Slatka patnja

Slomljena

•Stigla sam kući.Samo mi treba odmor! Otišla sam u sobu i bacila se na krevet.Zatim je mama ušla u sobu.
M:Tea.. moramo da razgovaramo.
Ja:Joj mama umorna sam..
M:Tata i ja se razvodimo.
Ja: Šta?!Mama šta pričaš?!To nije moguće!Vas dvoje?Ma daj!
•Napravila je tu ozbiljnu facu,što znači da govori istinu.Srce mi se slama!Ne mogu to da urade.Ne zbog Sare!Zbog nas dve!
Ja:Joj..pa ti govoriš istinu..
M:Ne bih se sa time zezala.
Ja:A zašto?!Ne možete to da uradite Sari i meni! Zašto ne krenete na terapiju..onu za parove,ako to uopšte ima..Samo ne odustajte!
•Suze su se samo slivale niz moje obraze.Nisam mogla da se smirim.
Ja:Samo...moram..
•Moram da izađem na vazduh.
M:Čekaj Tea!
•Brzo sam izašla napolje.Srećom, ključevi su bili u autu,sela sam i krenula.Zatim sam uzela telefon i pozvala Kseniju.
Ja:Ajde u kafić.
K:Jel ti plačeš?
Ja:Samo ajde...stižem za dva minuta po tebe.
K:Očekujem odgovor Tea!
Ja:Kad se vidimo,ne mogu preko telefona.
K:Okej.
•Bacila sam telefon na sedište.. Šta da radim?! Pitanje je da li uopšte mogu da uradim nešto povodom njihovog razvoda. Samo me zanima zašto? Ništa im ne fali,srećni su,imaju dobar posao..imaju Saru i mene..
Zaustavila sam se ispred Ksenijine zgrade.
K: Ćao..
Ja:Eej
K:Pričaj!
Ja:Moji se razvode..
K:Ma nije moguće!
Ja:Da,a ja ću da poludim..
K:Joj..mila moja..ma biće to sve uredu.
Ja:Ne znam kako...
°°°
•Stižemo u kafić,sele smo i naručile toplu čokoladu.
K:Kad ti je rekla?
Ja:Čim sam stigla iz škole.
K:Ne mogu ni da zamislim kako se osećaš.
Ja:Grozno..kao da se jedan deo mene slama,kao da nestaje,a ovaj drugi deo smatra da i dalje ima nade.
K: Razgovaraj sa njima,vidi šta je upitanju.
Ja:Sad kad smo razgovarale,ja sam pobegla.
K:Zašto je nisi saslušala do kraja?
Ja:Ne znam..
K:Sad kad stigneš kući,razgovaraj sa njom.
Ja: Hoću.
K:I nemoj da bežiš,nego je saslušaj.
Ja:Hvala ti.
K:Ih..
•Ustale smo i krenule kući.
K:Idem ja da nešto pokupujem,peške ću kući,nije mi daleko.
Ja: Hoceš da te sačekam?
K:Ma ne bre.
Ja:Dobro,vidimo se onda sutra.
K:Ćao!
Ja: Ćao!
•Krenula sam do auta.
M:Tea!
•Okrenula sam se u ugledala Marka.
Ja: Ćao Marko.
M:Otkud ti ovde?
Ja:Bila sam sa Ksenijom tu.
M:Mhm šta ima?
Ja:Pff ništa.
M: Hoćeš da prošetamo?
Ja:Izvini,ali trenutno sam zauzeta, žurim kući.
M:Okej,onda drugi put.
•Taj ne odustaje iako zna da sam sa Davidom.Okrenula sam se i nastavila do auta.Ubrzo stižem kući.
M: Tea!Gde si bila?!
Ja: Morala sam da izađem malo,izvini.
•Zagrlila sam je i povukla u svoju sobu.
Ja:Sedi..i ispričaj mi sve.Hoću da znam o čemu se radi.
M:Mila,jednostavno ne ide više.. Ne volimo se.
Ja:Kako je to mama moguće?
M:Pa eto tako..tvoj otac je..
Ja: Šta?
M:Upoznao nekog..
Ja:On voli drugu?To hoćeš da kažeš?!
M:Smiri se Tea..
Ja:Neću!Kako je mogao?
M:Dešava se..a i mila to se dešava.. dosta radimo i nemamo vremena za nas.