MIRIS RUŽE (Štampana)

MIRIS RUŽE - 23. DIO - Sjene i senke

Par sati kasnije Omera je probudio telefon koji je neprestano zvonio. Lijevom rukom je nekako dohvatio i u sebi psovao sve one ljude što su ga izmislili. Krupnim, ali tihim tonom izgovorio je "Halo" dok je Zehra mirno spavala pored njega.

- ,,Taj ugovor od šest meseci više ne važi! O čemu ti kojeg đavola govoriš?" upitao je Omer ljutito.

Dok je razgovaro na telefon u njegovom glasu čula se napetost. Nakom svake izgovorene reči Zehra je mogla da oseti kako mu se telo grči, ali nije otvorila oči, čekala je da Omer prekine razgovor. Nakon par minuta čula je kako On  govori :,,Uredu! Biću za sat vremena u firmu.",  a samo par sekundi kasnije osetila je i da Omer ustaje iz kreveta.   Ona takođe htede da ustane, ali  kad oseti Omerove usne na svom obrazu nastavi da glumi kako spava.

Nakon par minuta počela je da glumi kako se budi. Lagano je otvarala oči, ali nije glavu sklanjala sa Omerovih grudi, slušala je otkucaje njegovog srca. Za nju je to bila najlepša melodija! Sve to posmatrao je Omer sa osmehom, a onda je primakao svoju glavu do njene  ostavio jedan poljubac na njeno čelo i upitao :,,Otkud ti ovde?" Zehra podiže glavu i tiho doda: ,,Ja, ovaj.... Ja ne znam kako sam zaspala." - izgovori tiho, a Omer je još više pribi uz sebe i ponovo poljubi  ovaj put u kosu udišući njen božanski miris. Neko vreme samo su ćutali i ležali na krevetu, a onda Omer reče: ,,Ja moram u firmu! Imam važan sastanak." Zehra klimnu glavom i ustade sa krevata, odmah za njom to napravi i Omer.

Čim je spustio nogu na pod osetio je da nešto gazi pomerio je nogu i ugledao  Zehrinu ogrlicu.  Mali medaljon je bio otvoren i u njemu su se nalazile dve male slike. Na jedno strani bila je žena slična Zehri, a na drugoj strani vidio se samo mali deo lica nekog čoveka. Dok je Omer posmataro lančic Zehra je prišla do njega: ,,Taj lančić, dobila sam od oca! Godinama unazad bio je u našoj familiji i prenosio se sa kolena na koleno." - govorila je  gledajući u lančić . Omer pogleda prema njoj pa  upita: ,,Jesi li ovo na slici ti?" - ,,Ne, nisam, to je moja tetka. Sestra od mog oca."

,,A ko je ovaj čovek na slici pored?"

,,To je muž od moje tetke! Oboje su poginuli u saobraćajnoj nesreći, ja sam bila mala tek rođena beba kada se to desilo. Nažalost, nisam ih upoznala!  Ali otac mi je pričao o tetki  rekao je da je ova slika jedino što je ostalo od nje i tetka! Pričao mi je da je tetka jako ličila na mene, jedino o njenom čoveku ništa ne znam. Jednom sam pitala oca za njega, rekao mi je da ga ni on nikada nije upoznao jer je bio u vojsci kada se tetka udala. Ove dve slike su poslednje što je ostalo od njih. Ali nažalost, kao što vidiš, lice mog tetka se ne vidi celo samo ovaj mali deo, verovatno se medaljon na lančiću prilikom sudara otvorio i plamen vatre je dohvatio sliku."

Omer je slušao Zehrine reči i gledao u te dve slike u medaljonu. Naravno da nije poverovao u tu priču o plamenu i nesreći, ali je ovog puta svoje sumnje zadržao za sebe.

A kada je konačno vratio Zehri lančic otišao je pod tuš, dok se voda slivala niz njegovo telo, on je postavljao sebi pitanje ,,Da li je moguće da je žena na slici Zehrina prava majka?"

Iako je Zehra govorila o tome da je ovaj lančić nasleđe u porodici i da se godinama unazad prenosi sa koljena na koljeno Omer je znao da nije tako. Taj medaljon napravljen je godinu dana ili možda dve pre Zehrinog rođenja. Nije ih bilo puno u celom svetu svega 5 ili 6 originala. Cena tog medaljina bila je previše visoka. A sve ostalo bile su kopije. Zato je Omeru bilo odmah jasno da ova ogrlica krije neku tajnu u vezi Zehrinih roditelja. Nakon malo dužeg tuširanja nego što to radi inače, Omer se vratio u sobu. Zehra je sedela na kauču i crtala torbu koja se nalazila odmah pored nje na malenom stoliću.

Omer je upita: ,,Zehra, šta radiš?" -,,Pokušavam, da ubacim nekakav  vez na ovoj torbi, ovako mi izgleda previše prosto! " Omer je posmatrao i popravljao rukave na košulji, divio se njenoj lepoti dok je ona pažljivo crtala svaku liniju.