Surovi delija

"Vratio si se"

Jako sunce nateralo me da polako otvorim oči. Jedino što sam znala jeste da se nalazim u snažnom zagrljaju koji mi je užasno prijao. Ne sećam se kad sam se ovako dobro naspavala.

"Jesi budna?",trgao me glas iza mene. Okrenula sam se ka njemu.
Bio je poprilično lep onako čupav i nerazbudjen. Ne smem ni da zamislim na šta ja ličim.

"Dobro jutro!",nije ništa progovorio samo se osmehnuo,što je meni bilo i više nego dovoljno.

"Koliko je ovo čudno!",zagledao se u moje oči.

"Šta?",pitala sam zbunjeno.

"Pa ovo! Čudno je spavati sa nekom devojkom,zagrljen celu noć,a pritom da ti je lepo!",poslednje reči je naglasio.

"Zapravo i jeste! I meni je ovo prvi put da sam prespavala sa nekim a da to nije moj brat!",stvarno je tako.

"Ah da,umalo da zaboravim,pa ti si devica!",malte ne mi se podsnehnuo u facu. I nikada mi neće biti jasno šta je to toliko smešno!

"Pa u moju odbranu ja čekam pravu osobu za to! Ja ne želim klasičan seks,želim da to uradim sa ljubavlju.",sada se stvarno smejao onako glasno. Koji divljak.

"Svejedno,to ne menja činjenicu da si devica!"

"Devica koja ne zna da vozi!",priključila sam mu se u smejanju. Oduvek sam volela da se sprdam na svoj račun. 

"Ne želim da ustanem!",pomazio je moj obraz.

"Pa onda nemoj!",prišla sam mu malo bliže. Naslonila sam glavu na njegove grudi. Prste je zarovio u moju kosu češkajući je. Volim taj osećaj,verovatno sam se zato opustila i nabacila blagi smešak na lice. 

Nažalost naš mir nije trajao dugo. U sobu je uletela služavka. Iste sekunde smo skočili sa kreveta pokušavajući da se pravimo kao da ništa nije bilo,ali džaba,sve je videla.

"Ja se izvinjavam,ovaj,gospodja mi je rekla da pozovem Ninu ako je ustala i ja ovaj...",Relja joj nije dopustio da završi već je počeo da se dere na nju.

"Ti nisi čula za kucanje?",iskočila mu je žila na vratu od naprezanja.

"Ali ja,mislim to je Nina,zašto bih kuc..."

"Zašto bi kucala je li? Bila, ne bila Nina tvoje je da kucaš! Sada marš napolje!",jadna devojka je otrčala iz sobe.  

"Zašto si se toliko derao na nju?"

"Zato! Uf....glava me zabolela! Ajmo dole!",krenula sam ispred njega.

Silazivši niz stepenice bilo mi je jasno zašto me Milica zvala. Mama me čekala. Po izrazu lica sam mogla da vidim da je ljuta kao ris. Šta li se desilo?

"Mama,jesu pustili Luku?",došla sam do nje. Umesto odgovora dobila sam šamar. Iz sve snage me ubarila po licu. Ne znam da li je više boleo udarac ili sramota! Zašto je to uradila?

"Zašto je udarate?",Relja je krenuo ka meni ali ga je njegova majka sprečila.

"Zato što sam joj majka,koja je nije vaspitala da spava sa nepoznatim muškarcima!",derala se iz sveg glasa.

"O čemu ti pričaš? Nisam ni sa kim spavala!",usprostavila sam se.

"Nisi? Jel nisi?",još jednom me udarila po glavi.

"Marija,smiri se molim te! Možemo sve ovo da rešimo razgovorom!",oglasila se Reljina majka.

"Zar sam ovako vaspitala ćerku? Da bude kurva?! Je li? Odgovori mi?",vrištala je na mene. O čemu ona priča?

"Kako te nije sramota? I sama znaš kakva sam osoba i da to nikad ne bih uradila!",nije me slušala.

"Mene da bude sramota? Mene?",tukla me još jače. Relja i njegova majka su pokušali da je odvoje od mene.
Nekako sam uspela da se iščupam. Sa suzama u očima sam se proderala na nju.

"Ponekad poželim da si ti umrla umesto tate!",potrčala sam ka ulaznim vratima.

Trčala sam koliko me noge nose. Želim da pobegnem odavde. Samo želim da nestanem. Bilo gde...
Sišla sam u glavnu ulicu. Gde bih ja uopšte i mogla da odem? Sama sam ko panj! Sačekala sam autobus i uputila se na mesto gde mogu da otvorim dušu.

Relja P.O.V

Gledao sam za Ninom koja je izletela iz kuće.

"Zašto ste je tukli? Koji je vaš problem?",sada sam ja bio taj koji se dere.

"Mladiću izgubila sam i ono malo poštovanja što sam imala prema vama!",oči mi zamalo nisu ispale.

"Aman,ženo luda pa šta smo uradili,što smo spavali zajedno zagrljeni u jednom krevetu! Mislim da i sama znaš da nevinost ne može da se izgubi bez ik..."

"Zaustavi se na vreme,bre!",podviknula je moja majka. Aa Bože dosta mi je obe.

"Zanima me samo kako ste uop....aaa Milica! Ona vam je rekla?",klimnula je glavom.

"I šta je rekla Milica? Jel rekla da nas je zatekla na krevetu kako normalno ležimo zagrljeni i pričamo ili vam je ona utuvila u glavu drugu priču?",počeo sam da se smejem celoj situaciji.
"Bez uvrede ali koja od vas dve je gluplja? Prvo Nina i ja se mrzimo i nikada ne bi spavala sa mnom,a drugo poverovala si glupoj služavki koja slini za mnom od kako je došla i još si pritom
prebila rodjeno dete! Stvarno ste majke za ne poželeti!",prošao sam pored njih i ostavio ih bez teksta. Izašao sam iz kuće u nadi da ću uspeti da pronadjem Ninu.

Nina P.O.V.

"Nazvala me kurvom! Rodjeno dete je nazvala kurvom! Ne bi me toliko pogodilo da sam nešto uradila,ali tata kunem se nisam ništa uradila. Nikad ne bih dozvolila da me dodiruje neko bez moje volje. Ja nisam takva i nikad neću biti tata! Znam da znaš to!",gušila sam se u suzama.

"Ja nemam ništa sa njim! Ne podnosim ga,on je licemer,gad,napravio mi je krš problema,ali se sa druge strane osećam sigurno sa njim. I to je jedino što mi treba u ovim godinama. Sigurnost!",nisam imala snage da pričam. Tako sam želela da zaspim i da se ne budim dok se stvari ne srede.

"Nina!",vika mog glasa me naterala da se okrenem. Kada sam ugledala osobu koja me dozivala u malo da sam se onesvestila. Uhvatila sam se za klupi i počela još jače da plačem. Smogla sam snage i bacila se mojom omiljenoj osobi u zagrljaj!

"Vuče!",snažno me zagrlio ne puštajući me!
"Vuče vratio si se! Napokon si se vratio!",nisam mogla da se smirim. Toliko sam bila srećna što ga vidim.

"Kako je moja mala sestrica porasla! Nina,Bože napokon smo zajedno!",osmeh mu je krasio lice sve dok nije video moje masnice.

"Šta ti se desilo?",prelazio je prstima preko njih.

"Mama!"

"Zašto?",ljuto je pitao. Bio je poprilično zabrinut.

"Došlo je do malog nesporazuma! A ona naravno nije htela da me sluša.",ponovo me zagrlio.

"Sada sam ja tu! Niko te neće pipnuti!",poljubio me u teme.

"Hoćemo sada da krenemo? I mama mi jako nedostaje!",klimnula sam glavom. Pozdravili smo se sa tatom pa polako krenuli.

Ceo put sam mu pričala o stvarima koje su nas snašle. O Luki,stanu. Toliko informacija je jedva prihvatio. Sedeli smo u kolima i ako smo stigli u dvorište,imao je tremu. Toliko mu je nedostajala mama,ali se u jednu stranu plašio činjenice da će je ponovo videti posle toliko godina.

Vuk je bio jako problematično dete. Uvek bi napravio neki problem iz čista mira. Kada je dovoljno odrastao tata ga je poslao u Ameriku u internat,naravno i dalje mi nije jasno odakle im novac za to. Nisam ga videla 8 godina. Ni tati na sahranu nije došao. Tadašnji izgovor je bio da ga mrzi i da to nije zaslužio,ali u dubini duše znam da pati.

"Ajde,idemo!",dovela sam ga ispred naše male kućice. Pozvonila sam na vrata ali ništa,niko nije otvarao.
Krenula sam nešto da kažem ali me prekinuo mamin krik,"Vuče!",potrčala je ka njemu. Grlila ga je,ljubila,plakala,umalo žena nije umrla na mestu.

"Marija jesi li oč....",pojavila se Reljina majka na balkoncu. U tom trenutku se mama odvojila od Vuka i pokušala da joj se obrati.

Čim je ugledala mog brata,uhvatila se za ogradu i pala u nesvest....

Šta koji djavo?