MIRIS RUŽE (Štampana)

MIRIS RUZE 12

Nakon par minuta na vratima se pojaviše Ajše i Nihat. Nihat pozdravi Zehru pa prođe do Omera i nešto mu tiho ispriča na šta se Omerovo lice iz crnog i ljutog pretvorilo u još crnje i ljuće.

-,,Dragi moji, hajde idemo, čekaju nas u salonu venčanica" , reče Ajše. Nihat i Omer  klimnuše glavim i pođoše. Ubrzo se nađoše na parkingu ispred firme i sačekaše da im doteraju auto. Ajše i Nihat sedoše nazad, a Zehra i Omer napred. 

Dok su putovali  Ajše nije skidala osmeh sa lica,  Zehra je bila u nekom svom svetu zamišljena i tiha. Omer bi je krišom posmatrao u retrovizoru, ali to Ajše nikako nije moglo promaći.  A kada su  stigli su u salon i Ajše i Zehra odmah krenuše da biraju venčanicu. Nije im trebalo puno, Zehra je za nekih dvadesetak minuta  pronašla ono što joj odgovara i u tome je izgledala kao princeza.  Za to vreme Nihat i Omer tražili su odelo.  Ili bolje rečeno Nihat je tražio i pokušavao naterati Omera da pokaže malo interesovanja, jer mu se na licu videlo da nije baš ljubitelj ovakvih stvari. Zehra i Ajše kada završiše narudžbu venčanice pođoše da pogledaju burme. Gledanje burmi bila je Zehrina ideja, plan broj jedan da natera Omera da dođe i da je prosi. Dok su putovali prema salonu Zehra je shvatila da je Ajše najbolnija Omerova tačka. I  zato je sada, prvi put od kada zna za sebe, odlučila da nekog iskoristi, a to je ovog puta bila Ajše.

I evo sada dok Ajše i Zehra stoje u zlatari i gledaju burme Zehra u ruke uze malene burme od bijelog i žutog zlata na kojjim je urezana po jedna polovina srca pa tiho poče govoriti: ,,Prelepe su..Ove burme se obično stavljaju kada se dolazi u prošnju. Otac od mladenke ih stavi ćerki i zetu na ruku kako bi brak trajao dugo i da bi bili srećni. I ja bih volela da meni moj otac..."!   Tu zaćuta namerno,  a Ajše se osmehnu pa doda: ,,Ne brini i tebi će otac staviti verenički prsten na ruku."

Svesna toga da je pobedila, iako je pobedu ponela na malo pokvaren način, Zehra je bila srećna. Jer će je njen otac sada konačno ponovo gledati u oči. Tri do četiri sata kasnije sve je bilo gotovo, trebali su poći kući, a Ajše priđe svome bratu i tiho prošapta: ,,Brate, neka Nihat odvede Zehru. A mi idemo da kupimo sve što je potrebno za prosidbu. Zatim idemo kući da se presvučemo i nakon toga da tražimo Zehrinu ruku .Ja sam se jutros  najavila kod Zehrinogo oca."  Omer poče naglo kašljati nakon Ajšinih reči, a Ajše ga par puta udari po ramenu pa doda: ,,Ne brini braco, ja ću biti sa tobom.Ne moraš se bojati svoga tasta!"  On se kiselo osmehnu i pogleda prema Zehri. Očima joj je govorio da će mu za ovo platiti, dok se Zehra vešto pretvarala da ništa ne zna. Nakon toga Omer doda: ,,Ne Ajše, nema potrebe, ja ću odvesti Zehru i doći ću kući, usput ću kupiti cveće. A ti i Nihat, uzmite taksi."Tako i napraviše. Ubrzo Zehra i Omer ostadoše ponovo sami. Zehra je čekala da Omer prvi postavi pitanje i da je izvređa, a Omer je potiskivao duboko u sebe svoju ljutnju. I koliko god da se trudio nije uspio. Odjednom je naglo stao na autocestu i hvatajući Zehru za ruku upitao: ,,Šta ti pokušavaš da napraviš? Šta pokušavaš? Ko si ti!? Zašto si ušla u naš život, zašto?" Stisak njegove ruke na Zehrinoj povećavao se sa svakim njegovom izgovorenom rečenicom isto kao i bes u njegovim očima i ljutnja u njegovom glasu. Ona  nekako zadrža suze u očima pa izgovori : ,, Pusti mi ruku. Ja od tebe nisam želela ništa. Ti si taj koji je predložio ovaj brak, ti si ovaj brak sklopio, ti si ja nisam!" Omer pusti njenu ruku pa onda preteći joj prstom ispred očiju ljutito reče: ,,Ni slučajno! Ni slučajno da se nisi usudila da na mene svališ krivicu, ti si jedna obična pokvarena kuja kao i svaka devojka, prodaješ se za novac. a takve mi se najviše gade. A za ovo što si danas napravila, za to što si Ajše iskoristila da bi dobila ono što želiš, skupo ćeš mi platiti." Zehra krenu nešto reći, ali je Omer zaustavi govoreći: ,,Ni slučajno ne poriči da si iskoristila Ajše! Ni slučajno nemoj pokušati da me slažeš i ubediš u suprotno, jer ja odlično znam takve kao što si ti!"  Zatim naglo stisnu gas i poče se uključivati u saobraćaj.   Par minuta vladala je potpuna tišina, a onda Zehra naredi: ,,Zaustavi auto, želim da izađem!" Omer se nasmeja pa okrenu glavu prema njoj jednom klimnu  i doda : ,,Naravno, kako vi kažete. Imate li možda još neku želju lažna svetice? Jer ovu vam ne mogu ispuniti, zato što vas moram odvesti do vaše proklete kuće kako bi mogao večeras doći da tražim tvoju prljavu ruku!"

Iako su je Omerove reči bolele i povređivale  Zehra ništa nije govorila. Svaki put kad bi krenula nešto da kaže sama sebe bi ujela za jezik i u glavi ponovoila ,,Smiri se Zehra,smiri se!"

Ubrzo su bili ispred Zehrinih vrata. Zehra bez ijedne reči izađe iza auta, dok je Omer ni jednom nije ni pogledao. Ali Zehra onog trena kad krenu zatvoriti vrata posvest joj reče : ,,Zehra, sada ti njega naljuti i zalupi mu vrata ispred nosa pre nego što uspije još jednom da te povredi"!  Pa tako i napravi svojim rečima pogodi pravo u centar govoreći: ,,Nemoj večeras zaboraviti da poneseš vereničke burme! One su kod Ajše, ali meni je moja za jedan broj velika, namerno sam tako kupila da bi ti otišao i uzeo nove." Završi i zalupi vratima pre nego što Omer uspe nešto da kaže. Dva sata kasnije sve je bilo spremno. U malenoj kućici Zehra, Salim i Jasemin čekali su da svakog trena stigne Omer i njegovi. Nakon nekih pola sata začulo se zvono na vratima, a Zehra brzo skoči kako bi otvorila.

Zehra je zapravo, od kada je izašla iz auta, bila nekako srećna iz nekog sebi nepoznatog razloga. Dok je kosu ispred ogledala vezala sebi je pitanje postavljala da li je ona normalna. Udaje se za nekog koga ne poznaje i ko je mrzi, a smeje se kao da je to venčanje iz bajke.  Savest joj je postavljala pitanja, ali je Zehra njje slušala. A ne sluša je ni sada kad na njenom pragu stoji Omer, Ajše, Nihat i njoj nepoznata žena. Ona ima osmeh na licu,  iako je Omer gleda kao vuk janje koje će svakog trena napasti i u dva zalogaja pojesti, To njoj nije smetalo. Možda se samo pomirila sa tom sudbinom da je njoj zapisano da uvek pati.

Nakon što se svi udobno smestiše Zehra se povuče u drugu sobu dok ne zatražiše njenu ruku. Od tada prošlo je punih dvadesetak minuta, a onda Hedije, kao najstarija sa Omerove strane poče govoriti: ,,Da. Razlog naše posete je vama vrlo poznat, mi smo došli tražiti ruku vaše ćerke Zehre, za našeg sina Omera."

Salim, drhtavom rukom dohvati čašu sa stola u kojoj se nalazila voda popi malo pa onda reče : ,,Pre nego što ja donesem bilo kakvu odluku moramo pitati devojku šta misli i da li ona pristaje na ovaj brak."  Pogleda u Jasemi klimnu joj glavom pa doda:  ,,Jasemin kćeri, pozovi Zehru"!  A onda Salim svojoj ćerci postavi pitanje:  ,,Zehra kćeri, da li se ti slažeš sa ovim brakom? Da li želiš da se udaš?" Zehra je neko vreme razmišljala, a Omer nervozno lomio svoje prste, dok je Ajše sa nekim strahom isčekivala Zehrin odgovor. Zehra pogleda u Omera i onda joj u mislim dođe scena od juče i reči: ,,Tužiću tvoju majku, provešćete život u zatvor" , duboko udahnu pa reče:  ,,Da oče, ja se slažem sa ovim brakom" ! A kad i Salim dade dozvolu Zehra pođe da napravi kafu. Svako je imao po jednu šoljicu kafe i sve su bile jedna do druge, samo jedna šoljica bila je malo odvojena od ostalih. Ta šoljica kafe bila je napravljena i namenjena posebno za Omera.  Omer uze kafu i pomisli u sebe: ,,Ovo će me malo smiriti."  Ispije jedan gutalj i umalo sve ispljune pred svima. Kafe koja je bila napunjena solju pa on poželi u trenutku  da je prospe na Zehru, ali se zaustavi prisećajući se da je tu Ajše i Zehrin otac koji mu se na prvi pogled učinio kao jedini normalan čovek u ovoj kući.   Dok je ispijao kafu pogledom je sekao Zehru, kao da joj je nešto pokušavao reći.  A kada konačno svi popiše kafu, Jasemin donese burme i Salim ih stavi na ruku svojoj ćerki i budućem zetu. Oni se samo pogledaše i krenuše poljubiti Salimu  ruku, ali ih on zaustavi govoreći: ,,Deco, prvo morate čestitati jedno drugom." I oni pruku jedno prema drugom, a Dževrije na do doda: ,,A aa deco, molim vas, zar se tako čestita? Hajde, hajde priđite i poljubite jedno drugo.''