Sumrak: Novi početak

Poglavlje 20.

Dugo sam se vozila. Odlučila sam da se vratim nazad. Dok sam se vozila, osjetila sam miris. Vampirski. Bili su na našoj teritoriji. Stala sam. Nisam smjela sama intervenisati jer bi me Džejkob ubio. Uzela sam telefon i upalila ga. Imala sam par poruka i poziva ali se nisam obazirala.
- Džejk? Osjetim vampire. Na našoj teritoriji.-
- Ostani gdje si, dolazimo.-rekao je i prekinuo. Sjedila sam na motoru i čekala. Nikiga nije bilo na cesti. Miris je postao jači. Okrenula sam se.
- Imaš dobre reflekse.- rekla je žena ridje kose. Viktorija.
- Došla si se opet igrati mačke i miša?- oči su mi promijenile boju. Nasmijala se.
- Ima nešto čudno kod tebe. Nisi samo pas. Ima nešto.- rekla je. Prevrnula sam očima.
- Oprosti na mojoj nekulturi ali moram bježati, tvoji drugovi dolaze. Pozdravi Edvarda i Belu, doću ih posjetiti.- rekla je i nestala u šumu. Odjednom, kraj mene su protrčali momci u tijelu vukodlaka u pravcu Viktorijinog odlaska.
Idi kući. Čuo se Lijin glas u mojoj glavi. Upalila sam motor i nagazila prema kući.
- Ćao Em.- rekla sam. Iz rerne je izvadila kolačiće. Poslužila me, uzela sam jedan.
- Osjetila si vampire? Dobro ti ide.- rekla je.
- Viktorija se vratila.- rekla sam. Pogledala me je u šoku.
- Vidjela si je?-
- Bila mi je iza ledja. Rekla mi je da pozdravim Belu.- Emili je klimnula glavom.
- Ne trebaš se brinuti.- rekla je.
- Trebam se pobrinuti da mi neko ne slomi vrat.- rekla sam. Žedj. Osjetila sam žedj.
- Napokon. Dugo spavaš.- rekla je Emili kada je Set sišao sa sprata.
- Gdje su svi?- upitao je.
- Na potjeri.- rekla sam.
- Lija je otišla umjesto tebe.- dodala je Emili. Klimnuo je glavom.
- Set, mogli smo prošvrljati malo kroz šumu.- rekla sam.
- Baš sada? Kada ganjaju vampira?- klimnula sam glavom. Ustao je i izašli smo iz kuće. Preobrazili smo se i krenuli trčati kroz šumu. Došli smo do litice.
Osjetim miris čovjeka. Okrećem se prema obali. Tamo je sjedila djevojka koja je crtala. Njen miris me je privlačio. Uhvatila sam sebe kako se oblizujem.
Lisa?
Okrenula sam se prema Setu.
Idemo nazad. Ponovo smo krenuli trčati. Nakon nekog vremena zaustavila sam se. Naćulila sam uši.
Šta je sad?
Jelen. Okrenula sam se i u drugom pravcu. Krenula sam prema njemu i sakrila se iza kamena. Mirno je brstio travu. Moje oči su promijenile boju.
Lisa, koji ti je djavo? Set je stajao iza mene. Pripremala sam se. Set je stao na grančicu i jelen je podigao glavu. Skočila sam na njega. Moje bijelo krzno više nije bilo bijelo. Onaj osjećaj žedji je nestao.
- Da li si ti normalna? Šta ti se vrti po glavi? Mi nikada ne ubijamo životinje.- vukao me jr za ruku. Izlazili smo iz šume. Nisam ništa rekla. Nisam ni sama znala šta se desilo. Odvo me je iza kuće. Uzeo je crijevo.
- Žao mi je ali mislim da si zaslužila.- rekao je i pustio vodu. Bila je ledena. Sapirao je svu krv sa mene. Duboko sam disala. Hladnoća vode mi je pritiskala pluća. Ugasio je.
- Neću za ovo reći Džejku. Pazi sledeći put.- rekao je. Klimnula sam glavom i ušli smo u kuću.
Polako je padao mrak a Džejku i ekipi ni glasa. Otišla sam spavati. Telefon mi je zvonio. Nisam gledala ko je. Kada je prestao ugasila sam ga i zaspala.

____________________________________
Helou ljudi! Vratila sam se.
E ovako, nisam pisala nastavke jer mi se telefon vratio na fabrička podešavanja (nemam pojma kako) i neće da se upali iz nekog nepoznatog razloga. Uzela sam stari telefon, ali on je razbijen i ne valja mu tač. Juče sam se navikavala na tastaturu i danas sam ušla da napišem nastavak. Tako da, ako bude bilo grešaka ne zamjerite.

Vidimo se u sledećem poglavlju 😊