Strahovi i bojažljivi koraci

Srce

Ne, ne likujem zbog sačuvanog dostojanstva.
I dalje sam gubitnik.
Titulu nosi ponos. Ljubav je opet predala meč.
Foliram tebe, gubim sebe, potiskujem osećanja, razum vlada
I ostajem emotivno prazna. Postajem ti.
Srce ne bira, nedokazano je, ne umem da ga kontrolišem, otima se.
I taman, kada ga uspavam, kada razum prigrlim, izmigolji se i traži njega.
Pa boli, pa se slama, pa se umiri i utiša, ali opet iznova započinje svoj bunt.
Zato ga i volim, jer je iskreno, neiskvareno, naivno i nevino, jer je pravo.
Jer tada postojim, jer sam jedino tada živa.
A razum nek mi oprosti, ne slavim njegovu pobedu ove noći.