1 DEO
Selma Kervandžoglu je sedela zamišljena u svojoj velikoj bašti, vratila se mnogo godina unazad...Bio je kišan dan u Istanbulu, vraćala se sa posla kući. Tek što se udala za Hasana, bili su zaljubljeni, mladi i puni života. Prelazila je ulicu i zaustavila se kod bakalnice...Prišla joj je mudra starica sa naramkom predivnih ruža, piljila je u nju svojim zelenim očima...Selma je pogleda i kao magnetom privučena, priđe joj. Starica joj uhvati dlan pogleda i reče: Dušo moja, udala si se iz ljubavi ali tvoj svekar nije ispunio zavet, preneo je na tvog muža...Imate veliki usud, četvoro dece ćete roditi, ako ispunite ovo, preživeće! Morate svog sina oženiti sa devojkom vašeg najboljeg prijatelja, tada će se sva krv sa ruku isprati! Ovu ružu sačuvaj da te podseti na moje reči. Starica joj pruži cvet i nestade...Prošlo je vreme, Selma i Hasan dobiše blizance, u kući je bilo veliko veselje...Rasli su u ljubavi i gledani ko malo vode na dlanu, Selma je zaboravila na obećanje...Kada su napunili tri godine, doživeli su saobraćajnu nesreću i izgubili život, Selma i Hasan su preživeli...Tuga je bila ogromna...Selma je jedva preživela tragediju. Dao joj je Bog da ostane trudna, setila se reči mudre starice, gledajući u ružu...Porođaj je protekao kako treba, rođen je Omer. Prošlo je par dana kako su bili kući sa bebom, Selma je nagovorila Hasana da odu kod Kaya, svojih najboljih prijatelja i kažu za njihovu muku. Hasanu je bilo neprijatno jer u te priče niko nije verovao ali plašio se za Omerov život. Salim Kaya i Sadika su ih saslušali i zgledali se jer nisu mogli poverovati u istinitost prijateljeve priče...Oni su imali sina, Emira. Sadika je pristala jer jako je volela Selmu i još uvek je tužila za blizancima kao njena najbolja prijateljica...Ako ikada dobije ćerku, udaće se za Omera. Prošlo je dugih sedam godina, na svet je došla malena devojčica kojoj su dali ime Zehra. Obe porodice su bile srećne zbog njenog rođenja, dogovor će biti ispunjen kada Zehra napuni dvadeset godina. Zavetovali su se na ćutanje. U međuvremenu, Kaye su se preselile u Izmir zbog posla, ređe su se viđali ali i dalje poštovali...Omer i Zehra su se sreli dva puta kao deca, kasnije su se njihove porodice razišle i njihovi susreti su pali u zaborav. Kada je Omeru bilo deset godina, dobio je sestru po imenu Ajša. I kako sudbina napravi plan, toga dana je Omer rekao roditeljima da je upoznao devojku sa kojom hoće da se ženi. Igrom sudbine, istog dana Kaye su slavile Zehrin dvadeseti rođendan...Tajna je morala izaći na videlo!
2 DEO
Selma i Hasan su pozvali sina i teška srca ispričali priču, svo vreme su pokušavali da ublaže istinu dok je u Omeru rastao bes. U današnje vreme, ugovoreni brak? To je bilo van pameti...Svi će mu se smejati, šta će reći Nuran? Ne mogu da te ženim jer sam još u pelenama bio oženjen a pritom nisam ni znao...Bilo mu je žao roditelja ali mislio je da su to prazne priče, odbio je. Veridba sa Nuran je bila zakazana za mesec dana. Hasan i Selma su bili prestravljeni, živeli su u strahu za svoju decu...I zlo je pokucalo na vrata, Ajša se teško razbolela...Svi u kući su bili slomljeni. Devojka koja je tek stasala dobila je neizlečivu bolest, lekari zapravo nisu ni znali od čega boluje, kopnila je svakim danom kao da je neko iz nje otimao život. Omer je bio očajan, duboko u sebi je počeo verovati u priču roditelja...Raskinuo je sa Nuran i dolazak kod Kaya je bio najavljen u roku od tri dana....Zehra je ležala u sobi uplakana...Dolaze da je prose zbog nekog glupog verovanja, a ona je zaljubljena u Emira. Maštala je da će se udati za njega posle njihovog prvog poljupca. Pokušavala je da izbegne na sve načine, pretila da će se ubiti, svađala se ali roditelji su ostali pri svom. Tog popodneva su stigli Kervandžogluovi...Gledala je kroz zavesu svog budućeg muža. Izašao je iz kola...Visok, vitak u tamnom odelu, tamne kose i neobičnih očiju, bio je stariji od nje, Emir je imao 23 god, ovaj mladić je bio blizu tridesetih...Čula je o njemu lepe priče, vodio je očevu kompaniju, obrazovao se u Americi, nije bio ružan a još uvek je ostao neoženjen...Prišao je zadnjim vratima i otvorio ih....Na rukama je izneo devojku koje je izgledala kao starica, po očima joj se videlo da je mlada...Zehru jako pogodi ta slika, čula je da umire. Gosti su ušli u kuću, čula je njihove glasove, bila je spremna, obrisala je suze i čekala da je pozovu. Na sebi je imala tesne farmerice, bledo roze košulju i visoke potpetice, nikako je nisu mogli nagovoriti da se obuče svečano, mrzela je haljine i klasično oblačenje. Kosa joj je bila duga i tamna, oči crne i sjajne, bila je prirodno lepa. Majka uđe u sobu i zamoli je da ih ne obruka svojim dugim jezikom...Silazila je niz stepenice, ušla u salon da se upzna sa budućom porodicom. Pogledala je prvo mladića, njegov pogled je preseče, imao je jaku harizmu ali je bio kao led. Prišla je devojci koja je jedva sedela na stolici. Ajše je zagrli i poljubi, oči su joj sijale od sreće, prošaputa: Prelepa si. Svekar i svekrva su bili prijatni ljudi, videlo se da su jako tužni zbog ćerkine bolesti...Ceremonija se brzo završila. Omer joj je prišao i stavio prsten na prst, ovlaš poljubio u obraz i udaljio se od nje, osetila je da je i njemu ovo nametnuto, bio je pun besa. Ni njoj nije bilo svejedno, pojma nije imala šta radi a morala je, kao da joj je neko uperio pištolj u glavu. Dogovor je pao da za dve nedelje dolazi u njihovu kuću, venčanje će biti nedelju dana kasnije.
