Izabrana: Sećanja i nove nevolje

7. part

Mesec je izašao. Vreme je da krenemo. Znam da je kasno za polazak ali mi je treba dosta energije. Leo je ušao u pećinu.
Leo:,,Spremna? "
Ja:,,Hajde da obavimo to."
Kad smo izašli primetila sam da ostali stoje vani.
Oni su se raširili u polu krugu dok sam ja stajala u centru. Svu sam energiju prikupila u svojoj ruci i udarila rukom od tlo.
Ja:,,

Unum iter pateat in his verbis, quod sit nova spes pervenit. Haec verba, ut inter ea quae requiruntur ad ostium urbs antiqua ignis."

Poceo je mali zemljotres ali je ubrzo prestao. Ispred nas se stvorio veliki portal. Bio je jarko crvene boje.
Ja:,,Svi spremni?"
Klimnuli su glavom. Zakoračila sam u portal. Osecala sam se slabo. Verovatno zbog gubitka energije. Mnogo je otišlo na otvaranje portala.  Sledećeg čega se sećam je mrak. Potpuna tama.

Polako se budim. Ponovo išta kuća isto sve. Grad je izgledao tako zivo. Kroz prozor vidim radosnu decu kako trckaraju okolo i igraju se. Ubrzo vidim sebe i mog brat napolju. Tako je mirno ovde. Odjednom se začuje glas majke.
Mama:,,Dragi šta da radimo? Vod je objavila rat. "
Tata:,,Ne brini se. Kada dodje vreme ti se postaraj za našu decu. Jedno od njih će naslediti moje moći ali zajedno će biti mnogo snažniji. Ako se desi rat želim da ih odvedes na mesto gde će odrasti sigurni i srećni."
Mama:,,Naravno."
Ne razumem. Moja nas je majka razdvojila za vreme rata.
Film se prebacuje. Vidim majku kako leži na krevetu i prevrće se. Izgleda da je bolesna. Odjednom se diže i pusta suze.
Mama:,,O bože! Zašto mi?! Zašto će moj muž da pogine?! Zašto ću morati razdvojiti decu ?! Ponekad stvarno mrzim svoje vizije o buducnosti!"
Ona je znala. Sve je znala šta će se desiti.
Mama:,,Moram da saznam kad voda napada. Možda uspem sprečiti sve."
U redu. Ovo ne pomaže ni malo.
Slika magli. Budim se.

Leo:,,Ema?! Ema probudi se!"
Stefan:,,Ema! Da li je živa?"
Ja:,,Dva puta u dva dana ste vi meni planirali sahranu."
Gledala sam ih polu otvorenih očiju.
Izabela:,,Ćuti budalo! Samo si se onesvestila ovde!"
Ja:,,Vraćala su mi se sećanja. Da li smo u gradu?"
Dzos:,,Ne. Blizu smo ali trebamo da idemo do njega peške. Ne može da se leti ovuda. Probali su."
Klimnula sam glavom.
Pomogli su mi da ustanem ali sam zbog nestabilnosti krenula da padam. Zatvorila sam oči ali umesto pada osetila sam nečije ruke oko mene. Otvorila sam oči i ugledala Lea koji me zabrinuto gleda.
Leo:,,Da li si dobro?"
Ja:,,Aha."
Izabela:,,Hajde golupcici moramo da krenemo. Mrak je."
Kunem se da sam se zacrvenila kao paprika. Sreća pa je bio mrak pa se nije videlo.

Posle deset minuta pešačenja stigli smo ispred kapije grada.
X:,,Ko je tamo?!"
Oštar glas je rekao sa vrha kapije. U gradu ima živih ljudi!
Ja:,,Došli smo u posetu vašem vodji. Imamo važne vesti za njega."
Malo sam slagala. Ne znam ni da li imaju vodju.
X:,,Vodja Kai ne prima ne znance u grad."
Ja:,,Kai?!"
Nisam ni shvatila da sam poletela prema njemu.
X:,,Opasnost! Opasnost!"
Počeo je da viče ali se nisam obazirala. Kai  je moj cilj. Ne mogu da verujem da je ovde.
Xx:,,Stani!"
Okrenula sam se prema njemu. Momak mojih godina. Isti smo. Kai.
Kai:,,Ko si ti?!"
Ja:,,Kai. "
Nežno sam rekla i približila se njemu.
Kai:,,Odgovori mi na pitanje!"
Ja:,,Stvarno me ne prepoznajes? "
Kai:,,Reci mi ime pa ću ti odgovoriti. "
Ja:,,Ema ali moje pravo ime je Heredis Flammae."
Oči su mu se rasirile u šoku. Kunem se da je hteo da plače ali sam ga ja pretekla. Suze su već uveliko klizile niz moje obraze. Zatrcao se prema meni i čvrsto me zagrlio.
Kai:,,Her... mislio sam da si mrtva... tako mi je žao..."
Osetila sam kako mi nešto kaplje na moje rame. Slabasno sam se nasmesila.
Ja:,,Nema veze. Drago mi je što sam te pronašla. Čim sam saznala krenula sam u potragu."
Kai:,,O bože! Ne znaš kako mi je drago da te vidim!"
Ja:,,I meni."
Neko se nakasljao iza nas. Obrisala sam suze i odmakla se od Kaia.
Ja:,,Kai ovo su Leo,Stefan,Izabela i moj brat Dzos."
Zbunjeno me pogledao.
Kai:,,Brat?"
Ja:,,Porodica u kojoj sam odrasla. Možda nismo krvno povezani ali on mi je brat."
Klimnuo je glavom i otišao pozdraviti se sa ostalima.
Kai:,,Pa... hoćemo u kuću. Privukli smo dosta pažnje."
Osvrnula sam se i ugledala dosta naroda.
Samo sam kliknula glavom. Krenula sam za njima i naglo se zaustavila.
Nešto nije u redu. Osvrnula sam se jos jednom i ugledala nekog momka plave kose kako nas pažljivo gleda. Krenula sam da mu prilazim. Svi su se odmakli od straha. Primetila sam trunku straha u njegovim očima.
Ja:,,Kako se zoveš?"
Gledala am ga ravno u oči. Ništa nije odgovorio. Vetar je počeo snažno da duva.
X:,,K-kako to ra-radiš?"
Ja:,,Ja sam carsko čudovište. Kontrolišem sve elemente. Sad mi odgovori na pitanje dok te nisam ubila!"
X:,,Adam."
Ja:,,U redu. Adame zašto si ovde?"
Adam:,,Kako to mislis?"
Strah je sve više rastao u njemu.
Ja:,,Članovi vode ne trebaju biti ovde. Inače budu ubijeni."
Svi su sokirano gledali.
Adam:,,Ah... ja sam pola voda pola vatra. Majka mi je bila iz plemena vode a otac odavde."
Ja:,,U redu ali zašto si ovde?"
Adam:,,Dok sam išao ovde u posetu starom prijatelju pre par dana sreo sam jednu devojku. Dala mi je ovo pismo i rekla da dam Leonovom ubici. Nisam je shvatio ništa."
Srce je počelo brže da kuca a vetar sve jače da duva. Gubila sam kontrolu nad elementima.
Leo:,,Hej smiri se. Adame da li znaš kako se ta devojka zove?"
Adam:,,Nešto na g..."
Ja:,,Gabrijela..."
Prosaputala sam ali me on čuo. Klimnuo je glavom.
Ja:,,To pismo je za mene Adame."
Svi stanovnici grada su me pogledali u šoku. Verovatno ne znaju da sam ja ubila Leona.
Adam mi je pružio papir. Otvorila sam ga i počela čitati.

,,Ema čestitam. Uspela si pronaći brata i proći ispit ljubavi. To je stvarno velika stvar pogotovo kad si prva koja je položila taj ispit. Samo da ti kažem da tvoji dragi prijatelji se lepo provode ovde. Veoma se zabavljamo sa njima. Sećaš se šta se desilo Krisu i sa mnom? Pa to će se desiti i sa Leom koga toliko voliš da si ga izabrala preko Krisa. Nadam se bliskom susretu.

Mrzi te,
Gabrijela."

Ni ne shvativši sam spalila papir. Ne sme... ako se nešto desi Leu... ne bih mogla izdržati. Ne i njega da mi uzme. Oduzela mi je Krisa onog dana ali Lea neće nikad. To se kunem.
Leo:,,Ema? Da li si dobro? Šta je pisalo da te uznemirilo toliko?"
Pa ne mogu mu reći da je napisala da će mi oduzeti onog koga volim a da je taj on.
Ja:,,Emili i Filip. Moramo da ih nadjemo čim se vratimo. Želim da zadavim Gabrijelu. "
Odjednom se oglasi alarm.
Kai:,,Šta se dešava?!"
X:,,Ogromni zmaj nam prilazi. Pripremite oružje!"
Ja:,,Čekaj! Koje je boje?!"
X:,,Bele. Zašto?"
Ja:,,Ne pucajte!"
Rekla sam i potrčala izvan kapije i našla se oči u oči sa svojim zmajem.
Atropose?Šta nije u redu?
Pitala sam ga.
Gabrijela. Vidjena je blizu akademije. Takodje je bilo vidjeno i par demona oko granice.
Gledala sam ga iznenadjeno.
Neka direktorka postavi stražu. Nek niko ne izlazi izvan akademije ni zašto. Čim se vratimo krenucemo u potragu za Gabrijelom. Imali vesti od Emili i Filipu?
Gledala sam ga sa nadom ali je on samo odmahnuo glavom. Klimnula sam u znak odgovora i pustila ga da ide nazad. Moram da saznam kako je ušao ovde. Sigurno zna za neki tajni prolaz.
Cela ova situacija me tako nervira. Tačno poželim nekog ubiti!
Ne preteruj!
Natali mi je rekla u glavi. Izvini. Vratila sam se kod ostalih. Gledali su me željni znati šta sam saznala.
Ja:,,Nemojte sad. Kai možeš mi pokazati neko mesto gde ću prespavati? "
Kai:,,Naravno. Prati me."

Čim smo ušli u neku sobu bacila sam se na krevet i zaspala. Premorena sam.