Surovi delija

"Srećan rodjendan"

Umorne noge sam vukla iz škole. Svaki dan kada bih ulazila u ovo dvorište osetila bih kao da će ceo svet svakog trena da mi se obruši nad glavom.

Predhodna dva dana bila su užasno teška za mene. Tako sam želela da saznam odgovore ali ništa nisam smela da pitam. Možda sam grešila,ali sve te slučajnosti su me ubijale.

U dvorištu je bila hrpa ljudi koja je trčala sa stvarima u rukama.

"Čemu ova euforija?",upitala sam mamu koja je nosila neke ukrase u kutiji.

"Mladom gospodinu je sutra rodjendan. Priprema se veliko slavlje!"

"Znači sutra mu je rodjendan!",rekla sam više nekako za sebe.

"Da,mada ne vidim šta bi to tebe trebalo da zanima?",trgle su me njene reči. Kako mi ide na živac ova žena.

"Ni ne zanima me! Samo nisam znala da mu je rodjendan,okej?",proderala sam se i otišla u kuću.

U sobi sam smišljala kakav poklon mogu da kupim. Koliko li para imam? Proverila sam novčanik koji je skoro bio prazan. Kako da skupim novac za tako kratko vreme? Bacila sam se na krevet poraženo.

"Oo pa gde je moja mala sestrica!",pojavio se Vuk sa osmehom na licu.

"Ej Vuče!",odgovorila sam smoreno.

"Šta je bilo?",primetio je neraspoloženje po mnom glasu.

"Ništa samo,treba mi posao. Kratkotrajni. Treba mi novac za sutra uveče.",nikad odlučnije nisam govorila.

"Za šta će ti novac? Nisi u nekom problemu pa..."

"Ne",osmehnula sam se." Treba mi novac da kupim poklon!"

"Aa,pa tako reci! Koliko ti treba?",uzeo je novčanik i krenuo da izvadi novac. Rukom sam ga sprečila da to uradi.

"Ne,ne, želim da taj poklon kupim svojim parama! To treba da bude nekako posebno!"

"Mala,da li ti to imaš dečka?",pocrvenela sam bez ikakvog razloga.

"Nemam! Ovo je poklon za jednog prijatelja!",pravdala sam se.

"A da se taj prijatelj možda ne zove Relja?",krv u meni je proključala. Legao je na krevet do mene.

"Ja ne bih rekao da on tebe gleda kao prijatelja!",upitno sam ga pogledala.

"Nina,video sam kako te gleda!",nemoj da te glupe reči zavaravaju.

"To nije istina jer on ništa ne oseća. Svaku devojku vidi kao seksualni objekat i baš iz tog razloga ne želim da imam ništa sa njim!",ovaj odgovor je donekle i tačan. Koliko god se čudno i lepo osećala u njegovom prisustvu uvek postoji ta neka strana koja me tera da se setim svih odvratnih stvari koje mi je uradio i rekao.

"Tipičan bogataš?",izvrnula sam usnice i klimnula glavom.

"Nego,pomozi mi za posao! Moram ga naći već danas!",izvadio je telefon i pretraživao kontakte.
Nakon 5minutnog razgovora mi se obratio.

"Sredio sam sve! U 16h ćeš otići do Martinog butika,i onako joj je potrebna radnica!",osmehnula sam se i čvrsto ga zagrlila.

(...)

Stajala sam ispred stare zgrade u kojoj se nalazio butik. To nije bila klasnicna radnja. Marta je jedna jako dobra devojka,znam je od malena. Uvek je bila okrenuta ka umetnosti i dizajnu. Bila je siromašna kao i mi,sada dok stojim ovde srce mi je puno kad vidim dokle je dospela. Ušla sam unutra.

Prelepa prostorija bila je ispunjena ručno šivenim haljinama u raznim bojama,dezenima. Kristalni lusteri,beli stilski nameštaj upotpunjavao je ovo malo carstvo.