MIRIS RUŽE (Štampana)

Miris Ruze

Onog momenta kada su se Omerove i Zehrine usne spojile stalo je sve.Sve je bilo kao i prvi put, samo što su ovog puta bili svega svesni i što će se ovog puta svega sećati i sutra i svakog narednog dana!   Ovaj prekrasni trenutak prekinuo je glasan smeh koji ih natera da se odvoje jedno od drugog, a nakon par minuta Omer tiho izgovori: ,,Ja, ja... Ja moram da idem!"

Okrenuo se i rukama uhvatio bravu na vratima, brzo ih otvori, napravi korak,jedan korak napred  i tu stade. Stajao je jednom nogom u sobi, drugom na hodniku, borio se sa svojom glavom i svojim srcem.Razum mu je govorio: ,,Nastavi dalje! Ne okreći se, idi.." a srce? Srce, usne i ruke tražlili su nešto drugo.

Nakon par sekundi, poslušao je umesto razuma srce, zatvorio je vrata i ponovo prišao Zehri koja je i dalje stojala na istom mesto, telo joj je drhtalo, a srce jako i divlje lupalo. Gledao je neko vreme u njena dva crna oka koja su sada imala drugačiji sjaj. I više u njima nije bilo nikakvih tragova suza. Dugo su se gledali i jedno drugome očima govorili ono što usne nisu mogle reći.  Pogledi su im govorili o jednoj nestvarnoj ljubavi. A onda Omer skloni pramen kose sa Zehrinog lica, obuhvati sa obe ruke njene crvene obraze i usne prisloni na njeno čelo. Osetio je njen kratki  izdah  i kako joj telo drhti, a drhtao je i on! Par sekundi kasnije, prebaci levu ruku na njena leđa i malo je odmače od zida, a zatim ponovo pogleda u njene oči i spusti usne na njene. U isto vreme zatvoriše oči i prepustiše se čarima ljubavi.  Jer kada se najlepši trenuci dešavaju oči su uvek sklopljne. A ovaj poljubac za Omera i Zehru bio je nešto što do sada nisu imali prilike da osete. Nakon minute ili dve oglasio se i Omerov telefon. Nisu obraćali pažnju na tu melodiju koja im je parala uši, jednostavno su bili u tom nekom svom svetu. Ali kad je telefon ponovo zazvonio Omer odmače usne od Zehrinih, nasloni njegovo čelo na njeno i tiho prošapta: ,,Izvini."

Ljutito izvadi telefon, još ljuće se javi govoreći jedno glasno: ,,Halo."A nakon par minuta razgovora ljutito baci telefon na krevet i on završi na podu, razdvajajući se u par komadica.

-,,Prokletstvo! Kako sam mogao biti tako glup?! Kako?" , reče i sa tim rečima ode iz sobe. Za sobom zalupi vrata,  ostavljajući  zbunjenu Zehru da gleda za njim.

I ponovo još jedna noć je izmicala. Budio se 2. januar 2014. godine! Zehra je stajala pored prozora i svakih par minuta se smešila. U glavi joj je bila totalna pomutnja a svojim usnama još uvek je osećala okus Omerovih. Ali, jedno joj nije bilo jasno, zašto je on tako otišao iz sobe, a da joj ne kaže ni jednu reč?!

Zašto je to napravio? Kada je samo par minuta prije kao ludak ljubio. Da li će se sutra pretvarati kao da ništa nije bilo?!"  To pitanje užasno ju je mučilo. Ali da bi odgovor dobila morala je čekati da svane jutro.   Zato je sebi u bradu promrmljala, Hajde Zehra, spavaj! Tako će ti jutro brže svanuti." Ubrzo sa osmehom na licu utonula je u san.  Narednog jutra, pre nego što je oči otvorila, poželela je samo jednu želju, a ona se sastojala od par reči: „Bože, molim te da Omer bude ovde kad oči otvorim!" Ali, uzalud se molila, jer joj se želja nije ispunila. Ustala je i pogledom prošla preko praznog kreveta. Jedan suza joj je ponovo iz oka potekla, a onda kroz maleni osmeh, onaj osmeh koji imaju povređeni reče: ,,A šta si očekivala Zehra? Da će biti ovde kada se probudiš? Ili možda da će ti doneti doručak sa jednom ružom. Stvarno si glupa Zehra, glupa si jer ti za njega nisi ništa više od obične lutke! Sada samo činiš jedan broj više na Omerovom spisku lakih i glupih devojaka!"A onda ustade iz kreveta i ode pod tuš. Nakon toga je pripremila doručak i otišla u salon kao bi pozvala ostale da doručkuju. Svi su bili tu falio je samo Omer! Zehra im ljubazno požele ,,Dobro jutro" a onda doda: ,,Doručak je spreman. Ako želite možete proći za stol!" Tako su i napravili. Nihat je celo vreme bio napet nervozno je gledao na sat i nesvesno otpuhivao svakog puta. Alev je razgovarala sa Ajše, a Zehra se igrala sa kašikom vrteći je po praznom tanjiru. Odjednom se iza nje začulo jedno umorno "Dobro jutro!" Okrenula se i ugledala Omera. Oči su mu bile otečene, a lice bledo, umor  se jasno ocrtavao na njegovom licu. U rukama je nosio buket crvenih ruža.