MIRIS RUŽE (Štampana)

MIRIS RUŽE 9 Dio

- ,,Imaš li ti oči? Upravo si me udario.",  upita Zehra nakon jedne minute ćutanja. Omer malo podignu obrvu kao da ne veruje šta upravo čuje pa kroz smeh reče: -,,Ja sam tebe udario? Ili ti mene? Čini mi se da si se maločas ti meni izvinjavala, a ne ja tebi.. A uz to si mi i telefon polomila... A ja sam zbog tebe..."

-,,Znam, zbog mene si umalo poginuo. Ali nisam ja kriva što si ti kreten koji ne gleda gde ide. A sada me pusti!"- reče Zehra uspaničeno, a Omer se glasno nasmeja pa doda: ,,Ja tebe ne držim! Možeš da ideš",  pokaže joj rukom.

Zehra ga ljutito pogleda,  a onda dohvati torbicu sa poda i krenu da ide. Odjednom  joj se zavrti i jedino što oseti, pre nego što zatvori oči,  su nečije ruke oko njenog struka.

Tri sata kasnije probudila se u bolničkoj sobi. Za to vreme dok je  Omer je sedio pored nje, dok je Zehra spavala,  on je pažljivo odmaravao svaku crtu njenog lica, dok su mu se u glavi vrtele scene sa njenom majkom.

Na trenutak se prisetio njenih reči:  ,,To će biti dovoljno da Zehra napusti Istanbul."  I nije mogao da izdrži a da se ne zapita,  ko se to sa njim poigrava,  da li Zehra ili Sevim.

Nakon nekog vremena ustao je sa stolice i prišao do bolničkog prozora. Jasno se videla svaka ulica Istanbula, a noć koja je već počela padati dodatno je krasila ovaj grad.  Omer je razmišljao o njegovom susretu sa Zehrom, zapravo,  današnjem sudaru sa njom. Onog trenutka kad mu je pala onesvešćena preko ruku osetio je neki čudan strah. Brzo je ubacio u taksi koji išao prema njima i poveo je u bolnicu.  A dok je doktor pregledavao Zehru, od nervoze Omer je lomio sebi prste. Nakon saopštenja da je Zehra dobro i da je do gubljena svesti došlo zbog toga što je njeno telo od umora iscpljemo, on je osetio ogromno olakšanje. Nakon toga, ušao je kod Zehre u sobu i čekao da se ona  probudi.

- ,,Gde sam?" upita Zehra.

A kad Omer začu te reči u dva koraka se nađe do kreveta i nesvesno stavi svoju ruku na Zerhinu pa reče: ,,U bolnici. Danas si se na ulici onesvestila."

- ,,Kako sam se onesvetila? Koliko dugo sam ovde, koliko je sati?"

Jedno sa drugim su pričali normalno, prvi put , a da se nisu posvađali. A uz to i celo vreme se držali za ruke. Svesni toga da se drže za ruke postali su tek kada je u sobi ušao stariji doktor i rekao:  ,,Vidim da se vaša žena već probudila. Drago mi je zbog toga i molim vas da od sada malo više odmarate. Danas se vaš muž jako uplašio za vas, kada vas je doneo počeo je vikati u bolnici kao da će te svakog trena umreti. Ako se još jednom onesvestite ja se bojim da će on doživeti srčani napad."

Zehra pogleda u Omera pa brzo reče: ,,Mi nismo muž i žena."  Doktor ih pogleda pa kroz osmeh doda:  ,,A kada sam video da se držite za ruke ja sam pomislio da ste muž i žena." Nakon tih reči Omer i Zehra pogledaše u njihove ruke i tada na sekund kao da je stalo sve, kao da postoje samo oni i niko više. Ali ubrzo odmakoše ruke jedno od drugog pa Omer upita:  ,,Možemo li ići?"

Kad im doktor dade odobrenje,  Zehra brzo skupi svoje stvari i krenu da ide. Za to vreme Omer je platio račun u bolnici.

I baš kada se vraćao u sobu gde je bila Zehra, ponovo se sudariše na vratima. Uznemirana Zehra kroz zube procedi : ,,Pomeri se da prođem" A kad Omer to napravi ona brzo pojuri prema izlazu. Za njom odmah krenu i Omer. 

Taman kada su pomislili da se ovaj dan završio ispred bolnice ih sačeka novo iznenađenje. Čim Zehra napravi jedan korak na izlazu iz bolnice ispred vrata dočekaše je blicevi kamera.

Nije znala gde se nalazi ni šta da napravi. Stajala je u mesto dok su je novinari obasipali pitanjima koja ona nije jednostavno čula od svih tih silnih  bliceva. Odjednom do nje stigao je Omer.

Gospodine Omere, da li je to vaša devojka? Da li je i ona bila za jedno veče. Zato vas od smrti vašeg oca ne viđamo na javnim mestima. Da li je istinita priča, da je razlog tome vaša nova devojka? Da li će te se stvarno oženiti kao što su pre nekoliko meseci pisale novine?"

Hiljadu i jedno pitanje u jednom minutu! A Omer svestan toga da odavde neće izaći, a da im ne da odgovor stavi ruku na Zehrina leđa i odlučno kroz osmeh reče: ,,Da, ona je moja devojka i buduća žena."