Izabrana: Sećanja i nove nevolje

20. part

Sinoć sam uspela da se provucem pored one dve ali nisam išla u svoju sobu već kod Anastasije. Mislim da će me one dve ubiti.
Zajedno sa Anom sam otišla do svoje sobe i uzela kofere i jaknu.
Čudno je to što Med nije ovde...slegnula sam ramenima i izašla napolje. Svi su već boli tu. Med i Emili su me streljale pogledom a ja sam se sakrila iza Ane.
Emili:,,Ema...znamo da si tu."
Preokrenula sam očima i stala pored Ane.
Emili:,,Nećemo ništa da ti uradimo. Samo danas razgovaraj s njim i pitaj ga."
Ja:,,Da li ste pričale sa Lupusom?"
Emili:,,Ne."
Lupus:,,Neko me zvao?"
Med:,,Ne i otkud ti? "
Lupus:,,Vi ne znate?"
Ja:,,Šta to?"
Lupus:,,Akademija Spiritus nije samo za korisnike elemenata već i za vampire, vukodlake, vile, vilenjaci, veštice, andjeli, đavoli, sirene,..."
Ana,Emili,Med,ja:,,Woah..."
Lupus:,,Upravo tako. Zato imaju tako mnogo prostora i još grade."
Ja:,,Jedva čekam da vidim akademiju. "
Lupus:,,Još malo."
D:,,Deco! Molim vas malo paznje! "
Okrenuli smo se prema direktorki koja je stajala na vrhu stepenica.
D:,,Za deset minuta krećemo. Kad stignemo na akademiju bićete u sobama po cetvoro. Mozete sami da se dogovorite ili ćemo nastavnici i ja. "
Klimnuli smo glavama i ona je otišla.
Ja:,,Ana s kim si u sobi?"
Ana:,,Ja imam cimerku ali možete vas četiri biti."
Ja:,,U pravu si. Znači Med, Emili i Eva."
Nakon što smo se dogovorile krenule smo prema portalu koji će nas odvesti do akademije.
Stale smo ispred njega.
Med:,,Šta je bilo Ema?"
Ja:,,Jednostavno mrzim portale. "
Emili:,,Slažem se. I ja ih mrzim."
Polako smo zakoracile u njega.
Na trenutak sam izgubila tlo pod nogama ali je ubrzo vraćeno.
Stajale smo ispred velike metalne kapije sa siljcima. Iza nje je bila ogromna ali OGROMNA zgrada koja je izgleda škola napravljena od belog i crnog mermera. Iza nje su bile zgrade. Oko deset njih, svaka je imala po dvadeset spratova. Iza je bila ogromna šuma a desno jezero. Zadivljeno smo gledale okolo i išle prema zgradi administracije.

Nakon što smo uzele broj sobe i raspored otišle smo u našu zgradu. Bile smo na petom spratu soba 48.
Čim smo ušle u sobu odmah smo se raspakovale. Soba je poprilično velika. Imaju dva kreveta na sprat. Jedan u levom a drugi u desnom uglu. Bila su četiri radna stola i stolice.
Na desnoj strani su bila vrata od kupatila a na levoj vrata od ormara. Podelile smo ormar i spakovale stvari. Uniforma ovde je bila malo drugačija. Primetila sam da svi imaju sako u boji elementa. Ali moj nije bio takav. Ja sam imala crni sako isaran zlatnim linijama, crnu suknju sa isto zlatnim linijama, bela košulja sa grbom akademije na desnoj strani, crno-zlatne dokolenice i crne baletanke.
Kad sam se presvukla gledala sam svoj odraz u ogledalu.
Med:,,Ema? Šta nije u redu?"
Ja:,,Previše brzo."
Emili:,,Sta to?"
Ja:,,Previše brzo je vreme proslo. Pre dve i po godine sam bila obična cura a sad...sad je sve drugačije."
Eva:,,Znam kako ti je. Ni ja nisam imala pojma za sve ovo. Saznala sam dan pre."
Klimnula sam glavom i pogledala grb akademije.
Ja:,,Kao da je juče bilo. Tek sam stigla na akademiju. Naš prvi susret, Dzos, otkrivanje istine, Gabrijela, Leon,... stvarno je brzo prošlo."
Med:,,To je istina. Ali sa obzirom kakav je naš život nevolje još nisu prestale."
Emili:,,I meni nešto govori da kraj još uvek nije došao."
Eva:,,Ali hajde da uživamo dok možemo."
Ja:,,Slažem se. Hajdemo vani da istrazimo malo ovu akademiju. "
Nasmejale su se pa smo krenule napolje.
Čim smo izašle izvan zgrade našle smo se u dvorištu punom učenika. Svi su automatski skrenuli pogled prema nama. Gledali su me iznenadjeno.
Ja:,,Zašto me ovako gledaju?"
Sapnula sam curama.
Emili:,,Ti shvataš da si carsko čudovište i verovatno najmoćnija cura ovde? "
Klimnula sam glavom pa smo nastavile dalje.
Leo:,,Ema!"
Okrenula sam se i videla ga kako trči prema meni zajedno sa nekim momcima.
Ja:,,Hej Leo."
Nasmešio se i zagrlio me čvrsto.
Leo:,,Hej cure. Ovo su Džet, Vil i Karl. Momci ovo su Medison ili Med, Emili, Eva i moja devojka Ema."
Iiii crvena sam. Primetila sam ona tri kako se smeškaju u našem pravcu pa sam ih prostrelila pogledom.
Vil:,,Znači ti si Ema. Leo nije prestajao pričati o tebi. Ema ovo, Ema ono,... stvarno je bio dosadan. "
Primetila sam kako je Leo crven pa sam se slabasno nasmejala.
Lupus:,,Emice! "
Nisam mogla izdržati pa sam se krenula smejati. Ostali su me gledali kao da sam pala s Marsa.
Leo:,,Jesi dobro?"
Ja:,,Ja? Ja sam savrseno! Ali Lupus...njemu treba psiholog."
Lupus:,,Čuo sam to!"
Viknuo je iza mene pa sam se okrenula.
Ja:,,Nisi mogao smisliti bolji nadimak?"
Lupus:,,Šta tom fali? "
Idiot.
Lupus:,,Čuo sam te!"
Prevrnula sam očima i pogledala ga.
Vil:,,Neko objašnjenje?"
Ja:,,Lupus i ja možemo razgovarati mislima pa me sve čuje."
Lupus:,,Ali sve."
Zadovoljno se nasmešio i pogledao me.
Ja:,,Prekini dok još možeš."
Lupus:,,Okay okay. Pa vidimo se!"
Brzo je otišao dok sam ga ja gledala ubitacnim pogledom.
Dzet:,,Kako vam se svidja ovde?"
Eva:,,Dobro je. Nismo očekivale da bude ovolika samo."
Karl:,,To zbog učenika i podele na moći."
Ja:,,A šta ste vi?"
Dzet:,,Karl i ja smo elementarni zemlje a Vil vatre."
Med:,,Eva i ja smo  elementarne vetra, Emili vode a Ema...svega."
Vil:,,Ema je bukvalno kao živa legenda. Svi znaju sta si sve uradila i spasila nas dva puta."
Ja:,,Niko ne zna šta samo morala uraditi da bi se to desilo..."
Promrmljala sam sebi u bradu dok sam gledala u pod.
Vil:,,Nego...da li ste gladne? Vreme je za ručak."
Med:,,Već?"
Dzet:,,Aha. Idemo."
Klimnuli smo glavama pa krenuli za njim. Išla sam uz Lea dok me čvrsto grlio.
Taman da uđemo u kantinu zaustavlja me veoma poznat glas.
Dzejkob:,,Ema?"
Okrenula sam se i ugledala ga.
Ja:,,Dzejkob?!"