Loš momak

Poglavlje 1.

- Jel sve sredjeno za večeras?- upitala sam Rebeku, svoju najbolju drugaricu.
- Nemaš brige. Samo se pojavi i nemoj da kasniš.- rekla je.
- Ne brini.-
- Luna! Ajde da jedeš!- čula sam mamin glas koji je dolazio iz prizemlja. Uzdahnula sam.
- Beka moram ići. Moji divni roditelji inače.- rekla sam. Kao da sam osjetila da je prevrnula očima.
- Kada ćeš im reći?- upitala je.
- Ne znam. Imam osjećaj ako im kažem da će me zaključati u podrumu gdje drže vino i da ću do kraja života patiti pijana u tišini.- rekla sam. Čuo se kikot.
- Znači nikad.- rekla je.
- Čuješ li ti mene?- mama je stajala na vratima.
- Beka otišla sam. Čujemo se kasnije.- prekinula sam poziv.
- O čemu ste pričale?- upitala je.
- Ma o jednom projektu vezanom za školu.- rekla sam. Prišla je i okrenula moj mak buk. Na njemu je bila otvorena moja prezentacija iz Francuske revolucije. Uvijek sam imala spreman dokaz za roditelje.
- Ajde idemo jesti.- rekla je i izašla iz moje sobe. Poklopila sam laptop i sišla niz stepenice. Tata je već sjedio za stolom. Kada smo mama i ja došle služavke su donijele hranu.
Mrzim ovaj život. Kao da je sve programirano.
- Poslije ručka ideš na španski?- upitao me je tata.
- Da tata.- rekla sam.
- Večeras moraš ranije leći, sutra je prvi dan škole.- rekla je mama. Bože pričaju sa mnom kao poslovni ljudi.
- Dobro.- rekla sam. Jeli smo u tišini.
Kada sam završila ustala sam od stola i otišla u sobu. Oni su ostali pričati o "novom projektu firme". Otvorila sam ormar i počela tražiti šta da obučem. Na kraju sam se odlučila za crni duks sa izrezanim ramenima, bijele hlače koje su bile poderane na koljenima i crne patike. Spremila sam to ispod kreveta, uzela svesku i izašla iz sobe.
- Idem na španski.- rekla sam i ako nisu ni skontali da sam prošla kraj njih. Ušla sam u auto.
- Gdje si Rob? Šta ima?- upitala sam Roberta, svog vozača i ujedno dobrog prijatelja.
- Ništa kod tebe?- upitao je.
- Evo, iste stvari svaki dan. Ali danas je poseban dan.- rekla sam. Upalio je auto.
- Opet imate nastup gospodjice?- upitao je.
- Da.-
- I vaši roditelji ne smiju saznati za to?- upitao je.
- Aham.- rekla sam.
- U koliko sati?- upitao je.
- U pola 11 krećemo.- rekla sam. Obožavala sam Roberta. On mi je uvijek pomagao oo svega. Nije volio moje roditelje kao ni ja. Njemu sam jedinom u cijeloj kući vjerovala. Taj ćelavi crnac niskog rasta se uvijek brinuo o meni kao o svojoj sestri.
- Stigli smo. Čekaću vas ovdje za sat vremena.- rekao je. Izašla sam.
Voljela sam španski, i znala sam već sve tako da su ovi časovi bili i više nego bespotrebni. Dok mi je profesor objašnjavao pravila sam se da ga slušam ali sam sve vrijeme pokušavala zamisliti kakav će nastup biti. Kada je napokon prošlo sat vremena pokupila sam svesku i izletila iz učionice. Toliko sam žurila da sam pokupila nekog momka.
- Gledaj kud gaziš.- rekao je. Imao je hladan i hrapav glas. Njegova faca je bila takodje hladna. Imao je neobičnu boju kose i specifičan miris. Kosa mu je bila približno bijela i mirisao je na cigare i parfem. Bio je obučen u crno. Najljepše od svega bile su srebrene beats slušalice oko njegovog vrata. Sagnuo se i pokupio svesku koju sam ispustila kada sam udarila u njega.
- H-hvala.- rekla sam. Kratko me je pogledao i nastavio svojom putanjom. Srce mi je zaigralo.
Nešto misteriozno je bilo u tom momku.