Voices of Love || Croatian - ZAVRSENA

4. Sve u svoje vrijeme

Lijepo sam se probudila, a cure jos uvijek spavaju. Narucila sam dorucak u sobu i sjela na balkon. Ubrzo je stigla posluga i dorucak je bio posluzen na balkonu. Uzela sam laptop i pregledavala stranice pokusavajuci pronaci ima li neki clanak o njemu i onoj curi od jucer.

Nista. Ni nakon petnaest minuta trazenja nista, sve su stari clanci, a cak sam nasla i par onih na kojem smo on i ja. Tad sam se sjetila onog drugog susreta, ispred Lillynog ureda.

,,Ti stvarno mislis da ja imam nesto s ovime?"-prisao mi je blize.

,,Da."-rekla sam smrtno ozbiljno.

,,Varas se, malena."-ponovno se nasmijao.

Prisjecala sam se toga. Nasmijala sam se sama sebi. Ma zasto? On je obicni provokator i zenskaros, jel tako? Ne zanima me, apsolutno. Zaklopila sam laptop i pogledala more. Nakon par sekundi zazvonio je mobitel, Lilly.

,,Halo?"-ozbiljno sam rekla.

,,Nina, kako si?"-pitala me nasmijeseno, ali mi je bila sumnjiva.

,,Odlicno, a ti?"-rekla sam.

,,Aha, ma evo, ide. Nego, kad se vracas?"-znala sam! Imala sam osjecaj da ce me to pitat i dogodilo se!

,,Za koji tjedan."-rekla sam hladno.

,,Aha, a kolika je mogucnost da to bude ovaj tjedan?"-odugovlacila je.

,,Lilly! Rekla si da imam bar dva tjedna slobodno!"-ustala sam i pocela vikati.

,,Smiri se, Nina. Oprosti, ali trebali bismo sto prije poceti raditi, prije ces ih se rijesiti."-uvjeravala me.

,,Ma znas sta? Boli me briga, ne dolazim! Ne dolazim!"-naglasila sam to i poklopila joj. Gledala sam dolje preko balkona i pokusavala se smiriti od bijesa.

,,Sta se dogodilo?"-zacula sam Sophiu iza svojih ledja.

,,Ona zeli da se ja vratim ovaj tjedan."-bila sam ljuta.

,,Tek smo dosle. Jel ne moze cekati barem do sljedeceg tjedna?"-zbunjeno je rekla.

,,Zeli da se kao sto prije toga rijesimo."-odgovorila sam.

,,I sta sad?"-pitala je.

,,Ne znam, stvarno..."-znala sam da moram se ranije vratiti, ali nisam htjela.

,,Ajde, spremit cemo se i vracamo se... Nemoj odgadjati."-rekla je nakon nekog vremena.

,,Ne, ja se moram vratiti, ne vi."-rekla sam odlucno.

,,Kako to mislis?"

,,Ja cu se sama vratiti, vi ostanite, kad je sve vec organizirano."-to mi je bilo logicno.

,,Nece biti isto bez tebe. Ne zelim."-pokusavala me odgovoriti.

,,Ja sam svoje rekla. Tako ce biti."-rekla sam i krenula spremiti svoje stvari.

,,Dobro jutro."-dosla je Helena taman kad sam izlazila.

,,Jutro. Sophia, ti joj reci."-rekla sam i otisla se spremiti.

,,Jesi ti normalna?! Mislis nas ostaviti ovdje?"-usla je u sobu ljuta.

,,Helena, stvarno ne zelim ici! Ali moram!"-sad sam ja vikala i bila ljuta.

,,Ali rekla si..."-krenula je govoriti.

,,Znam, ali ispalo je drugacije."-tuzno sam rekla.

,,Jel ti treba pomoc...?"-nakon minutu tisine me pitala.

,,Ne, skoro sam gotova. Javit cu se Lilly."-uzela sam mobitel i tipkala poruku.

,,Spremila sam se, danas cu se onda vratiti."-napisala sam.

,,Idete vas dvoje zajedno, avion polijece u 13:25h."-brzo je stigao njezin odgovor.

Nisam vise nista odgovarala. Kofere sam stavila na sredinu sobe i otisla se jos malo druziti s curama dok ne odem. Bile smo poprilicno tuzne jer najednom se ovaj odmor prekida i ja moram otici zbog neke umisljene zvijezde koja se sad sjetila da zeli bas sada raditi sa mnom.

,,Nina, vrijeme je."-podsjetile su me.

,,Nista onda... Uzivajte mi, slike mi posaljite i uskoro cemo se vidjeti."-zagrlila sam ih i izasla iz sobe dok su moje kofere nosili u auto.

Sjela sam u auto gdje je bio on. Cudno, mislila sam da nece biti, nego da ce cekati na aerodromu. Pozdravili smo se kad sam usla i to je jedino sto smo rekli uopce dok nismo usli u avion. Jedno par minuta je sutio, a onda je zapoceo razgovor.

,,Tvoje prijateljice ne idu?"-oh, mislim, sta bi drugo jedan...necu reci zenskaros, necu biti bas tako bezobrazna...zavodnik je bolja rijec, pitao.

,,Ne. Ostavila sam ih da uzivaju umjesto mene."-rekla sam smoreno.

,,A tko kaze da mi necemo uzivati?"-nasmijao se, na sto sam ga samo pogledala.

,,Vjeruj mi, stvarno mi se ne da prepirati s tobom ili na bilo koji nacin komunicirati."-nastavila sam.

,,Steta, ali morat ces."-bas se na njemu vidi da uziva.

,,Zato me pusti sad da uzivam u samoci."-okrenula sam se prema prozoru.

,,Onda cu se ja osjecati usamljeno, a to ne volim."-rekao je i znala sam odmah sta cu mu reci i bas je istinito.

,,Znam. Vidjela sam jucer. S jednom na veceri i onda vjerojatno s drugom u krevetu."-posprdno sam se nasmijala.

,,Ove druge nije ni bilo, a Manuela mi je sestra."-smijao se, a ja sam se iznenadjeno okrenula prema njemu vjerojatno sva blijeda, uzasno mi je neugodno.

,,Ovaj...Oprosti, nisam znala..."-zamuckivala sam koliko mi je bilo neugodno.

,,Sljedeci put bolje razmisli nego sto me optuzis za nesto."-i dalje se smijao.

,,Ne smij se."-ljutila sam se.

,,Ti stvarno imas nesto protiv mene. I stvarno mislis da sam zenskaros."-kasnije je rekao ozbiljno.

,,Zato sto se ponasas i izgledas tako. Tehnicki, jesi."-odvratila sam.

,,Zahvaljujem se na divnom komplimentu, ali sta ja mogu kad sam neodoljiv?"-bio je poprilicno samouvjeren.

,,Kome?"-smijala sam se.

,,Izgleda svima osim tebi, ali ne brini, neces ni ti jos dugo biti tako ravnodusna."-namignuo mi je i okrenuo glavu gledajuci kroz prozor.

,,Sta to treba sad znaciti?"-zbunjeno sam pitala.

,,Sve u svoje vrijeme. Sad uzivaj u samoci."-kratko je rekao ne odvajajuci pogled od prozora.

,,Kreten..."-rekla sam tise.

,,Cuo sam te."-rekao je.

,,To mi je i bila namjera."-odvratila sam.

,,Hvala."-rekao je sarkasticno.

,,Nista."-i tu je zavrsilo.

Novi nastavak!!! Uzivajte mi do sljedeceg koji ce izaci uskoro!!