Izabrana: Sećanja i nove nevolje

9. part

Brzo sam se okrenula prema Steli i Lexu.
Ja:,,Tako mi je drago što sam vaš upoznala! Vidimo se ako preživim ovo!"
Okrenula sam se i potrčala. Znam da ako me se dokopaju da će me sigurno ubiti.
Čula sam ih iza sebe.
Sve ovo me podsetilo na dan kad su oni došli da me oraspoloze. Ganjali su mene i Emili pa kad su nas uhvatili Filip i Leo su nas počeli golicati. Emili,Filipe, zelim da znam gde ste. Tako mi nedostajete. Gde ste?
Ogrlica je počela da sija i mrak je pao na moje oči.
Nalazim se ispred nekog zapustenog dvorca. Ogroman je. Ali vidi se da niko nije dolazio ovde godinama. Ušla sam unutra. Izgleda kao da je sadašnjost. Prolazim pored čuvara ali oni me ne vide. Noge me vode a ne znam ni gde. Krenula sam da silazim niz neke stare stepenice.

Našla sam se ispred nekih vrata. Čujem glasove unutra. Gabrijela.
Gabrijela:,,Dok ona vaša takozvana prijateljica dodje vi ćete umreti!"
Emili:,,Nema veze da li ćemo mi umreti. Jedino važno je tvoja smrt a svi znamo da će te Ema ubiti!"
Emili!
Gabrijela:,,Stvarno? Pa videćemo još! Ona vas neće uspeti pronaći! Ovo je poslednje mesto gde bi ona došla!"
Poslednje mesto? Ali ja ovaj dvorac nisam nikada videla.
Ubrzo je Gabrijela izašla iz prostorije. Nakon par koraka stala je i okrenula se. Gledala je ravno u mene. Nije valjda da me vidi?!
Gabrijela:,,Zaklela bih se da sam nešto osetila."
Okrenula se i nastavila hodati.
Ja sam ušla u onu prostoriju. Ugledala sam Emili sklupcanu u ćošku i zavezanu lancima a Filipa u drugom kraju prostorije.
Ja:,,Emili? Emili da li me čuješ?"
Trgnula se. Krenula je da gleda okolo.
Emili:,,Ema? Da li si to ti?"
Ja:,,Da ja sam ali me ti ne vidiš. Spasicu vas uskoro ali sad da pomognem Filipu."
Emili:,,Ema nemoj. Nemoj dolaziti ovamo. Ovo mesto će te ubiti."
Govorila mi je dok sam lečila Filipa. Ne znam kako ali zalecila sam mu pola rana.
Ja:,,Kako to misliš?"
Emili:,,Ovo mesto je prip..."
Počela sam da je gubim. Ne čujem ništa.

Budim se na onoj livadi gde sam pala. Nema mojih prijatelja već samo vidim Lupusa kako trči do mene.
Lupus:,,Ema! Šta ti se desilo?!"
Počeo je zavijati. Čujem korake ostalih.
Ja:,,Kako misliš?"
Lupus:,,Otkud ti sve te rane?!"
Pogledala sam ruke i videla da sam prekrivena ranama.
Kako sam Filipa lečila verovatno sam samo preuzimala njegove rane.
Pokušala sam ustati na noge ali nisam mogla.
Stela:,,Ema!"
Dotrcala je do mene prva.
Stela:,,Šta ti se dogodilo?!"
Ja:,,Stela molim te. Nemam dosta snage. "
Lex mi je prišao i stavio ruku na moje čelo.
Lex:,,Sad se opusti."
Osetila sam energiju kako ide kroz mene. Osetim kako se rane zatvaraju. Filipe bolje ti je da budeš živ kad dodjem. Sklonio je ruku sa čela.
Lex:,,Ko je Filip?"
Svi su ga pogledali čudno.
Stela:,,Filip?"
Leo:,,Da li znaš nešto u vezi Filipa?"
Lex:,,Ne. Prošla joj je misao kroz glavu."
Stefan:,,Koja?"
Lex:,,Filipe bolje ti je da budeš živ kad dodjem.Tačno tako je rekla."
Svi su me pogledali željni odgovora.
Stela:,,Aktivirala si ogrlicu u potpunosti."
Ja:,,Kako to misliš?"
Stela:,,O čemu si razmišljala dok si trcala?"
Ja:,,O danu kad su mene i Emili ganjali. Prisetila sam se i Filipa i u sebi sam se pitala gde su."
Stela:,,Kad si pitala gde su aktivirala su ogrlicu. Onda si se našla na toj lokaciji. Da li si ih videla?"
Kroz glavu mi prolaze slike njih . Kako su mučeni,puni rana. Kako Filip bespomoćno leži a Emili je saterana u ćošak i kako je drže lanci.
Leo:,,Ema? Zašto plačeš?"
Nisam ni primetila.
Brzo sam obrisala suze.
Prišla sam Kaiu koji me gleda kao da ću pući na što komadica.
Ja:,,Imaš li biblioteku? "
Kai:,,Da. Prati me."

Otvorio je vrata.

Ja:,,Hvala Kai. "
Pogledaj ruku.
Ja:,,Natali?"
Pogledaj ruku.
Podigla sam desnu ruku. Znak demona.
Ja:,,Koji djavo?!"
Bela:,,Ema?!"
Počeo je da sija crvenom bojom. Ne znam zašto ali i ogrlica je sijala.
Pala sam na koljena. Previse mi energije uzimaju.
Ja:,,Ugh! "
Kao da se bore jedno protiv drugog.
Lupuse treba mi pomoć.
Svi su se skupili oko mene.
Ja:,,Stela kako...zaustavim ogrli...cu? "
Nemam daha. Kao da me ubijaju.
Stela:,,Naredi joj."
U redu.
Dosta!
Svetlost je počela da se smanjuje.

Trebalo je pet minuta ali se smirilo.
Ja:,,Gde je Lupus? "
Dzos:,,Kako to misliš?"
Ja:,,Pozvala sam ga."
Ovo je čudno.
Atropose. Trebas mi.
Jedina šansa da saznam sve.
Tu sam za par minuta.
U redu. Imam nešto vremena.
Ja:,,Kai, gde je spisak zamaka ali svih."
Kai:,,Sacekaj."

Kai:,,Evo. Potrajalo je ali sam ga našao."
Ja:,,Hvala."
Ema stigao sam.
Uzela sam knjigu i izašla vani.
Videla sam ga kako sleće.
Ja:,,Atropose!"
Atropos:,,Zvala si me?"
Ja:,,Treba mi tvoja pomoć. Ali prvo da li si video Lupusa?"
Atropos:,,Ne. Zar nije ovde?"
Ja:,,Ne. Stela koliko će mi ogrlica oduzeti energije ako ponovo je nešto pitam?"
Stela:,,Ne znam."
Onda idem na sve ili ništa .
Gde je Lupus?
Opet pada mrak.

Dižem se. Ista poljana,isti dvorac.
Trčim unutra.
Lupuse gde si?
Silazim niz iste stepenice ali ulazim u drugu prostoriju.
Drže ga u srebrnim lancima. Ne razumem on nije vukodlak on je vuk.
Gabrijela ulazi.
Gabrijela:,,Pa vidi vidi. Veliki Lupus. Kakva je čast videti te."
Lupus:,,Šta želiš Gabrijela?!"
Gabrijela:,,Pridruži mi se. Imaćeš puno više moći. Bićeš sa sebi sličnima. Bićeš strah i trepet svima."
Ja:,,Pristani Lupuse. Ja sam Ema. Gabrijela me ne čuje. Ako pristanes moći ćeš da me obavestavas o svim njenim planovima."
Lupus:,,Strah i trepet kažeš?"
Gabrijela je dobila tako zao osmeh na licu da me prošla jeza.
Gabrijela:,,Da. Samo zamisli kad ubijem Emu. Bićemo glavni. Niko nam neće moći ništa. Svi će nas se plašiti. Šta kažeš?"
Lupus:,,U redu. Ali... ja želim da ubijem Emu. Smatra me slabim. Uvek me smatrala za pomagača. Nikad joj nisam bio prijatelj. Uvek me je gurala sa strane sem kad me trebala."
Osetila sam suzu niz lice kako mi ide. Nije valjda da stvarno misli tako? On mi je najbolji prijatelj. Ubila bih za njega,rozikovala sve samo da on bude dobro.
Gabrijela:,,Odlično! Možeš ustati. Lanci su skinuti. Ali večeras ostajes ovde. Vidimo se!"
Čim je izašla prišla sam Lupusu.
Ja:,,Nije valjda da stvarno tako misliš?"
Lupus:,,Pa...uvek kad sam sa tobom tu je neka nevolja. Nikad nisam sa vama ."
Ja:,,To će se promeniti. Kad se završi ovo sa Gabrijelom bićeš sa mnom da ću ti dosaditi. A sad slušaj plan.

Ja:,,Znači sve smo se dogovorili? Super. Ugh izvini ali isteklo mi vreme. Vidimo se i žao mi je!"
Lupus:,,Vidimo se!"

Stefan:,,Da li budna? "
Lex:,,Ne znam proveri."
Osetila sam kako me nešto bocnulo medju rebra.
Ja:,,Šta bre?!"
Lex:,,Beži!"
Ja:,,O ne nećete!''
Oborila sam ih vetrom
Ja:,,Zašto ste me bockali?!"
Stefan:,,Da vidimo da li si budna. Pola sata si ležala na podu!"
Ja:,,Koji ste vi debili! "
Prišla sam Atroposu.
Otvorila sam knjigu i počela tražiti sliku dvorca.

Listam već neko vreme. Ova knjiga je ogromna!
Svi su već pozaspali od dosade.
Pronašla sam ga!
Htela sam da uzviknem nešto ali mi je onda na pamet pala mnogo bolja ideja. Približila sam se Stefanu iznad glave.
Ja:,,Uzbuna! Uzbuna!"
Derala sam mu se u uvo. Kao oparen je skočio i gledao unaokolo. Nisam više mogla držati pa sam se odvalila smejati.
Ja:,,Tvoja....hahahahaha. ...faca....urnebesena...hahahahaha! "
Nisam mogla doći do daha.
Stefan:,,Da bog da umrla!"
Ja:,,Hhahahahahahahahahahahajaha...!"
U tom su se i svi ostali probudili. Gledali su nas sa željom da nas ubiju.
Bela:,,Šta se desilo?"
Ja:,,Ništa,ništa,..."
Dzos:,,Bolje ti je da su našla taj zamak koji toliko želiš da nađeš. "
Ja:,,U stvari jesam. Atropose da li ga prepoznajes? "
Pokazala sam mu sliku.
Oči su mu sevale mržnjom.
Ja:,,Atropose? Šta nije u redu?"
Atropos:,,Ema...taj zamak je pripadao...

To be continued!