Test Života

Prolog - Prokleto Bogatstvo

<3 ☆*' ღ¯'*•.¸ ღ <3 *'ღ ¸.•*ღ '¯☆ <3

"Nisi bogat ako imaš sve, a samo ono jedno ne, a to je porodica...

<3 ☆*' ღ¯'*•.¸ ღ <3 *'ღ ¸.•*ღ '¯☆ <3

24. Decembar 2015. godine.

U polumračnoj radnoj sobi leti u gustom vazduhu miris cigareta i alkohola koji se odmah oseti čim se uđe unutra.

Dva visoka muškarca sede dobro zavaljena u udobnim foteljama i ćaskaju o raznim temama kojih su se večeras dotakli.

"Kako bogati pregrmeste sv. Nikolu? A ti pogotovo jer su ti u gostima bili tast i tašta?", veselo upita crnokosi muškarac uz osmeh. Svojim crnim ugljima željno je iščekivao prijateljevu reakciju.

"Ma daj bre Dani! Nemoj da me zezaš još i ti! Dovoljno je to što mi se Kristina popela na glavu i čatila mi tri dana pre slave i posle, kako sam se uželeo tašte i jedva čekam da je vidim. Ma prosto ludim bez moje Sneške. Nećeš mi verovati koliko.", uzvrati drugi smeđokosi muškarac pomalo uvređeno.

"Mogu samo da zamislim kako ti je Kiki dupe pomerila zbog toga.", dodade nasmejano crnokosi muškarac.

Zbog tog komentara obojica se nasmejaše, pri samoj pomisli kako je to sve izgledalo.

"Ma ne spominji mi molim te.", reče i odmahnu rukom. "Nego, kad smo već kod moje slave. Da li je sve u redu sa Slađom i tobom? Nekako ste mi od pre dve godine čudni, a u poslednje vreme i previše? Da li se nešto desilo ili dešava?", najednom ozbiljno reče zabrinuti bariton koji pripada smeđokosom muškarcu sa bistrim plavim očima poput sjajnog neba, upućujući pitanje svom najboljem drugu kojeg godinama zna sedeći preko puta njega i skenirajući ga pogledom u iščekivanju odgovora.

Odjednom nasmejani crnokosi muškarac koji udobno sedi u fotelji kome je postavljeno pitanje skrete svoja dva iznenađena uglja ka svom najboljem prijatelju sa posla. Njegov pređašnji osmeh je iščezao.

"Ne znam šta bih ti rekao na tu temu moj Petre.", sa teškim uzdahom reče ispuštajući kolutove dima tek uvučene cigarete. Kako je to izgovorio tako mu je neki teret na plećima zaigrao, dok se u tom jasnom, oštrom, čistom i hrapavom glasu oseća doza neke skrivene tuge, brige i bola. "Ali u pravu si. Tebe kao mog brata ne mogu da lažem.", reče nelagodno nakon par minuta tišine i promeškolji se u fotelji.

Nikada njih dvojica nisu vodili ovakve ozbiljne i intimne razgovore.

"Znaš...", jedva progovori nastavljajući da priča, nekim čudnim glasom nakon nekoliko trenutaka i proguta teško knedlu, pa doda očajno ne smejući da pogleda u oči svog prijatelja, "Slađa i ja smo pred razvodom. Pokrenuta je parnica za razvod našeg braka."

Smeđokosi muškarac osta zatečen prijateljevim iskrenim rečima. U šoku i u neverici širom otvorenih očiju je posmatrao svog dugogodišnjeg prijatelja kako njegovo zamišljeno lice najednom prekrivaju bol, tuga i patnja. Zaključio je da je pokrenuo veoma zaguljenu temu, ali sada je kasno da ispravi grešku.

"Jebem ti glupu pamet Petre i tvoj taj lajavi jezik.", opsovao je samog sebe u mislima što je pokrenuo ovakvu temu.

"Ali... Kako? Kad?!", zaprepašćeno je počeo da ređa pitanja Petar idalje gledajući u svog prijatelja u neverici. "Čekaj! Šta reče? Razvod? Pa zašto?", doda kao sluđen i dalje ne verujući u ono što je čuo. Pomislio je da mu se učinilo.

Crnokosi muškarac preko puta Petra uzdahnu još jednom teško, pa nervozno prstima prođe kroz ugljanu, talasastu kosu.

"Da. Razvodimo se.", ponovi poraženo sa grimasom na licu i spusti tužno glavu na pod gledajući u debeli tepih koji zbog svoje punoće guta njegove crne, lakovane Armani cipele.