Voices of Love || Croatian - ZAVRSENA

5. Nju cu i imati

Konacno smo stigli. Jos uvijek je bio dan, tako da nismo bili slobodni ici kuci, nego naravno da su nas nasi menadzeri natjerali da hitno dodjemo u Lillyin ured.

,,Sta mislis, sta je toliko hitno da ne moze cekati sutra?"-pitala sam otpuhujuci dok smo hodali prema liftu.

,,Bolje im je da je nesto stvarno hitno."-rekao je pomalo mrzovoljno, bio je namrsten.

,,Jesi ti dobro?"-pitala sam ga zacudjeno, a onda me pogledao i prestao se mrstiti.

,,Bolje da ja tebe pitam, ne bih se nikad ponadao da me ti pitas jesam dobro."-nasmijao se.

,,U redu, ako ti to toliko smeta, necu ni pitati!"-smijala sam se.

,,Ma samo ti daj. Ne zalim se. Mozda tako sredimo nas odnos."-predlozio je.

,,Hm...mozda."-tad smo stigli na 5.kat i izasli iz lifta. Zaputili smo se prema vratima.

,,Spremna?"-pitao me prije negoli ih je otvorio, na sto sam kimnula glavom.

,,Oh, evo i njih..."-sretno je rekla Lilly.

,,Sjednite, molim vas."-rekao je Juanov menadzer, Richard.

,,Da cujemo... Sta to toliko bitno nije moglo cekati sutra?"-pitao je Juan bezvoljno.

,,Pa pocinjemo odmah sutra. U 7h ujutro vas zelim vidjeti u studiju. Zajedno radite, zasad sami, dok sve ne napravite, a mi necemo biti tamo iz razloga sto moramo dogovarati termine za ostale stvari. Vi se svakako mozete obratiti nama ako nesto trebate."-objasnio nam je, na sto smo se Juan i ja pogledali zbunjeno.

,,A koliko dugo sutrasnji rad traje?"-pitala sam jer sam bila toliko umorna od svega da sam samo htjela leci u krevet i duuugo spavati.

,,Pa osam sati, ali duze posto cete imati pauze."-rekao je na sto mi je pao mrak na oci.

,,Osam sati?! Jeste li vi normalni?! Upravo sam dosla s puta koji je trajao 6 sati, jos ste mi ga i skratili i vi od mene ocekujete da ja vama od zore cijeli dan budem u studiju?! A ne, to tako ne moze!"-ustala sam bijesno urlajuci.

,,Nina..."-pocela je govoriti Lilly.

,,Nemoj mi ni pokusavati reci da se smirim. Ne mogu! Oduzimate mi sva prava, meni to ne treba. Ako se nesto ne poduzme, ja dajem otkaz."-odmahivala sam glavom nazivcirano.

,,Dobro... Dosta za danas, mi idemo."-Juan je ustao i uhvatio za ruku i odvukao van.

,,Kog vraga ti sad radis? Idem se izboriti za svoja prava, jebote ne mogu cijeli dan raditi, jesu oni normalni?"-zivcanila sam.

,,Smiri se. Neces nista postici ako zivcanis cijelo vrijeme."-uhvatio me za nadlaktice i govorio gledajuci me u oci.

,,Sta da radim onda?"

,,Ne mozes nista promijeniti. Pomiri se s tim. Izdrzat ces. Vjeruj mi, ovo sam i ja prolazio, ali naviknes se s vremenom."-govorio je sasvim suosjecajno dok sam gledala njegove divne tamne oci.

,,Dobro..."-trgnula sam se i polako rekla te smo otisli dolje.

,,Ides kuci?"-pitao me kad smo stigli do auta gdje su nam istovarali stvari.

,,Da, zasto?"-kimnula sam glavom.

,,Pa odvest cu te, usput mi je."-rekao je i prihvatila sam. Stvari smo premjestili u njegov auto i krenuli.

,,Reci mi jednu stvar, jesi bila barem 24 sata u Kolumbiji?"-pitao je znatizeljno.

,,Naravno da ne, jedva je proslo i toliko otkako sam otisla."-posprdno sam se nasmijala.

,,E, pa navikni se i na to."-rekao je.

,,Ma divim ti se, kako si toliko uspio izdrzati? Ja sam popizdila nakon par mjeseci."-zainteresirano sam pitala.

,,Kazem ti, navika. Naravno da sam htio puno puta odustat, ali onda sam sebi postavim pitanje :,,A sta onda kad to napravim?" i odgovora nema, pa zato izdrzim. Isplati se."-kaze zamisljeno.

,,Ma kako se isplati? Osim bogatstva i slave, naravno. Kakve su jos koristi?"

,,Pa... Izlazis sa lijepim, zgodnim curama, vozas ih u autu kuci..."-pogledao me i nasmijao se.

,,Ma da? To je stvarno korisno."-smijala sam se.

,,Zasto ne? Mozda je ta osoba prava ljubav, nikad ne znas."-rekao je dubokoumno, sasvim zrelo razmisljanje.

,,Oho, ti vjerujes u pravu ljubav?"-iznenadila sam se, ozbiljno.

,,Pa cuj... Ali sad govorim iz tvoje perspektive."-odgovorio je.

,,Aha, u redu..."-rekla sam i tad smo ustvari stigli pred moju kucu.

,,Kod kuce si."-rekao je i izasli smo van.

,,Ja se zahvaljujem na prijevozu, stvari cu sama unijeti."-rekla sam zahvalno, o da, cak sam mu i zahvalila.

,,Kako hoces. Onda, sutra u 7."

,,Sutra u 7, laku noc."-mahnula sam mu na sto je takodjer mahnuo i otisao, dok sam ja ulazila u kucu. Stvari sam stavila u sobu i bacila se na krevet i ubrzo zaspala.

Juan P.O.V.

Bila je preslatka kad se danas nervirala zbog toga sto mora cijeli dan raditi. Stvarno me zacudilo kad me pitala jesam dobro. Cijelo vrijeme glumi nedodirljivu i hladnu, a ustvari oboje znamo da nije tako. Ona jos uvijek ne zeli sama sebi priznati da je to tako, ali uskoro cu joj to dokazati. Cak je i meni ovo cudno, ali odlucan sam u vezi nje. Znam sta zelim, a zelim nju i samo nju. Nju cu i imati.