MIRIS RUŽE (Štampana)

IZDAJA

Na početku Omer je samo stajao na vratima i posmatrao nepoznatu ženu u svojoj kancelariji. Nije znao ko je ona, a još manje šta radi u firmi i šta radi u negovoj kancelariji za njegovim radnim stolom.. 

- ,,A ko ste Vi?" upita

Ali odgovor nije dobio. Umesto odgovora dobio je smeh, smeh koji u njegovim ušima odjeknuo kao kakvo najveće zlo. No, nije ni mogao da prepostavi da ta žena zapravo i jeste zlo..

- ,,Ko ste vi?, uputa Omer ponovo skidajući sako.

-,,Ja sam majka od devojke koju ste pre deset meseci ostavili u venčanici. Dugo sam vas tražila i konačno sam uspela da vas pronađem. Otkud vam smelost da moju ćerku, ostavite samo jedan dan pre venčanje. Otkud vam pravo da pogazite naš ponos. Znate li da cela mahala govorı o tome kako je moja ćerka nečasna. A znate li zašto? Zato što ste je Vi ostavili u venčanici"

Omer laganim korakom priđe do svog stola i pokaza rukom ženi da se pomeri sa njegove stolice. A kad Sevim to napravi Omer se udobno smesti pa protrlja prstima dva tri puta svoje čelo i doda: - ,,Volio bih da znam o kome govorite. Ja nisam obećao nikom brak, a ...''

Prekida ga ponovo smeh, onaj isti smeh od maloprije.  Sevim napravi par koraka i stade par milimetara udaljena do Omera pa kroz zube provuče reči:  ,,Zehra Kaya! Devojka koju je pre  jedanest  meseci  za tebe isprosio tvoj otac.  Da li ti je to ime poznato?''

Omer se malo namršti pa odgurnu stolicu malo dalje od radnog stola i ljutito reče: ,,Ja vašu ćerku nisam ponizio a još manje joj nešto obećao''.

-,,Moja je ćerka dugo patila! Noćima zbog vas nije spavala. U glavi joj je bilo samo jedno da vas pronađe i uništi vam život. Danima sam se trudila da joj objasnim da ti nisi vredan toga, ali nisam  uspela. Tada sam obećala sebi da ću te pronaći pre Zehre i...

A onda nju Omer prekide pitajući je: „Koliko novca tražite? Koliko novca je dovoljno da dam za suze vaše ćerke?" Iznenađena Sevim na sekundu zastade, razmisli i onda reče: ,,Ne postoji novac kojim možete otkupiti suze i patnju.  Ali pošto Zehra nije moje dete ja mislim da bi za njenu  patnju i patnju  svih nas bilo dovoljno da platite dvadeset hiljada eura. To će biti dovoljno da Zehra napusti Istanbul i da se mi udaljimo iz mesta u kojem zbog vas više nismo poželjni.

Od svega što je Omer čuo bila je rec dvadeset hiljada eura i dovoljno da napusti Istanbul.

Malo se osmehnuo pa za sebe prošaptao:  ,,Znači u tom grmu leži  zec!  Ćerka je došla prva kako bi ispitala teren, a majka odmah za njom kako bi bacila završnu bombu. Samo mi nije jasno kako to da sam danas naseo na njene suze, kako je moguće da sam ispao toliki kreten i na tren pomislio da su je moje reči, kada sam joj ponudio da dođe u ,,hotelsku sobu", povredile. Kako sam mogao biti tako glup da poverujem da mi je lupila šamar jer sam joj povredio čast. Prokleta bila i ona i sve žene na ovom svetu. Proklet bio  ja kad sam u jednom trenu pomisio da sam se ogrešio od nje i potrčao za njom. Trebao sam znati da je to sve samo dobra gluma, a ona više nego dobra glumica! Jasno je da je kao i svaka žena došla samo zbog novca. A kako ona nıje uspela u tome,  poslala je svoju prljavu majku da mi drži predavanje o tome kako sam ja njoj ukalao čast! Kao da je moguće ,,drolji" kao i svakoj drugoj  na ovom prokletom svetu ukaljati cast..."

Vidno iznerviran i još jednom izneveren napisao je ček sa iznosom  koji je Sevim tražila i naredio joj da ode iz kancelarije.

Onog trenutka kad je Omer stavio svoj potpis na tom čeku u njemu je umrla poslednja nada da ipak u ovom paklenom svetu, gde vladaju "demoni" postoji jedan izuzetak, da postoji ,,anđeo.."

Od tog dana prošle su dve pune nedelje! Omer i Zehra nisu se više sretali. U ovoj priči koja je započeta pre jedanest  meseci samo je Sevim izašla srećna jer je dobila ono što je oduvek želela! Dobila je novac. Zehra, Jasemin i Salih nisu znali na kakvu pokvarenu kartu je igrala Sevim!

Zehra je nastavila svakog dana da traži novi posao, ali šanse da ga pronađe sve su bile manje. Omer je svoje vreme pretežno provodio u firmi, a kada bi došao kući zatvorio bi se u sobu pod izgovorom da je umoran i da će malo odmoriti. Ali nije bio umoran, samo je želio da izbegne Ajšino pitanje  o Zehri.

Tako su prolazili dani i svi su sve više zaboravljali na ono što je bilo. A zaboravljala je i Ajše koja je vremenom počela da se miri sa sudbinom da posledna želja njenog oca da Omer oženi Zehru neće biti ispunjena.

Ali kažu, zemlja se okreće, a zajedno sa njom i naša sudbina.

A danas, na ulici velikog Istanbula sudbina je bila da se ponovo sretnu dva crna oka. Baš kao u filmovima nepažljiva devojka, dok je trčala ulicom, udarila je u nekog,  a taj neko bio je prekrasan momak. U ovom slučaju ta devojka bila je Zehra, a taj prekrasni momak Omer.

Telefon koji je Omer držao u rukam poletio je ravno na cestu onog momenta kada ga je Zehra udarila. Ona brzo poče prikupljati delove telefona i u isto vreme govoriti ,,Ja se izvinjavam.. Žurim da stigne  na razgovor za posao! I slučajno sam vas udarila.."

Omer je posmatrao  devojku koja trčkara pa ulici i prikuplja delove telefona. Ni sam nije bi svestan šta se upravo dogodilo.

A onda kao da ga je neko probudio iz  sna, sirena kamiona, koji je upravo išao pravo prema Zehri. A jak zvuk sirene bio je jasan znak da ne može zakočiti. Na sve to, Zehra je kasno regovala i baš kada je kamion bio svega par metara udaljen od nje, Omer je potrčao i zajedno sa njom pao na stranu. Ležali  su tako na podu nekoliko minuta, ni jedno od njih dvoje nije bilo svesno  da su upravo izbegli smrt. Nakon nekog vremena Zehra se pribra i postade svesna  da leži na ulici zaglavljena u naručju nepoznatog muškarca. Muškarca, kojem od danas duguje svoj život. Lagano se uspravi u sedeći položaj i popravi malo svoju dugu, crnu, sada neurednu kosu. A  onda podiže glavu kako vi se zahvalila. No, onog trena kada se okrenula i ugledala Omera, tog istog trena ustala je naglo na noge i glasno povikala: ,,Ti."

Za njom odmah ustao je i Omer i takođe glasno povikao : ,,Ti"... Njihova lica u sekundi iz uplašenih, postala su ljuta, mrzovoljna..