"Nemoj da ideš sa njim"

7.5K 210 7
                                    


Gledao sam u malo biće koje je spavalo do mene. Bila je tako mirna i spokojna.

Setivši se predhodnih scena usne su mi zaigrale u osmeh. Toliko se opirala da je na kraju završila sa mnom u krevetu. Bilo je toliko zanimljivo dok je stenjala moje ime. Od same pomisli sam se napalio.

Nesvesno sam zarovio prste u njenu kosu i počeo da je češkam. Promeškoljila se na krevetu. Okrenula se ka meni. Otvorivši oči kao opržena je skočila u sedeći položaj.

"Pa zdravoo!",pravio sam se lud oko cele ove situacije dok je ona bila previše zbunjena.

"Zašto me gledaš tako? Nije valjda da ti je neprijatno nakon svega?",ubrzo sam nastavio.

"Relja,samo prekini!",počinjala je da besni. Ne znam zašto me sve ovo zabavlja.

"Ma daj mala,ne možeš da kažeš da ti prvi seks nije bio onakav kakvim si ga očekivala.",prevrnula je očima.

"Stvarno ne znam na kojim drogama sam bila kada sam odlučila da izgubim nevinost sa tobom!",odjednom sam se osetio uvredjenim. 

"Draga moja,trebala si pre svega dobro da razmisliš,sad ne možeš da me kriviš zbog nečega što si sama želela.",polako je počinjala da se smiruje.

"Izvini što sam burno reagovala,samo....mislim da je ovo pogrešno!",očekivao sam da će ovo reći.

"I šta ćemo sad?"

"Najbolje bi bilo da zaboravimo sve ovo! Postaćemo neznanci!",nije mi se baš svidela njena ideja.

"Misliš da će to moći da funkcioniše nakon svega što se desilo?"

"Ne znam! Ali tako je najpametnije!",prekinula je razgovor.

Ubrzo se obukla i ostavila me samog. Koliko god želeo da zaspim osećao sam neku grižu savest. Da sam je povredio rekla bi,rekla mi zar ne? Naslonio sam se na naslon kreveta. Sa noćnog stočića uzeo sam paklicu cigareta i zapalio jednu.

Nikotin se uvlačio u moja pluća terajući moja osećanja da nestanu. Veliko olakšanje je zavladalo.

Ubrzo sam bacio opušak i odlučio da spavam. Bio bi red otići sutra u školu.

Nina P.O.V

Jedva sam se vukla po školskom dvorištu. Sinoćni dogadjaji i sve što me snašlo na neki način me konstantno ubija u pojam. Kako sam mogla biti toliko glupa? Ovo stvarno nisam očekivala od same sebe. Taman kad sam pomislila da ću srećno u samoći provesti dan predamnom se pojavio Nikola.

"De si bre Ninaa!",ruke je obgrlio oko mog tela. Nesigurno sam uzvratila zagrljaj.

"Ćao Nikola!",bedno sam se nasmešila.

"Ovaj mislio sam da si možda promenila mišljenje od sinoć?",zbunjeno sam podigla obrvu.

"Što se tiče odlaska na piće. Možda će ti to pomoći da nakratko zaboraviš na brata i sve loše stvari koje ti se dešavaju aa?",bilo mi je isuviše žao da ga odbijem. A i u krajnjem slučaju nije on toliko loš.

"Znaš šta,izaći ćemo na to piće!",lice mu se razvuklo u veliki osmeh.

"Može večeras?",klimnula sam glavom.

"Ninaaa?",čula sam kako me doziva ženski glas. Okrenula sam se i ugledala devojku koja se valjda zove Milica. Ne pamtim baš imena.

"Milice?",osmehnula se na moje blamiranje.

"Tijana. Ali nema veze,zvala te direktorka,želi da porazgovara sa tobom!",blam. Želela sam da udarim sebi šamar kako bih se lakše osećala. Osmehnula sam se i krenula.

Surovi delijaDonde viven las historias. Descúbrelo ahora