Izabrana: Sećanja i nove nevolje

2. part

Šta je ovo?! Ko je ovo napisao?! Bila su jedan od mnogih pitanja. Strah me je preplavio. Skamenila sam se u sekundi.
Medison:,,Hej Ema... Šta je bilo?"
Ja:,,Ništa. Moram do direktorke. Ispricacu ti sve kad se vratim!"
Protrcala sam pored nje i izašla.
Trčala sam prebrzo. Nekoliko puta sam se zabila u druge učenike i oborila neke radnike. Ma ništa. Par puta se zamalo polomila ali srećom ostala živa.
Nisam mogla da kucam samo sam ušla tj. uletela. Ali nećemo u detalje.
D:,,Ema?! Kakvo je to ulazenje? !"
Ja:,,Izv-izvinite direktorka. Hitno je!"
D:,,Šta se desilo? Da li je loše?"
Ja:,,Veoma loše. Izvolite."
D:,,Moj bože! Ovo uopšte nije dobro! Moramo da zaštitimo sve!", uzela je mikrofon, ,, Neka sa u direktorkinu kancelariju jave nosioci čudovišta koji su trenutno tu! Ovo nije nimalo dobro Ema. Ko god da je želi tebe a to nećemo dopustiti!"
Ian:,,Direktorka? Ema? Zvali ste nas?"
D:,,Da. Uđite i smestite se. Imamo veoma loše vesti i drago mi je što ste svi tu."
Ja:,,Direktorka mogu li nešto da vam kažem? Nasamo?"
D:,,Da,naravno. Dodji."
Ja:,,Mislim da nije potrebno da idemo u detalje. Ne zelim da rizikujem. To je mozar samo bezazlena pretnja. Recemo im da su u pitanju demoni i da moramo da pojačamo zaštitu zbog novih učenika. Molim vas?"
D:,,U redu. Ali ako se još nešto desi obavezno mi reci  i nemoj nikome verovati. Jasno?"
Ja:,,Jasno."

Jedva smo ih ubedili u ovo. Bili su sumnjičavi i nisu nam verovali ali su nekako to prihvatili. Leo me je svo vreme gledao smrknuto i izgledao kao da želi da mi udje u glavu. Čula sam da neki ali veoma jaki to mogu. Mislim da ja ne mogu.
Ian:,,U redu? Direktorka pobrinucemo se za sve. Da li ima još nešto?"
Gledao je u nju baš kao i Leo u mene.
Trebas mi Ema. Idi u sobu.
Na njen glas u svojoj glavi sam skočila. Svi su me pogledali.
Ja:,,Am,direktorka moram da idem. Javite mi kako je prošlo."
Uz to sam joj uputila pogled  razgovaraćemo posle. Otišla sam u sobu i legla spavati.
Ja:,,Natali? Gde si?"
Natali:,,Evo me draga. Saznala sam nešto u vezi pisma. To je neko veoma blizak Leonu bio ali i dalje ne znam ko. Pokušaj se setiti nekoga ko te ne voli zbog nečega i verovatno je to taj."
Ja:,,Ali ja ne zna... Nije valjda? To je bila Gabrijela, zar ne?! Ona će da nastavi gde je Leon stao! U velikoj sam nevolji! Ali čula sam da je u pritvoru  u akademiji Magicus. Kako je onda poslala pismo?"
Natali:,,Na znam. Proba nešto da sat nas a sad idi kod direktorke i ispricaj joj sve. Nek se čuje sa direktorima da li su imali problema pogotovo u Magicus-u."
Ja:,,U redu. Zbogom!"
Ustajem i krećem da trčim. Spavala sam sat  vremena.
D:,,Ema Viliams u direktorkinu kancelariju!"
O ne! Šta se desilo?!

Ja:,,Evo me! Šta se desilo?!"
Leo:,,Gabrijela je pobegla."
Ja:,,Šta?! Ne,ne to se ne dešava! Nemoguće! Ne,ne,ne."
D:,,Ema?! Šta znaš a nisi mi rekla?! I sad ćeš reći pred njima sve!"
Ja:,,Sad sam krenula da vam to ispričam. Gabrijela je poslala pismo."
D:,,Šta?! Ovo je katastrofa! "
Leo:,,Koje pismo?"
Ja:,,Pismo upućeno meni da će nastaviti gde je Leon stao."
D:,,Kako znaš?"
Ja:,,Pričala sam sa Natali. Pozvala me je da dodjem da razgovaramo i tako smo otkrile. Šta da radimo? Sve počinje da gubi kontrolu! Gabrijela je pobegla i sad će pokušati da me ubije ili još gore moju porodicu i prijatelje! To ne mogu dozvoliti!"
D:,,Draga smiri se. "
Ja:,,Dobro sam. Samo...Aaa!"
Padam na koljena. Prevelika bol u glavi. Baš kao i sa Leonom.  Dozivaju  me ali ja padam u mrak.
X:,,Vidi vidi. Koga mi to imamo ovde?"
Nisam morala da se okrećem znala sam ko je to.
Ja:,,Gabrijela. "
Procedila sam zubima. Tako želim da je ubijem.
Gabrijela:,,Tako je draga. Spremi se za pakao. Ne znaš koliko sam moćna. Neznam ništa o meni a ja o tebi sve!"
Ja:,,Da ali sam ja ojačala. Sad si u mom umu. Mogu te naterati na sve."
Zamislila sam ju. Gori. Sporo,polako i bolno.
Gabrijela:,,Aaaa! Ti mala..."
Izbacila sam ju iz svoje glave. Spremi se i ti Gabrijela nisam gotova sa tobom.
Naglo se budim i hvatam zraka.
D:,,Ema!"
Leo:,,Jes li dobro?"
Ja:,,Aha. Žao mi je. Bilo je neizbežno."
Leo:,,O čemu pričaš. Samo da znaš da smo se mnogo prepali za tebe."
Filip:,,Ti najviše!"
Počeo je da se smeje a i ostali sa njim.
Le ga samo prostrelnu pogledom i on prestade.
D:,,Ona,zar ne? Želi da vlada tvojim umom. Da te natera na mnoge grozne stvari."
Ja:,,Ali nije uspela."
Emili:,,A da ustanete sad?"
Tek sam sad shvatila. Ja sam u Leovom naručju!
Ja:,,Iz-izvini. "
Leo:,,M-ma ništa."
Ostali su nas gledali kao malu pozorišnu predstavu.
Ja:,,Šta blenete?! Ne igra mečka!"
Na ovo se naš smeh prolomio školom.
Direktorka nas gledala jednim pogledom. Pogledom pravog ponosa. Bila je ponosna na naš. I u najtežim trenucima mi se smejemo.
I ja sam bila ponosna. Na našu malu grupicu.

--------------------------------------
Ćao! Nadam se da vam se svidja. Na mom profilu imate novu knjigu ,,BELA ALFA".
Ly😘😜