Strahovi i bojažljivi koraci

Zimska melanholija

Nepodnosljiva tisina. Zove me ka njoj, ja je ne slusam. Uporno me tera sebi, da joj se prepustim, da je samo osetim i cutim.
Moj glas uporno ceka da ga moje neumorne misli dozovu.. Da progovori, da vrisne, da zajauce, da kaze: "Zima je, sneg je pokrio ulice, pahulje raduju, a mene u ovom hladnom danu nema ko da ugreje!"
Ali nije do zime, nije do hladnoce u vazduhu, i temperatura da je visa ne bi pomoglo. Hladnoca je oko srca. Njega niko ne greje.
Moja nepodnosljiva podsvest gadja me iglicama. Probada moje telo i ne da mu da miruje, da udahne vazduh savrsenog praznicnog zimskog dana.
A ja zaista volim praznike. Volim sve sto kao smisao svog postojanja ima za cilj ljubav.
I sve vreme, dok me ova tisina okomi, trazim tu svrhu, trazim ljubav. Ali shvatam, dok je ne mogu pronaci u sebi, za mene praznici su samo ritual. A ova zima samo znak da vreme tece, da se godisnja doba smenjuju..