MIRIS RUŽE (Štampana)

MIRIS RUŽE 15

To več je Zehra prespavala na fotelji, a već ujutro ponovo se srela sa Omerom koji ju je namerno ranije probudio samo da bi joj rekao:"Dva nula za mene."

Nakon nekog vremena krenuli su na doručak. Zehra je verno pratila  svaki Omerov korak sve dok nisu stigli do stola gde su bili ostali. Kad Zehra ugleda kako svi sede za stolom uhvati Omera za ruku, a on zastane i  upitno  je pogleda. Ona se podigne na prste koliko može i  tako dostigne njegovu visinu uporedo sa Omerovim usnama pa mu se približi par centimetara, a Omer pogleda prema Ajše i doda: ,,Zehra, Ajše."

Ona lagano  spusti ruku na njegov vrat dodirujući mu prstima namerno kožu i popravi kragnu na Omerovoj košulji. Primakne glavu kraj Omerove i tiho reče: ,,Ovo se broji kao dva dva."

A onda poželi ljubazno svima dobro jutro. Doručak je ubrzo bio gotov i svako je otišao svojim putem. Samo je Zehra ostala sama  zatvorena među četiri zida svesna toga da ona čak ni ovde ne pripada. Ovaj osećaj terao je suze da poteku iz njenih očiju, ali ni suza čini se više nije bilo. Mučila je sama sebe, jer je odlično znala da neće izdržati da živi ovakav život, neće izdržati da se bori sa Omerom, neće  moći svima u oči da laže, neće moći da glumi da je srećna dok u sebi umire. A najviše je mučilo to što laže svoga oca i sada dok se prisećala njegovih reči što  joj je rekao juče, srce joj se na nove delove kida, a duša od života razdvaja.

Ubrzo je izašla uplakana iz salona i otišla u spavaću sobu. Sela je na krevet i počela plakati. Tako uplakana utonula jeu  san na Omerovoj stani kreveta. Sat vremena  pre večere Nihat i Omer vratili su se iz firme srećni jer su pobedili na još jednom konkursu. Omer kao i uvek prvo pozdravi Ajše pa onda upita: ,,Je li Zehra u sobi?"

Ajše klimnu glavom pa doda: ,,Jeste brate, već duže vreme spava. Nisam je želela buditi  ni ometati." Tu zastane  pa nakon nekoliko minuta doda:  ,,Zapravo,  bila sam oko pola jedan kod nje... Ako me ona nije videla...Brate...! Ovaj, Zehra je plakala! Ja mislim da ti danas nisi trebao ići na posao, Zehri je sve ovo novo. Hoću reći, mi smo joj novi, treba joj vremena da se navikne na nas. Ti moraš biti neko vreme uz nju.  Ona sada tebe smatra ocem, majkom, mužem ,bratom, sestrom, utehom i skloništem." 

Dok je Ajše govorila Omer je želio samo jedno da otrči u sobu i sazna zašto je Zehra plakala! Pa tako i napravi, ljubazno se ispriča i pođe prema sobi. U svega dva koraka našao se ispred vrata, a onda zastao jer je u sobi čuo jecanje. Nakon nekoliko minuta lagano otvori vrata i ugleda Zehru kako sjedi na ivici kreveta okrenuta leđima. Laganim koracima prilazio je ka njoj dok je u glavi slagao reči šta da joj kaže.I baš kad je hteo staviti svoju ruku na njeno rame, povući je u svoj zagljaj i reći joj da je on tu, da se ne treba bojati,  u Zehrinim rukama ugledao je sliku drugog muškarca.

Ljutito je povukao ruke nazad i jako stegnuo zube. Dok je Zehra i dalje jecala i tiho govorila: ,,Zašto si mi to napravio? Zašto si me ostavio, naterao me da nemam drugog izbora već da se udam za ovog Zorbu, (nasilnika) ja sam te volela. I proklet bio, još uvek te volim."

-,,Još uvek te volim." Te reči odzvonjavale su u Omerovoj glavi baš kao sat, pa on ljutito uze sliku iz Zehrinih ruku, pocepa je na par komada pa doda: ,,Rekao sam ti da ne možeš viđati druge muškarce dok nosiš moje prezime." Zehra ustade pa kroz plač upita: ,,Šta ti želiš od mene? Zar me već nisi kaznio? Da istina, izbegla sam zatvor, ali sam dobila pakao! Zar ti to nije dovoljno?"Omer podiže ton pa doda: ,,Ni slučajno! Ni slučajno da mene nisi krivila, da nisi želela da se dočepaš novca ne bi se ni pojavila ponovo u naše živote nakon jedanest meseci.

A sada me dobro slušaj, od sada pa na dalje u ovoj kući nećeš imati pravo da misliš  na druge muškarce, da maštaš o njima, a po najmanje da za njima plačeš. Od sada na dalje na licu ćeš imati osmeh, ne želim da zbog tebe i tvojih ljubavnih problema više vidim moju sestru Ajše onako zabrinutu. Je li ti to jasno?

I da, da ne zaboravim! Sada, to jeste ovog trena, daćeš mi sve slike od ovog muškarca. Jer dok nosiš moje prezime, ne možeš imati slike drugog muškarca u rukama!"

Zehra obrisa suze pa izgovori: ,,Nemam više slika, ovo je bila poslednja."

-,,Rekao sam da mi daš sve slike." naredi

A kad Zehra ponovi da nema više ni jednu Omer krenu da ode, ali još jednom zastadne na trenutak  i ne gledajući u Zehru doda :,,Ako još jednom pronađem sliku ili bilo šta drugo od ovog muškarca u mojoj kući, kunem se da ću ti ga ja sam izbaciti iz glave"!

A Zehra pre nego što je Omer uspe da izađe iz sobe i za sobom zatvori vrata reče: ,,Možeš ga izbaciti iz ove kuće i pocepati sve slike, ali ne možeš iz mog srca."

Njene reči još više su naljutile  Omera, toliko da se vratio nazad, uzeo Zehrinu torbu  i istresao sve stvari na krevet. Prvo što je u ruke uzeo bio je Zehrin telefon, a u pola sledeće sekunde razbio ga je od zid. Zatim je uzeo lančic sa priveskom na kojem se nalazila slika majke i bebe, stavi ga u džep, i reče: ,,Rekao sam da ću ga izbaciti. A prvo počnimo od sitnica.  Sve što pomislim da je uspomena na njega završiće u kanti za smeće isto kao i to tvoje srce koje oseća ljubav prema drugom muškarcu."    

Zehra brzo priđe do Omera pa reče: ,,Vrati mi ogrlicu! Ta oglica mi je od oca, nemaš pravo da je diraš svojim prljavim rukama!" Omer krenu nešto reći, ali mu ponos to ne dozvoli, već se samo okrenu i izađe iz sobe. Nakon toga, Omer je celo vreme bio u kabinetu nije izlazio sve do večere.

Nakon pola sata bilo je vreme za večeru. Omeru je smetala Zehra i njena blizina, a isto tako i Zehri Omerova. Odjednom Asija upita: ,,Sestro Zehra, kako ste se ti i ujak upoznali?"

Svi se pogledaše među sobom jer ih je Asijino pitanje iznenadilo, a Zehra upitno pogleda Omera. Omer se osmehnu, pa doda: ,,Moja princeza želi da zna kako sam upoznao Zehru?" Asija potvrdno klimnu glavom, a Omer popi malo vode pa izgovori :,,Dobro onda da ti ispričam."  Ali pre nego što poče pričati Zehra doda :,,Ne, ja ću ti ispričati Asija." Omer je ljutito pogleda, a Zehra se samo milo osmehnu i pa poče govoriti sasvim suprotnu priču  od onog što je zapravo bilo.

Govorila je o tome  kao da su se upoznali i zavoleli kao svaki normalan par u 21.veku,  a malena Asija je pažljivo slušala svaku reč dok je Omer ludio. U svakoj Zehrinoj rečenici o savršenom momku  i savršenoj i iskrenoj ljubavi vidio je onog momka sa slike. Bes je rastao u njemu. A onda mu se u mislima vratiše Salimove reči :,,Latice ruže već su bile opale. Njena lepota se gasila, ali koren nije bio oštećen." Zatim mu u glavi dođoše Zehrine reči : ,,Možeš ga izbaciti iz ove kuće. Možeš i da pocepaš slike, ali ne možeš iz mog srca."

Zatim Omer od ljutnje i besa nesvesno udari rukom od sto, a ostali iznenađeno pogledaše u njega.