MIRIS RUŽE (Štampana)

NUR - SVETLOST

Dani su se nizali jedan za drugim poput đerdana. Prošlo je već malo više od jednog meseca kako Zehra pored svog imena nosi drugo prezime. Već mesec dana bila je u paklu, gorela je, plamen vatre nije ostavljao ožiljke na njenoj koži, ali tragovi plamena ostajali su  duboko na njenoj duši, u njenom srcu.

Od onog dana kada je Omer rekao da će Zehra živeti onako kako on kaže, to je stvarno mislio. Od onog dana Omer i Zehra nisu izgovorili ni reči jedno drugom, vešto su izbegavali svaki susret. Svake noći oboje su sanjali isti san,  onaj koji je jednom bio stvaran. Noć kada su se poljubili.

Omer  je dane provodio na poslu, a Zehra u kući zajedno sa Ajše i Asijom. Tako je išao dan za danom, svako jutro nanosilo je novu bol, dok je tako i ovaj dan polako izmicao. Dok je Omer  još jedan dan provodio na poslu, Zehra je sa Asijom kitila novogodišnju jelku. Volela je Novu godinu, jer je ona vraćala sećanje na prošle dane. One dane kada je bila srećna i bezbrižna. Lagano se spuštala noć, a ona i malena Asija zaboravile su na vreme. Zehri je godila ova samoća i sloboda u konaku, a Asija je celo vreme radosno skakutala oko nje i dodavala joj ukrase za jelku. Kada su već bili prı kraju Zehra  pomeri jednu orhideju , a Asıja je upita: ,,Zehra, hoćeš li mi pomoći da zasadim ovu ružu napolju? Okeš i ja smo jednom sadili. Ne ovu, nego drugu koju je Okeš kupio, ali one nisu htele da puste svoje latice, a onda su uginule." 

U Asjnim očima videla se jedna malena suza koja je i Zehru rastužila. Priđe do nje  i uzimajući je  kod sebe u krilo doda: ,,Dođi. Nemoj biti tužna, kada stigne proleće ti i ja zasadićemo cveće. Sada ne možemo jer će se njegovo seme zalediti u zemlji i neće moći da procveta. ,,Baš poput moje duše" - pomisli Zehra u sebe, a onda nastavi,   Čak ćemo i jednu malenu ružu da zasadimo. Ona će postati velika i njen miris širit će se preko cijelog dvorišta!"

Asija pogleda Zehru pa upita: ,, A zašto ne možemo sada?" I baš kada je Asija postavila to pitanje u salon je ušao Omer, ali ga one ne primetiše. Zehra poljubi Asiju i doda: ,, Zato što je sada zima. Previše je hladno, a cveće voli toplotu. Cveće treba zalivati, paziti i voleti. Ne dozvoliti da ga vetar oduva, da ga sunce sprži i kišne kapi slome. Ali ako ga previše zaliješ istrunut će, ako ga ne paziš i ne voliš, ubraće ga neko drugi, ako nema dobar oslonac oduvaće ga vetar, a ako ga ne zakloniš i zaštitiš čak ga i sunce može spržiti.  A ako ga sada zasadimo ono nikad neće ni ponići!"- završi objašnjenje Zehra i jako zagrli Asiju skrivajući svoje suze. Malena Asija je zagrli oko vrata i doda: ,,Zehra, hajde da damo ime ovoj orhideji." Zehra se ponovo nasmeši i kroz osmeh upita: ,,Kakvo ime želiš da joj damo?"

Asija malo podiže ramena i tiho doda: ,,Ne znam!" 

A ona pogleda prema orhideji i gledajući  neko vreme u njene nove pupoljke reče :,,Nur!  Želiš li da joj damo ime Nur?"  Asija potvrdno klimnu glavom i upita: ,,Želim, ali šta to znači?" ,,To znači ,,Svetlost" Asija." -odgovori Zehra i u sebe pomisli: ,,Kada bih ja vidjela bar malo svetlosti u ovom mračnom tunelu!" A zatim niz njeno lice skliznu jedna suza. Asija podiže svoju malenu ručicu i obrisa suzu za Zehrinog lica govoreći: ,,Zašto plačeš?" - ,,Ne dušo ne plačem samo mi je muva upala u oko." doda Zehra i ponovo zagrli Asiju, dok su joj suze padale niz lice.

Sve je to Omer gledao sa strane sa osmehom na licu. No njegov osmeh nestao je kada je čuo Asjine reči: ,,Zašto plačeš?" Činjenica da Zehra plače pogodila ga je, a zašto? E, to nije znao.

On odgovor na to pitanje nije znao, ali je znao da mora utišati njen plač i obrisati tragove suza sa njenog  lica pa napravi jedan korak napred i pozva tiho svoju nećaku Asiju.

Asija skoči iz Zehrinog naručja i otrča kod Omera. Kad je Omer podiže kod sebe ona, grleći ga oko vrata, doda: ,,Ujače, mama i tata su otišli na večeru. A Zehra i ja ostale smo same. Zehra mi je pričala o cveću i upala joj je muva u oko, ona sad plače. Mnogo je boli ujače, a ja joj ne mogu pomoći, hajde ti oteraj muvu iz njenog oka. Ja ne želim da Zehra plače. "