MIRIS RUŽE (Štampana)

SUSRET

Danas! Od dana od kad  je Omerov otac umro broji se  tačno  deset meseci. Život Omera i Ajše promenio se za sto stepeni, a posebno Omerov.  Od noćnog života i izlazaka nije ostalo više ništa.  Sada  on nosi odelo koje nose poslovni ljudi, baš  kao što je i želeo njegov otac, postao je uspešan biznismen. Nastavio je onde gde  je njegov otac stao, baš kao što je i obećao.

Vreme kažu leči sve, kažu  da čovek zaboravi svu bol koju nosi u srcu. Nije tako,  čovek nikad ne zaboravi, samo se navikne da živi sa tim. Tako se i Omer navikao da živi sa gubitkom oca. Od dana kada su njegovog oca spustili u mezar (grob) on  je postao neko drugi. Postao je glava i oslanac svoje porodice.  Ako se pitate je li oplakao svog oca, reći ću vam da nije. Postao  je još viša kamena stena, svoju bol zakopao je duboko u duši, da je niko ne pronađe! Ajše? Ona je svakog dana potajno patila za ocem, bolelo je to što je ostala bez njega, a da još nije ni prebolela odlazak svoje majke.

Iako je Muzein uvek bila tu za Ajše, ona je nekad želela da je zagrli njena prava majka i da joj kaže da će sve biti uredu. Čekala je ona na to godinama od onog dana kada ih je napustila, čekala je da se na kapiji konaka pojavi njena majka, ali se to nikad nije dogodilo. Ajše je kao kroz senku pamtila lik majke. Pamtila je i ono jutro kad im je otac rekao da je otišla, ali im nikada nije rekao razlog.  Te noći pre nego što im je majka otišla njeni roditelji  su se svađali. Mislila je da je to obıčna svađa. Kao kod svakog para, ali nije bilo tako. To je njenim i Omerovim roditeljima bila prva, ali i poslednja svađa jer sledećeg  jutra njene majke nije bilo na imanju.

O venčanju  između Omera i Zehre više niko nıje pričao. Niko osım Sevim koja je imala još jedan vıše razlog da povređuje Zehru.

Slagali bi kada bi rekli da Zehra  nije bila slomljena, zbog toga što je još jednom doživela razočarenje, ali je ipak donela odluku da neće patiti i sebi nanositi bol. To što je obećala to je i ispunila.Poslednjih par mjeseci radila je u jednoj fırmi. Želela je da sakupi novac i upiše poslednju godinu fakulteta koju   je morala napustiti zbog nedostatka novca, ali od svega što bi zaradila jedva da bi i sastavila da plati mesečnu, putničku kartu. Sva njena plata išla je u ruke Sevim. Svaki put izgovor je bio da treba da se plate računi, kako plata njenog oca nije dovoljna.  Sve je bilo dobro, Zehra se polako počela oporavljati

Počela je zaboravljati svoju ,,Crnu ljubav'' sve dok jedan dan nije dobila otkaz na poslu, a da razlog što ga je dobila nikad nije saznala. Danima je pokušavala pronaći novi posao, ali nikako nije uspevala. Vremenom je počela da gubi nadu, ali nije znala da svako jutro bilo ono tamno ili vedro sa sobom donosi nešto novo.

Tako je i bilo, već sledećeg jutra videla je oglas da se u jednoj firmi traži radnica. Brzo je obukla svoje već pomalo pocepane baletanke, uzela malenu torbicu, jedinu koju je imala i istrčala napolje. Dvadesetak mınuta kasnıje stajala je ıspred velike zgrade. Čınılo se kao da, kad bi se čovek popeo na sam vrh te zgrade,da bi mogao dotaći nebo.

Sa velikom tremom i molitvom na usnama, Zehra je ušla u zgradu sa nadom da će dobiti posao. Dok je čekala da je primi šef  lomila je svoje tanke, sićušne, nervozne prste.Onda se iza nje začu: ,,Gospođo, možete ući".

Ponovo je proučila molitvu i lagano pokucala na vrata. Kada je čula reči: "Slobodno, uđite!'' , pritisnula je bravu na vratima i lagano ušla. Ispred nje je stajao čovek sa malo dužom smeđom kosom, kroz koju su se jasno videla poneka seda vlas. Njegovo lıce činilo joj se tako poznato, ali  se nıje mogla setiti odakle ga poznaje.

Neko vreme su pričali i baš onog trena kada je Zehra dobila posao i kada je trebala da potpiše ugovor u kancelarıju je ušao Omer, a odmah za njım i Ajše.

Zbunjena Zehra gledala je u Ajše, a Ajše je bez ijedne reči prišla i zagrila je. Prvı put nakon deset mjeseci, Ajše se nasmejala  iskreno i od srca. Zbunjeni Omer, koji je gledao u  sestru, takođe se nasmejao, a da ni  sam nije bio svestan toga! Bio je sretan što konačno čuje svoju sestru kako se smeje. Neko vreme je vladala tišina, svi su imali osmeh na licu dok se Omer potajno pitao : "Ko je ova devojka? Ko god da je moram joj se zahvaliti  jer se moja sestra zahvaljujući njoj ponovo smeje".

Onda joj Ajše reče: ,,Zehra, tako mi je drago da te vidim''.

Ime ,,Zehra'' Omeru je bilo tako poznato. Kada ga je Ajše izgovorila imao je nekako čudan osećaj unutar celog sebe, ali se nije mogao setiti da li poznaje nekog ko se tako zove.

Na kraju je zaključio da se ovako čudno oseća zato što je Ajše sretna, što se ponovo smeje. Da ova devojka koja nosi ime "Zehra" nema ništa sa tim.

Ali ubrzo, srce mu se sledi isto kao i Zehri, jer se Ajše odmače od Zehre i doda : ,,Brate, zar je ti nećeš pozdraviti"?, upita Ajše.

Kad odgovor ne dobije ona  pogleda jednom Zehru, pa brata pa Zehru pa ponovo pogleda brata i na njemu zadrži pogled pa tiho izgovori: ,,Pa vi se zapravo niste ni upoznali, ni jednom nismo pronašli pravo vreme da ste oboje slobodni koliko god da se otac trudio da vas upozna"!

Tu zastade i uze Zehrinu ruku u svoju pa reče;  ,,Brate, ovo je Zehra.  Zehra ovo je moj brat,  Omer. Vi ste se trebali venčati.''

Zemlja i nebo se u tom trenutku sastavilo isto kao Omerove i Zehrine oči. Gledali su jedno u drugo, a da nisu ni trepnuli.

Dok su se oni tako bez reči gledali Ajše je govorila; ,,Trebali ste se venčati, ali onda je moj otac umro. Ja sam pokušavala doći do tebe Zehra, ali sam se bojala Omerove reakcıje. Bojala sam se da ćeš ti reći da ne želıš da me vidiš, jer smo te povredili kada smo te dan pre venčanja ostavili, a da ti pri tom ništa nismo objasnili.  Zehra, kunem ti se da nismo hteli da te povredimo. Da moj otac nije umro ti bi danas bila moja snaja, žena mog brata. Znaš li da bi moj otac"...   Tu  zaćuta i poče plakati!

Tada Zehra i Omer postadoše svesni da nisu sami i pogledaše u Ajše, koja je uplakana  i dalje držala Zehrinu ruku.

Bolele  su Omera sestrine suze, ali iz nekog njoj nepoznatog razloga bolele su i Zehru! Možda zato što  je Ajše bila ta koja je umesto Omera išla sa njom da bira burmu, venčanicu i sve ostalo oko venčanja. Možda zato što je Ajše nju bodrila kada joj je bilo najteže. Na neki čudan način Ajše joj je pomogla da se oporavi. Zato je Zehra osećala potrebu da sad ona zagrli nju pa to i napravi. Stajale su tako neko vreme, a Omer je

posmatrao  Zehru kao da će je svakog trena ubiti.