Šta ostaje posle ljubavi?

Šta ostaje posle ljubavi?
Meni je ostalo sve, a opet ništa. Ostalo je sve ono što će i za deset godina da mi natera suze na oči, a ja i dalje neću moći da objasnim sve to ni sebi, a kamoli drugima. Ostalo je sećanje, lepo i bolno, onakvo kakvo ni u pet knjiga najbolji pisac ne bi mogao da opiše. Ostale su slike, svaka sa nekoliko sasušenih suza na sebi, sakrivene ne smem da kažem gde, jer i dalje pokušavam da zaboravim gde sam ih od sebe same sakrila. Ostale su poruke, one prve, one najlepše poruke koje čitaš bezbroj puta, ujutru, u toku dana dok čekaš da ti pošalje sledeću, uveče pred spavanje, pa onda opet sve dok te ne prevari san sa telefonom u ruci i osmehom na licu. Te su mi poruke u starom telefonu i taj telefon služi samo za to, da čuva najsrećniji period mog života, sve dok ne skupim snage da ga bacim. Ostale su pesme koje više ne slušam, ali ne mogu zabraniti celom svetu da ih sluša, tako da se i dalje srećemo, a one me baš svaki put pitaju isto: „Izvini, znamo li se od nekud?"
„Ne. Ne znamo se, nikad se nismo znale i nema potrebe da se upoznajemo. Sad me izvinite."
Ostaje ta neprijatnost među nama svaki put kad se vidimo. Nama potpuni stranac znao bi šta smo bili u prošlosti. Ostaje taj pogled oči u oči koji uporno izbegavamo. Taj pogled koji bi poreko sve ono što glumimo. Ostaje ta suzica u uglu oka koja se izgubila i nikako da nađe put do tvoje duše. Tamo gde idu sve moje suze.