Srebrno Crvena

Svetlo crvena

,,Ova mala ce biti jos crvenija od mene" . Mislim se dok analiziram svoju unuku tinejdzerku Katju. Doduse,odavde,odzgo ne mogu mnogo da pomognem ali je pratim i apsolutno sam istvremeno pazljiva i ponosna . Katja je imala tu (ne)srecu da me pronadje onog dana kada sam odlucila da odem,odnosno kada sam dospela ovde. I ne znam da li je to dobro ili lose,ali sam sigurna da postoji razlog zasto bas ona. Katja je oduvek bila jako povezana samnom,mnogo vise nego sa svojom majkom a mojom cerkom. Govorili su joj da je ,,ista baba". A ja sam se topila od ponosa. Katja je najposebnije dete koje sam ikada upoznala.I da,izdvajala se od sve ostale dece,i da,ma kako to zvucalo volela sam je najvise. Tog divnog dana kada sam naprosto napustila svet zivih i dosla ovde ,Katja je plakala vise nego sto je ikada do tada a manje nego sto ce kasnije. Nije bila svesna da gubitak nije nuzno gubitak,to sam pokusavala da joj objasnim jos dok sam bila dole i satima pricala o svemu i svacemu,njene crne oci su znatizljno piljile u mene i bila am sigurna da nece zaboraviti ni jednu jedinu rec. Ipak,lekcije o gubitcima u zivotu su izgleda nesto sto se moze nauciti jedino kroz praksu. Tako da, pretpostavljam,sam morala i prakticno da joj objasnim sta je to. Katja je veselo skakutala u hodniku i mrmljala nesto dok je izuvala starke,cula je Djordja Balasevica i gundjala u vezi toga iako je i sama pored mene volela da ga kad kad pusti krisom. ,,Prica o Vasi Ladackom" je bila vec skoro napola,Katja je pretpostavila da dremam i nameravala da me razdrma i pokida mi zivce  time sto ce mi nabijati na nos kako prestajem da budem cool baka i kako starim. Ispred mene na stolu je jos uvek vruca velika crvena solja kafe,piksla i u njoj slims cigara,na mom krilu otvorena knjiga i naborana ruka sa crvenim noktima na stranici 78,moja prosedocrvena ali i dalje duga kosa je lenjo skupljena u nekakvu nazovi pundju,a moji  kapci sa malo maskare sklopljeni. Katja nije sanjala da ovog puta spavam.I delovalo je kao da ne spavam,nisam zavrsila ni kafu ,ni cigaru,ni knjigu,ni pesmu....

,,Bako,ajde budi se".Imala je onaj poluosmeh,pa onaj kada se cudi,pa ceka... ,,Bako,bako".Shvatila je onda kada je uzela moju ruku. Suze su se slile niz njeno mlado lice a njeni jecaji su prerasli u vriskove. Ja,nisam mogla nista da uradim. Posmatrala sam svoje bezivotno telo i pored njega moju predivnu Katju. Oduvek sam znala da cu nestati lepo,napolju je bio predivan dan,u kuci je sijala svetlost,crvene ruze na mom stolu su i dalje bile tako sveze,sve je bilo tako idealno za odlazak. Uplakana trci do moje  cerke ,toga dana umrla sam 3 puta. onda kada je moje srce prestalo da kuca,onda kada je katja zaplakala,i onda kada je moja cerka zaplakala.