Sumrak: Novi početak

Poglavlje 34.

Ustali smo i izašli iz pećine.
- Idi pravo Beli. Ja moram ići.- nestao je. Osjetila sam i zašto. Neko od vukodlaka se približavao. Preobrazila sam se i krenula trčati prema kući Kalenovih. Kada sam napokon došla vratila sam se u svoj prvobitni oblik.
Svi si bili u dnevnom boravku. Alis je sjedila a svi oko nje su stajali. Bila je u šoku i gledala je u prazno.
- Volturijevi. Dolaze.- rekla je. Svi su bili šokirani.
- Lisa.- okrenula se prema meni.
- Ja?-
- Ti si razlog zbog kojeg dolaze...- uhvatila sam se za kosu.
- Moramo odavde.- rekao je Edvard.
- Ne. Stani. Završi Alis.- rekla sam.
- ...i Jimin.- završila je.
- Ne idem nigdje.- rekla sam.
- Lisa previše je...-
- Nemoj da bi mi neko rekao da je previše opasno!- prekinula sam je. Karlajl je spustio ruku na moje rame.
- Ne idem nigdje. Ostajem ovdje. Rado ću ih dočekati.- rekla sam odlučno.
- Zašto ovo radiš?- upitao me je Džasper.
- Zato što sam prokleti vukodlak. Moj zadatak na ovome svijetu je da ga štitim. Da štitim ljude u njemu. Moj zadatak je da se borim za svoju ljubav. Moja ljubav je Jimin. Kao i tvoja Alis. Kao i Edvard tvoja Bela.- rekla sam.
- Uz tebe sam.- rekao je Emet. I ostali su klimnuli glavom.
- Ja nisam.- oglasio se Jiminov glas na vratima.
- Lisa odlazi iz Forka. Odmah.- rekao je.
- Ostajem.- rekla sam.
- Lisa, ne ljuti me.- rekao je.
- Ne idem nigdje.-
- Zašto si prokleto tvrdoglava?- izletio je napolje.
Sjedila sam u dnevnom boravku i pila mlijeko. Edvard i ostali su se sa vukodlacima u šumi nagovarali da se susretnemo sa Volturijevima na starom polju koje je prošli put za malo postalo bojno. Neko je sjeo kraj mene.
- Zašto mi to radiš?- upitao me je Jimin. Uzeo je moju ruku u svoju.
- Imala sam utiskivanje na tebe. Želja da te zaštitim je ogromna.- rekla sam.
Privukao me je u svoj zagrljaj. Mazio me je po kosi.
- Isto tako se i ja osjećam prema tebi. Znaš li koliko mi otežavaš? Da li si svjesna koliko se bojim da te ne izgubim?-
- Da li si ti svjestan količine mog straha da tebe ne izgubim?-
- Lisa, molim te...-
- Jimin. Ostajem.- uzdahnuo je.
- Ne puštaj me.- rekla sam.
- Neću.- rekao je. Legla sam na njegovo krilo. I dalje me je mazio po kosi. Uporno sam razmišljala šta bi se moglo desiti. Kako je sve ovo počelo?
- Jimin?-
- Hm?-
- Zašto ja?- upitala sam ga. Nasmijao se.
- Kažu da je zabranjeno voće najsladje.- šapnuo mi je na uho. Naježila sam se. Naslonio je svoje hladne usne na moj vrat. Sada mogu i umrijeti. Okrenula sam se i zagledala se u njegove oči.
Možda čak i poslednji put.