Izabrana: Sećanja i nove nevolje

11

Vratio sam se na onu uzvisicu.
Atropos:,,Ona je tebe volela. Puno si joj značio u životu."
Ja:,,Da ali sad ona nikad neće znati da sam ja nju voleo."
Atropos:,,To je život. Pun prepreka. Ako ih predjemo sve uzivacemo u životu."
Ja:,,U pravu si. Atropose sad moram da idem. Uskoro se vraćamo na akademiju. "
Atropos:,,Znam. Ja ću vam otvoriti portal."
Klimnuo sam glavom i ustao.
Dok sam se vraćao nazad prisecao sam se svega.
Sećanja su mi se vracala. Kad smo se upoznali. Bila je tako prelepa. Znao sam čim sam ju ugledao da sam se zaljubio.

Flashback

Izašao sam iz auta i osvrnuo se. Akademija Superno. Nisam dugo bio ovde. Poželeo sam se ovog mesta.
Onda sam ugledao jednu devojku. Duga smedja talasasta kosa. Išla je prema direktorovoj kancelariji. Krenuo sam prema njoj ali sam bio zaustavljen.
Filip:,,Leo!"
Okrenuo sam se i video svog najboljeg prijatelja.

Ušli smo u prostoriju za sastanke i seli na svoja mesta.
Ubrzo je direktorka ušla. Za njom Emili a zatim ona. Još je lepsa iz bliza!

End of flashback

*Dzos p.o.v.*
Svi smo se spakovali i izašli ispred kapije. Atropose nam je prišao i stao ispred nas okrenut nam ledjima.
Atropos:

,, Aperire portal ad Academy Superno!

Otvorio se ogromni portal. Svi smo stali. Znali smo da kad prođemo kroz njega da ćemo se morati suočiti sa ostalima. 

Leo:,,Da li ste spremni?"

Svi smo klimuli glavama i uputili se prema portalu. Ovo ce biti tesko. Leo je prvi zakoracio a zatim i mi. Iskreno ja njemu zavidim. Svi znamo koliko je on nju voleo. Vidi se da je slomljen ali to sakriva.
Zakoračio sam u portal poslednji.

Cim smo izašli videli smo direktorku kako nas radosno gleda. Ali osmeh joj je brzo spao kad je videla da nema Eme.
D:,,Dzos? Gde je Ema?"
Sklonio sam pogled od nje.
D:,,Leo?"
Leo je izgledao kao da će plakati. Procistio je grlo.
Leo:,,O-ona...nije više s nama."
Direktorki su se oči napunile suzama.
D:,,Kako to misliš?"
Drhtavo je izgovorila.
Emili:,,Lupus ju je ubio..."
Malo je reci da je direktorka bila šokirana.
D:,,Kako to misliš Lupus? "
Filip:,,Kad su došli da nas spasu... taman da pobegnemo Gabrijela nas je pronašla a zatim je Lupus ubio Emu. "
Anastasija:,,Ema nas je sve spasila. Podigla je vatreni zid i tako zaustavila demone. "
Direktorka je već uveliko plakala a tako i mi.
D:,,D-da li s-ste još ne-nekome rek-rekli?"
Odmahnuli smo glavama.
Dzos:,,Ja odoh kod roditelja a vi recite ostalima. "
Kai:,,Idem sa tobom."
D:,,Ti si Emin brat zar ne?"
Klimnuo je glavom.
Zaputili smo se prema izlazu akademije gde nas je čekalo auto.

Izašli smo iz auta i ja sam počeo da drhtim od straha.
Kai:,,Biće sve u redu. Hajde.''
Stavio je ruku na rame i mi smo pošli prema vratima.
Pozvonio sam i čekao da izadju.
Majka je otvorila vrata sva nasmejana ali kad me je videla uplakanog osmeh je brzo spao.
Mama:,,Dzos? Šta se desilo? Gde je Ema?"
Samo sam gledao u njene zabrinute oči nemoćan da progovorim.
Mama:,,Dzos?! Odgovori mi!"
Ja:,,Mama...Ema je...m-mrtva."
Izgledala je kao da je pukla na što komadica. Počela je da pada ali sam je uhvatio. Zajedno sam Kaiem sam je odveo do dnevnog boravka.
Mama:,,K-kako?"
Ja:,,Jedan od Gabrijelinih sluga ju je ubio."
Gledala je nemo u jednu tačku.
Čula su se otvaranja vrata i zatim sam ugledao oca.
Tata:,,Dzos? Draga? Šta nije u redu?"
Mama:,,Ema..."
Tata:,,Šta sa njom?!"
Ja:,,Tata... ona je mrtva."
Oči su mu se napunile suzama. Izgledao je kao da će pasti pa sam mu pritrcao i doveo ga do kauca. Spustio sam ga pored majke.

Sedeli smo zagrljeni na kaucu nakon što sam im sve ispričao. Objasnio sam im sve u vezi Kaia i prihvatili su ga kao člana porodice.
Odlučili smo da večeras ostanemo ovde.

*Leo p.o.v.*
Dzos i Kai su otišli. Sad je na nama da kažemo ostalima šta se desilo ali ja znam da je njima dvojici verovatno najteze.
Emili je otišla po ostale.

Svi sedimo u kancelariji i ćutimo. Nemo gledam u jednu tačku na zidu. Ispričali smo šta se desilo najbližima. Medison...ona se onesvestila. Bile su kao sestre.
Odjednom u kancelariju umeće neki momak. Nisam ga pre viđao ovuda.
D:,,Mateo? Šta se dešava?"
Mateo:,,Direktorka imam pismo za vas i nije dobro."
Pružio je pismo i dok ga je direktorka čitala na njoj su se smenjivale razne emocije. Ali preovladavale su bes i tuga.
Ja:,,Direktorka?"
D:,,To je Gabrijela. Objavila je rat."
Mi:,,Šta?!:
Stefan:,,Zna da smo slabi i koristi šansu za napad!"
Emili:,,Kad?"
D:,,Samo je napisala vrlo brzo."
Ja:,,Onda ćemo je dočekati spremni!"
Svi su se složili sa mnom.