu, osećala ga i želela sve, povuče njegovu glavu za još jedan poljubac i zamagljenih očiju, nesvesna svega sem svoje strasti odgovori....jeste, on je naš! Osetila je nalet vrline, izvi se u njegovim rukama i poleti prema zvezdama.10.........Teta je gledala kako žurno pakuje stvari, nervozno je objašnjavala da je Omer saznao za sina. Nije smela ruzikovati da je njegov otac uhvati i oduzme dete. Celo prepodne je razgovarala na telefon sa Italijom organizujući svoj dolazak sa Umutom. Ostalo joj je dana od odmora, za to vreme će mališana upisati u vrtić i srediti papirologiju. Potražiće drugi stan, funkcionalniji...moraju imati odvojene sobe jer često je do duboko u noć radila. Selima je pokušavala odgovoriti od puta, smatrala je da se treba suočiti sa svim problemima i rešiti situaciju oko deteta što pre. Mislila je da je vreme dečaku reći da ima oba roditelja. Zehra je bila užasnuta njenim predlogom jer jednom je preživela susret sa njegovim ocem, za drugi put nije bila sigurna. Planirala je krenuti posle ponoći plašeći se da Omeru ne padne na pamet da dođe, trebala joj prednost od par sati samo da napusti zemlju. Opet mu nije odolela, strast i ljubav su je ispunile za par trenutaka, krenula je istim putem kao i prošli put. Napravila je istu grešku zbog koje će naredne godine provesti u bolu i patnji. Jedina svetla tačka je bio sin i konačno zajednički život...posvetiće mu svo vreme koje su izgubili. Nadala se da će mu se Italija dopasti, mogućnosti su bile mnogo veće nego u Turskoj. Čekala je da se spusti noć i unosila kofer po kofer u auto. Sve je bilo spremno, samo da krenu. Uspavala je sina i sela u dnevni boravak čekajući ponoć...stiže joj poruka, steže joj se stomak, čekao je ispred kuće. Izašla je iz kuće sa unapred spremljenom pričom da je mnogo umorna i da se ceo dan loše oseća. Ušla je u auto i on je istog momenta krenuo...Zehra ga pogleda, bio je nasmejan i ne sluteći ništa pričao da je jedva čekao noć. Ona oseti nervozu jer nije znala kako da mu kaže da neće provesti noć zajedno...nije ni vrata od stana zatvorio kako treba već su mu ruke bile oko nje. Njega nije mogla odbiti, telo je nije slušalo, srce ga je htelo. I ako je znala da će boleti više, želela ga je...zagrli ga, steže ruke oko njegovog vrata i prepusti se njegovim dodirima. Usne su mu bile nepresušni izvor zadovoljstva, pogledi topli i nežni...na trenutke nije disala iščekujući nov talas strasti. Pokuša mu reći da ne žure, molila je da bude pažljiv jer nije pogodan trenutak za proširenje porodice. Pogledao je i nasmeja se, tiho joj reče: mislim da je za to kasno...ne želim da se kontrolišem, ne želim imati te na pola, sem toga Umutu je dovoljno godina da ima brata ili sestru. Vrlo brzo je zaboravila šta je rekla, od njega nije bilo odvajanja, sa njim je bilo sve ili ništa. Opustila se želeći da ova noć ostane zauvek u sećanju...bila je kao nekada.11........Omer je čekao ispred vrtića da se pojavi sa njihovim sinom...Yasemin je već ušla sa vaspitačicom. Vreme je odmicalo, ni posle sat nisu se pojavili, seo je u kola i već zabrinut krenuo njenoj kući. Pokušavao je pozvati, telefon joj je bio isključen. Stigao je, njenog auta nije bilo ispred kapije...uđe u dvorište i pozvoni na vrata, začu korake, na vratima se pojavi Selima. Omer se predstavi i upita za Zehru. Teta je ćutala a onda progovori iz duše: Sinko, otišla je sa Umutom za Italiju, nije imala hrabrosti suočiti sa tvojim ocem i reći sinu da ima roditelje. Njemu se okrete kuća, zahvati ga bes...steže vilice i reče: mog oca nema, umro je...danas sam hteo da je zaprosim! Okrete se i izađe, sede u auto i velikom brzinom izlete iz ulice. Lupi pesnicom u volan, opet je otišla...besneo je. Nikada nije imala strpljenja, uvek je radila kako je htela...da li ga je uopšte volela? Još uvek je bio ljut što mu je prećutala za sina, shvatio je da se bojala. A sad? Nije ni pokušala da se bori za njih...pokaja se što je prećutao očevu smrt. Želeo je da bude siguran u njenu ljubav, hteo je oženiti. Kroz glavu mu prođe jedna misao i sledi se u momentu, šta ako postoji italijan? Naglo zakoči i uđe u zgradu savezne policije...Zehra je stajala u koloni, stigli su na granicu...dečak je spavao. Grizla je usne, samo da pređe granicu. Minuti su se vukli kao sati...stiže napokon na red, carinik uze pasoše i pogleda je. Gledao je u monitor čitavu večnost a onda pozva nekog telefonom. Ovo joj se nije sviđalo, nešto se dešava. Iz male kućice ugleda kako izlazi policajac i još jedan carinik, priđoše autu i pogledaše nju i usnulog dečaka...carinik joj reče da se preparkira sa strane i uđe u kancelariju kod šefa. Zehra se osmehnu i upita: Ne razumem u čemu je problemem? Službenik joj kratko odgovori: rutinska kontrola. Dva sata je čekala ispred kancelarije sa usnulim detetom...niko joj ništa nije govorio. Ustala je da protegne noge, šetala je po malom prostoru sve nervoznija, otvoriše se vrata i u postaju uđe Omer. Preseče je pogledom i uputi se kod šefa...sela je na klupu čekajući ono od čega je strepela. Izašao je besan i prišao detetu, podiže ga u naručje, preko ramena joj dobaci: Hodaj! Izašli su napolje...krenuo je sa sinom prema svom autu, Zehra mu prepreči put i reče: Gde si pošao? Vrati mi sina! Nemaš pravo...Omer je odmeri i tiho da ne probudi dete procedi: Nemam pravo? To ćemo videti, kada se utvrdi očinstvo i ukoliko je moj bez moje dozvole ne može nigde! A ti ako želiš pođi sa nama, ako ne...srećan ti put! Savetovao bih ti da ostaneš jer moraš dati izjavu, zaustavio sam te pod optužbom da si htela pobeći sa detetom za koje sumnjam da je moje! Zehra ga je gledala zapanjeno, optužio je da je otela sopstveno dete...zausti nešto reći ali on je malenog stavio na zadnje sedište i ne pogledavši je krenuo nazad za Istanbul. Ljuta kao ris krenula je za njim, na pamet joj nije palo da mu prepusti sina. Boriće se sa njima za Umuta!12........Jurio je autoputem velikom brzinom, jedva ga je pratila...ni jednom nije stao do granice. Umut se sigurno probudio, verovatno se uplašio kada je video da je nema. Pokušavala ga je pozvati iz auta, nije joj odgovarao na pozive. Prošao je skretanje za njihov deo grada...produžio je dalje, nakon petnaest minuta ušao je u dvorište svoje kuće. Zehra pozelene od besa, želi sina u svojoj kući i ako nije siguran da je njegov, izletela je iz kola kao furija...priđe njegovim kolima i cimnu zadnja vrata da uzme mališana. Vrata su bila zaključana, Omer polako otvori svoja i stade ispred nje...osu paljbu na njega: Mi idemo kući, ne misliš da ću dete ostaviti tebi? Ne možeš ga zadržati sve dok se ne dokaže očinstvo...ja sam mu majka! On joj potpuno mirno odgovori: Ja mogu sve...ostaće ovde jer ti ne verujem, dva puta si me prevarila, dva puta pobegla! Zehra mu se unese u lice: Za to je kriv tvoj otac! Zato ne želim da Umut ima ikakve veze sa vama, ne želim da i on doživi poniženje kao što sam ja! On poblede i jedva izgovori: moj otac je mrtav skoro četiri godine, on ne može nikoga više povrediti. Nisi sačekala da ti to kažem, brže bolje si pobegla...dokazala si koliko ti je stalo do nas, ništa ti nije značilo ni ono pre a ni ovo sad što smo imali. Kako god, Umut će biti ovde a tebi kako je volja...možeš ostati uz njega ili kako si navikla biti bez njega. Otvori zadnja vrata i uze sina. Vrata se otvoriše od kuće i pojavi se Nuran...nasmejana i ljubazna požele im dobrodošlicu i pozva ih u kuću. Zehra je stajala skamenjena, njegove reči su je zabolele, jedva se suzdrža da ne zaplače. Njegova sestra joj priđe i uhvati ispod ruke, uđoše zajedno u ogroman salon. Yasemin izlete iz kuhinje i polete ka Omeru, bila je oduševljena jer je videla drugara iz vrtića, njenoj sreći nije bilo kraja kada joj ujak reče da će ostati u njihovoj kući.nastavak........Devojčica uhvati drugara za ruku i povede ga u svoju sobu da se igraju, Nuran reče da ima nešto završiti za firmu, njih dvoje ostadoše sami. Zehra ga pogleda ispod oka i tiho reče: ne mogu ostati ovde, šta će reći Nuran? Omer sleže ramena i pokaza rukom na vrata, nonšalntno joj odgovori: nilko te ne zadržava, slobodno idi. Usput moja sestra sve zna, oduševljena je što imam sina. Ona je još par dana ovde, renovira kuću i radovi su pri kraju... njen muž je sa radnicima i nadgleda radove. Sedela je kao na iglama, ne izdrža skoro šapnu: a ja? ko sam ja za tvoju sestru? Omer je pogleda ispod obrva, u očima u deliću sekunde blesnu sjaj...Umutova majka! Ustao je polako i pozva je: hajde, pokazaću ti gde ćeš se smestiti...vodio je kroz hodnik, otvori vrata i uvede je u sobu koja je gledala na baštu i bazen, pokaza joj kupatilo. Preko puta je bila soba za dečaka. Njihov razgovor prekide devojka koja unese kofere. Okrete se i reče: odmori se, sutra ćemo se dogovoriti šta dalje, ovo moramo rešiti što pre! Ležala je u krevetu razmišljajući o svemu, nije imala nameru živeti u Turskoj. Osećala je da Omer nikada neće pristati da njegov sin živi kilometrima daleko od njega...plašila se da će joj oduzeti sina, on je imao ime, ona je bilo niko. Začu kvaku na vratima, pridiže se i pogleda, ništa se nije dešavalo...oseti dašak vetra i ukoči se, stajao je na vratima do terase. Tek sada je shvatila da su im sobe povezane. Posmatrao je u tami.... oseti je kako je njegov pogled žari. začu njegov glas: Laku noć...Zehra se naježi i uzvrati jedva čujno...laku noć. Zatvorio je vrata. Celu noć je loše spavala, delio ih je zid...potajno se nadala da će doći kod nje. Strast je lomila njeno telo pri pomisli na njegove poljupce i dodire...ustajala je i prilazila vratima, stid je sprečavao, povredila ga je.13.........Probudila je glavobolja, na brzinu se spremila i pošla u sobu kod sina...probudila ga i šapnula da moraju u vrtić. Ušla je sa njim u kupatilo da mu pomogne da se spremi, dečkić je pričao kako mu se dopada ovde, i da mnogo voli svoju prijateljicu Yasemin. Zehra ga poljubi popravljajući odeću...mališan je uhvati za ruku i značajno pogleda: Zehra, voleo bih da mi je Omer tata. Njoj se smrači...iznenađeno ga pogleda i upita: otkud to? zašto bi voleo da ti on bude tata?....Umut odgovori: sviđa mi se njegov auto, ima lepu kuću a i dobar je prema meni. Kada me nosi visok sam kao i on a ti si onda mala. Ona poblede i zastade gledajući sina u ogledalu i tiho odgovori: da, on je dobar čovek. Nisu čuli kako se Omer udalji hodnikom. Sišli su u salon, Yasemin i on su ih čekali...ponudi im da svi četvoro idu jednim autom. Odbila je jer je bilo sramota od roditelja, nije želela da skreće pažnju na sebe pričama. Pred vrtićem se oprostiše od dece i Omer joj reče da moraju porazgovarati...seli su mali u restoran blizu obale. Bila je nervozna, nije mogla odvojiti pogled od njega...privlačio je kao nikada do tad, samo saznanje da je tu, toliko blizu a tako daleko. Gde se izgubila njegova ljubav, strast? Bio je tako hladan i suzdržan. Pogleda je i reče: Želim znati kakvi su ti planovi, kada ćemo sinu reći da nam je sin? Spustila je glavu i odgovori: Ne želim živeti u Turskoj, moj posao i život je u Italiji. Mislim da i Umut ima veće mogućnosti tamo nego ovde. Mene ništa ne vezuje za ovaj grad sem tete...ja nemam nikoga, od kada znam za sebe moj dom je bio tamo gde sam ja. On skupi oči i osmehnu se krajem usana: Razumem, ipak ti moram reći, sin će rasti uz mene a ne u belom svetu. Ti imaš dva izbora, da odeš sama ili da se udaš za mene i budeš sa sinom, treći ne postoji. Trgla se kada joj spomenu brak...udati se samo da bi dete imalo prezime? Ovo je bilo ponižavajuće...podiže bradu i odbrusi: neću se udati za tebe, ne želim se uopšte udavati! Sem toga, ja moram za pet dana krenuti nazad, moj odmor se završava. On podiže obrvu i mirno nastavi: s obzirom da si pod optužbom dok se ne utvrdi očinstvo, Umuta ne možeš odvesti iz zemlje. Danas ćemo to obaviti...imaš još malo vremena da odlučiš. Pozva konobara i plati račun...krenuli su ka autu, hodali su jedno pored drugog kao dva stranca, oboje su bili svesni blizine onog drugog. On joj otvori vrata i sačeka da se smesti...krenuše prema gradu. Ćutali su svako u svojim mislima, prenu je kada naglo skrenu u sporednu ulicu, zaustavi auto kod opštine. Reče je da pođe sa njim, ušli su i on pođe prema prijavnici...nešto je pitao i zadovoljno se osmehnu. Pokaza joj rukom da uđu u lift...reče joj da idu po papire za upis Umutovog oca.14.......Spremala se da izađe sa prijateljicom na večeru. Dugo vremena se nije videla sa Esmom, ona je bila jedna od retkih osoba koje su bile uz nju dok nije otišla u Italiju. Znala je za celu priču i podržavala je da rodi dete. U međuvremenu udala se i čekala već drugo dete. Omer je odmeri kada je izašla iz sobe, podiže obrvu očekujući da mu kaže gde je krenula...pogledala ga i usput reče da izlazi. Namrštio se i klimnuo glavom...u njemu buknu ljubomora, uske pantalone i košulja koja je ocrtavala njene grudi su po njegovom ukusu bile više nego provokativne. Steže vilice jer nije imao pravo bilo šta prigovoriti. Poljubi Umuta i Yasemin, viknu Nuran pozdrav i izađe. Esma je bila oduševljena njenim izgledom...jedva je čekala da čuje nastavak njihove ljubavne priče, lično joj se Omer, mnogo dopadao i smatrala je da su njih dvoje savršen par. Provele su par sati u opuštenom razgovoru, već je bila skoro ponoć kada se pozdraviše i Zehra krenu kući. Polako je ušla, izu cipele da ne bi nekog uznemirila, na prstima je išla hodnikom, lagano otvori vrata od sobe i spusti tašnu na krevet. Poskoči kada je obasja svetlost lampe, sedeo je u fotelji i čekao. Prepala se da se nešto dogodilo...promuca. Dobro veče, i zastade. Ustao je i priđe na korak od nje, procedi: Gde si do sad? Da li priliči jednoj majci da luta do ovo doba? Ko je nova žrtva? Ona ga pogleda zapanjeno, buknuše joj obrazi od besa zbog njegovih uvreda. Jedva se suzdrža da ne povisi ton i tiho, mirnim glasom odgovori: šta te se tiče sa kim provodim vreme? to je moj privatan život...ne moram se pravdati niti ti polagati račune! Besno je uhvati za ramena i protrese: Zehra ne igraj se mojim strpljenjem, ne možeš ostavljati dete, odlaziti i dolaziti kako ti se prohte! Odgurnu ga i odbrusi: Izađi iz sobe i ostavi me na miru.... nisam raspoložena za svađu, ne želim probuditi decu i Nuran. Omer steže pesnice pogleda je i prođe mimo nje...nečujno zatvori vrata za sobom. Sela je na krevet, oči joj se napuše suzama...ovo je postalo neizdržljivo. Bili su dva sveta...između njih je samo strast, do ljubavi nikada neće doći. Oboje izgubljeni i rastrzani osećanjima nisu mogli naći balans, nisu mogli nadoknaditi godine...a tako malo im je trebalo. Pokušala je još jednom pričati sa njim vezano za Umuta, predložila je da se dečak vrati kod tete jer ona mora nazad za Italiju. Odbio je rekavši da će sin ostati kod njega, ona može ići...ljubazno je ponudio da se Selima preseli na jedno vreme kod njih da bi dečaku bilo lakše, ipak ga je ona odgajila....Opraštala se sa sinom grleći ga, gušila se u suzama, morala se vratiti...od njenog posla zavisili su oboje. Čekali su je u kompaniji kao ozeblo sunce...rokovi su se bližili. Tiho mu šapnu da će se doći za dva meseca, da bude dobar i misli na nju. Do tada će se mnoge stvari dovesti u red...Omera nije ni videla, Nuran joj reče da je na sastancima...neće dolaziti do uveče. Izljubile su se i Zehra sede u auto, pred njom je bio dug put.15......Dani su prolazili u magnovenju, misli su joj bile u Istanbulu. Izgubila je mir, Umut joj je nedostajao a za Omerom je osećala sve veću čežnju. Sve više je verovala da je svoje šanse kod njega prokockala...ni jednom je nije pozvao i ako je davao sinu telefon da razgovara sa njom. Negde je verovala da se njihova priča samo nastavila do onog momenta dok nije saznao da je Umut njegov, verovatno joj nikada neće oprostiti što mu nije rekla i ako je znao da ih je njegov otac rastavio. Zatvorio se krug i život ih je opet razdvojio...na njoj je bilo da odluči hoće li živeti daleko od sina ili vratiti se u Tursku naći posao i živeti kod tete. Vozila je kroz gužvu žureći na sastanak, javi se telefon, stigla joj je poruka...teta. Otvori telefon i poblede...pisala je da je upoznala devojku sa kojom se Omer viđa. Zehra je istog momenta pozva...drhtavim glasom ispitivala je Selimu kako i gde je videla? ko je ona? Zabole je do srca kada je teta opisala kao milu i dragu osobu, dopala se i Umutu. Zaustavi auto i nasloni se na volan, pripade joj muka...vrtelo joj se u glavi, mislila je da će umreti. On stvara porodicu sinu...digao je ruke od njih...kroz glavu joj prođe Nuran kada joj pričala koliko Omer voli kada su svi zajedno, o svemu vodi računa i jako je pažljiv, pravi porodičan čovek. Njegova žena uživaće...on definitivno ume da voli. Neko joj kucnu u prozor, trže se...policajac je upita da li je dobro, ponudi joj da pozove hitnu pomoć. Odbila je i polako krenula na sastanak.nastavak......Omer je žurio kući, dan se odužio, pozva tetu i reče da stiže za par minuta pravdajući se gužvom u saobraćaju. Prošlo je više od mesec dana od kada je otišla...i ovoga puta je ostala praznina. Sada je bilo mnogo teže, nije mogla razumeti a ni shvatiti da imaju nešto vredno...on je razumeo, nije imala roditeljsku ljubav, niko je nije voleo sem tete i njega. Za mnoge stvari je bilo kasno bila je oformljena ličnost, beg joj je bila glavna odbrana od ljubavi, imala je strah od povređivanja. Strah koji nosila zbog nedostatka roditelja ostavio je zauvek posledice na njenu psihu. On je bio nemoćan, nije znao kako da joj priđe a da je ne uplaši...morala je sama naći svoj put. Nije bio siguran da će taj put voditi do njega, jedina nada mu je bio sin. Selima je pričala da se teško rastala od deteta...mesecima je bila u teškoj depresiji. Mnogo puta je želela napustiti Rim i vratiti se ali sprečavao je strah da joj ne uzmu dete...strepela je od Kervandžogluovih i bojala se za sinovljevu i svoju bezbednost. Živela je sa tajnom koja je uništavala da je majka koja ne sme sopstvenom otkriti svoj indentitet. Strašno je kada te sopstveno dete pita i plače zašto i on nema mamu i tatu kao ostala deca. Preživela je pakao i još uvek ga preživljava. Ulete u kuću, teta ga je čekala spremna, reče da je smestila dečaka u krevet...morala je poći, sutra će ga dovesti iz vrtića kao i svakog dana, pozdravi se sa Omerom i sede u taxi. On polako otvori vrata i pogleda usnulog dečaka, osmehnu se i pođe hodnikom do svoje sobe. Skinu sako i protrlja rukom potiljak, otkopča košulju i uđe u kupatilo...bio je umoran, prijaće mu topla voda. Izađe posle par minuta, mokar od vode...uze peškir da obriše kosu. Trže ga svetlost, okrete se...stajala je u tankoj spavaćici posmatrajući ga svojim tamnim očima. Omer ispusti peškir gledajući u nju kao da je san. Prilazila je korak po korak, zaustavi se na par santimetara od njega ne skidajući oči sa njegovih.16........Bila je stvarna, oseti njen dlan na svojim grudima...naslonila se na njega, lagano se podiže na prste, tražeći njegove usne. Zamuti mu se u glavi, obgrli je i steže u zagrljaj...bila je meka i topla. Zagnjuri lice u njenu kosu i udahnu njen miris...priljubila se uz njega dodirujući ga celim telom. Mislio je da će mu srce iskočiti iz grudi jer ovo nije u ni u snu očekivao. Zausti nešto reći, pokri mu prstima usne, gurnu ga na krevet i spusti se do njega...slapovi kose padoše preko njegovog lica, oseti njen usne. Milovala rukama njegov vrat, lagano skliznu preko njega, i pritisnu ga svojim vitkim telom, savi se oko njega i uspravi. Gledao je u svoj lepoti...uhvati je za kukove i povuče, izvila se i lagano se izdigla. Oseti je i istog trenutka ga obuze strast...podiže se jer je želeo celu, okrenu je na jastuke i poklopi. Nije se mogao kontrolisati, dugo je bio bez nje...prepusti se njenom zagrljaju, bližio se trenutak potpunog spajanja, pogleda je...oči su joj bile sjajne: privuče ga i šapnu: kasno je, bićeš tata po drugi put. Želim te potpuno...noć je krila jednu ljubav, jednu strast uživajući u saznanju da je začet novi život............................... Umut je dobio brata, njegovoj sreći nigde kraja...smešio se držeći mali zamotuljak u rukama. Oči su mu sijale, njegovi snovi su se ostvarili, oduvek je želeo da mu je majka Zehra (osećao je to nevinom dečijom dušom), i otac Omer. Uživao je u njihovoj ljubavi i radovao se kada su bili zajedno...voleo je njihove poglede. Voleo je kada se drže za ruke i nežno dodiruju. Mama je ostala sa njima i nije želela nikada više otići od njega i tate...nikada nije spomenula Italiju. I posle toliko godina kada ih je posmatrao u njima je gorela ljubav...bio je ponosan na njih jer oni su bili primer da prava ljubav postoji i traje. Oni su ih naučili kako se voli, pokazali da je ljubav najvažnija na svetu i čuvali je kao najveće blago. Mahnu im još jednom, žurio je na posao...Pogleda u retrovizor i ugleda svog oca kako podiže unuka u naručje, obgrli mamu oko ramena i uđe u kuću. KRAJ
