8.part

1.1K 67 3
                                    

Šta da radim? Probudila sam se pre dva sata i samo lezim u krevetu.
Ja:,,Natali da li znaš možda šta da radim? Ja iskreno nemam pojma. Tako jako želim da odem uništiti Gabrijelu ali ne mogu. Kako da je pronadjem?"
Natali:,,Mozda da pozoveš Lupusa? On bi ti možda mogao pomoći.
Ja:,,To ja ustvari dobra ideja. Hvala Natali.
Natali:;,Nema na čemu. Nego Ema...šta ćeš sa celom Leo situacijom?
Ja:,,Ne znam ni sama. Poslednja osoba koju sam toliko volela...pa znaš i sama. Odoh sad da pozovem Lupusa. Čujemo se."

Istrčala sam napolje i stala ispred kapije grada. Lupus.
Leo:,,Ema? Šta radiš ovde?"
Ja:,,Čekam nekog. Otkud ti?"
Leo:,,Strazarim večeras. Ponudio sam se jer se vidi da su njihovi stražari iscrpljeni. Samo njih par su stražari. Ima ih veoma malo."
Ja:,,Aha."
Leo:,,A koga čekaš?''
Ja:,,Čekam..."
Lupus:,,Ema!"
Leo:,,Aaa... "
Ja:,,Hej Lupus. Kako si tako brzo stigao ovde?"
Lupus:,,Magijaaaa..."
Leo:,,Obicno zoveš Lupusa kad je veliki problem. Sta se desilo?"
Ja:,,Treba mi Lupusove vucije sposobnosti. Olaksace mi da pronađem Gabrijelu. "
Lupus:,,Ja sam uvređen i povredjen."
Rekao je sa podsmehom. S tim da sam se uspela nasmejati a celo veče sam neraspolozena ovo je dobro.
Leo:,,Pa ostavicu vas. Vidimo se!"
Ja:,,Ćao!"
Kad sam ga napokon izgubila iz vidokruga
Lupus:,,Neko nam se zaljubio!"
Ja:,,Ućuti!"
Lupus:,,Hehe. Znam ja za ispit Ema. Rekli su mi Dominus i Atropos."
Ja:,,Preskocicemo tu temu. Pomozi mi da pronađem Gabrijelu. "
Lupus:,,Rado ali moje vucije sposobnosti ne mogu pomoći tu. Da bi je pronašla treba ti svetlosna ogrlica. Moraš da ju pronadjes. "
Ja:,,Svetlosna?"
Lupus:,,Dap. Slušaj legendu..."
Ja:,,Postaje mi muka od ovih legendi."
Lupus:,,Nisam te pitao za mišljenje. Sad slusaj:
Davno,pre hiljadu godina korisnici elemenata su živeli u svojim kraljevstvima. Živeli su u miru i harmoniji. Jednog dana je princeza svetlosti, Stela,dobila na poklon svetlosti ogrlicu. Ona je bila godinama u njenoj porodici. Imala je posebnu moć. Pomoću nje bi ste mogli otkriti istinu,pronaći željene osobe pa čak jednom prostom naredbom ubiti nekoga. Za kontrolu nad ogrlicom je potrebna velika energija koju princeza nažalost nije imala. Ogrlica je krenula da ubija nevine ljude. Svako ko bi drzao ogrlicu vise od sat vremena ona bi mu uzela svu moc i ubila ga.   Princeza je da bi spasila svoj narod rizikovala svoj život. Uzela je ogrlicu i zaputila se ,prema kako kazu svetlosnom vrhu. To je najopasniji vrh u celom našem svetu. Lako te ubije ako si slab a ako nekako prezivis kažu da bi te kletva princeze lišila moći i da bi zauvek ostao gore. Ne bi mu bilo spasa."
Ja:,,Wow! ''
Lupus:,,Da. Veoma je opasno ići tamo gore. Ali poznajući tebe bolje da ti odmah kažem gde se nalazi zar ne?"
Ja:,,Tako me dobro poznaješ."
Lupus:,,Atropos će te odvesti jedan dio puta ostalo moraš sama. Niko od tvojih prijatelja ne sme ici sa tobom. Važi?"
Ja:,,U redu? "

Posle Lupusovog kratkog objašnjenja puta ali duuugoooog pričanja kako treba da se pazim Atropos je napokon došao.
Ja:,,Hvala ti Atropose. Mislim da bih ga ubila."
Atropos:,,Nema na čemu. Stvarno zna biti dosadan. "
Lupus:,,Čujem vas! "
Ja:,,Zacepi. Atropose,idemo?"
Klimnuo je glavom i ja sam sela na njegova ledja.
Lupus:,,Pazite se i ne brini pokrivacu te!"
Ja:,,Hvala. Ako budem imala sreće vidimo se."

Već tri sata letimo. Ukocila sam se potpuno.
Natali ikakav savet?
Iskreno se nadam da ce mi reći nešto kao da ne brinem ili tako nešto.
Ne. Samo se pazi goblina.
Ovo je čudno.
Hvala?
Nisam dobila nikakv odgovor. Stvarno ne razumem.
Atropos:,,Stigli smo. Ja mogu samo do ovde. Srećno Ema."
Ja:,,Hvala. Ako uspem pozvacu te na isto mesto ali ako ne ne dolazi. Osetim opasnost ovde."
Atropos:,,U redu. Nadam se da ću te videti. Vidimo se."
Ja:,,Vidimo se."
On je odleteo a ja sam se okrenula prema ogromnoj planini ispred sebe. Najviši vrh,pretpostavljam svetlosni,se gubio medju oblacima.
Ja:,,Biće ovo dug put..."
Uzdahnula sam i promrmljala.
Raširila sam zmajeva krila i poletela. Čak i sa ovakvim krilima je teško letiti. Vetar je veoma jak da me čudi što me još nije oduvao.
Idi odavde peške. Gore su još snažnije vazdušne struje. Preopasno je.
U redu. Sletela sam na nešto što liči na stazu i krenula tuda. Umirivala sam vetar najviše što sam mogla a da se ne preomorim ali svakim korakom bile je sve teže i teže.
Ugrijavala sam svoje telo što sam više mogla ali je bilo veoma teško. Lupus se nije šalio kad je rekao da je se veoma teško popeti. Mogu samo da se nadam da ću preživeti.

Izabrana: Sećanja i nove nevoljeWhere stories live. Discover now