MIRIS RUŽE (Štampana)

MIRIS RUŽE 6 Deo

Onog trena kad Zehra ugleda kako je Omer ljutito gleda lagano se odmače od Ajše. Na tren se prepala pogleda tih crnih očiju, a onda u sledećoj minuti pred očima su joj se pojavile sve slike od pre jedanest mjeseci kada je u njenoj kući sedeo Omerov otac.

Prisetila se čak i onog dana kada je prvi put razgovarala sa Omerom, telefonom!

Sjećanje (prošlost).

Tog dana trebali su ići da kupe venčane burme, a ujedno i da se upoznaju. Nervozna Zehra stajala je pored prozora u svojoj malenoj sobi i čekala da se pojavi njen budući muž. Onda  je zazvonio telefon, zvao ju je nepoznat broj. Svojim sićušnim glasom tiho je izgovorila; ,,Halo",  a onda je sa druge strane začula u jednom trenutku tako zastrašujući, a u drugom trenutku tako umiljat glas.  A onda  je čula reči: ,,Jesi li ti Zehra Kaya"? Da ja sam, ako ste"...

Pre nego što je uspela završiti rečenicu do kraja, neko je upita: ,,Kolilo novca tražiš da odeš od mene"?  Zbunjena Zehra, nije mogla reći ništa više od reči ,,Molim!Ko si ti"?

Tu je zaćutala, a reči u njenom grlu više nije  bilo!Omer se provokativno nasmejao  pa dodao : ,,Zehra Kaya! Pıtao sam te najprostije pitanje. Koliko tražıš novca da odeš od mene? Kolıko želiš da ti platim da odeš iz naših života i da ne pristaneš na ovo venčanje".  Jasno je da ti želiš samo novac, to želi svaka žena koja se meni približi. Ja te pitam koliko želiš, samo reci broj i biće uplaćena ta suma novca na tvoj žiro račun"!

Par minuta nastupila je tišina, a onda Omer ponovo reče: ,,Reci koliko želiš novca da odustaneš od ovog braka, jer ako ne odustaneš od"... Onda ga Zehra prekine govoreći : „Ja se ne želim udati za tebe, proklet bio"!

Sadašnjost

Zehrina sećanja prekide Ajše govoreći: ,,Brate, pošto je Zehra već ovde ja predlažem da svi zajedno odemo na ručak?! Pritom, ti i Zehra će te se malo bolje upoznati".

Te reči za Omera i Zehru bile su kao najhladniji tuš, ali brzo se pribraš i pogled uputiše  prema  Ajše koja ih je gledala sa osmehom. Baš kad je Zehra htela reći da ne može da ide, Omer je preduhitri govoreći;  ,,Naravno Ajše,  slažem se sa tobom".

Tada se na Ajšinom licu  pojavio još veći osmeh. Čekala je još samo Zehrin pristanak, ali njen pristanak nije dobila. Umesto pristanka  Zehra se samo ispričala i izašla iz kancelarije ostavljajući zbunjenu Ajše u mestu.

- ,,Trebala je potpisati ugovor" - reče Nihat pokazujući rukom prema vratima na koja je upravo izašla Zehra.

- ,,Trebala je potpisati ugovor? Kakav ugovor''?, upita ga Omer::

- ,,Ona  je došla na razgovor za posao. Ispunjavala je sve uslove za rad u ovoj firmi pa je trebala potpisati ugovor".

Uzrujan, Omer je  izašao iz kancelarije i u dva koraka našao se ispred lifta. Dva puta je stisnuo dugme da se vrata otvore, ali se ona nisu otvarala.  Vidno iznerviran krenuo je stepenicama ne obraćajući pažnju na to što ga svi zaposleni gledaju. Trčao je stepenicama žureći da sustigne Zehru. Baš kada je bio na prizemlju, Zehra je već bila na izlazu iz firme. Ne znajući kako drugačije da je spreči da izađe glasno povika: „Zatvorite vrata! Ne puštajte nikog da izađe iz firme"!

Momci iz obezbeđenja ga pogledaše,  a on glasno viknu: ,,Rekao sam da ne puštate nikoga"!

Zehra se lagano okrenu kako bi videla ko je izdao to naređenje i tada se dva crna oka ponovo sretoše. Stajali su jedno naspram drugog, sa jedne strane strah, a sa druge strane mržnja.  Jedino zajedničko bila  im je bol koju su osećali u grudima. Ona zbog toga što je bezbroj puta izdana, a on zbog gubitka oca.